Policijski glasnik

6Р0Ј 24

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

18?

стварним напретком округа у овима гранама, оно то као политички преставник власти у округу, може извести. Кад народ нема много пољских радова, кад је време подесно за оправку путова, онда би било и штетно такву прилику пропустити. — Али и у таквим приликама кулучарске радове наређивати и вршити поступно, не одређујући на кулук све општине једнога среза у један мах, већ редом општину по општину. Пре него се нареди кулук, уверити се претходно од надлежнога порескога одељења, какво је стање наплате порезе у дотичном срезу и по појединим општинама, па се и према томе кретати приликом издавања наредбе о кулучењу. Кад је где проценат наплаКене порезе недовољан, и кулучење је пак неопходно нужно, онда кулучарске радове одређивати брзо и за врло кратко време. Увек тражити извештај од пореских одељења односно стања у купљењу порезе, и кад је стање недовољно, онда бити у том погледу на руци пореским одељењима, да се што више и што пре покупи дугована пореза, и тада у таквој општини не наређивати кулучење. Где би ое начелство уверило, да поједина пореска одељења неверно престављају стање о успеху при наплати порезе и тиме сметају правилан рад начелства у погледу унотребе народне снаге на радове, такве ми порезнике с места достављати, и ја Ку онда према таквим предузимати даљи корак. Ако би и после ове наредбе по којој полицијске и ове Финансијске власти имају хармонирати, настала потреба у томе округу, да се кулучење мора обуставити што оно смета довољном прикуиљању дугованог пореза, сматраћу да то начелство није схватило идеју моје наредбе или да је самим порезницима то најлакши изговор за њихову неенергичност у наплати порезе екзекутивним путем. Уверићу се у том случају о иреставци порезника госпбдину министру Финансија о потреби обуставе кулука и за неверност извештаја, предузимаће се потребне мере према таквим државним службеницима. Ову наредбу издату томе начелству, доставио сам господину министру грађевина и Финансија и умолио господина министра Финансија, да и он изда потребну наредбу пореским одељењима. Наредбу ће ову начелство одмах доставити свима полицијским властима у округу, те да се у будуће по њој управљају, скрећући пажњу томе начелству и на то: да у будуће треба и мора бити хармоније у интересу државне службе између управника пореских одељења и начелника среских, те се само у том случају неће прекидати кулучење и оиет ће се усиешно врншти наплата порезе, и онда ће само тако одговорити циљу ове моје наредбе.

МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ДЕЛА П№ 17843 17 септомбра 1900 год. у Београду Наче«лству о^руга До сада су ми по гогову сва начелства као и упр. града Београда уз акта појединих предмета, по којима су приватна лица изјавила жалбу нротиву каквога њиховог решења, слали само оригинално решење противу кога је изјављена жалба. Често се пута пак дешавало и то, да се пошаљу само решења начелства а не и решења нижих власти, која су они расматрали. Међутим баш су та решења од важности, јер су у највише случајева само у њима изнете побуде, чега нема у решењима виших власти. По досадашњој пракои акта таквога једног жалбеног предмета враћена су надлежним властима заједно са оригиналним решењима, нротив којих је изјављена жалба, чим је по њима донето решење овде у министарству. На тај начин поред концепта министровог решења, којим се одобрава, или поништава какво решење ниже власти, и жалиочеве жалбе, није остајало никаква трага у архиви подручног ми министарства, о томе, какво је било и на ком је основу донего оно решење, противу кога је изјављена жалба. Налазећи да је ова досадашња пракеа са многих разлога ш гетна и погрешна, нашао сам за иотребно да овим расписом наредим начелству — управи, — да ми од сада редовно уз акте предмета, по којима је изјављена жалба противу каквог

његовог — њеног — решења, шаље и своје оригинално решење у овереном иреиису, као и оверен препис решења ниже власти, ако га буде било. ОПШТИНСЖИ П0010ВИ На питање једног општинског писара, одговарамо му: 1. Да се по закону о устројству ог:штина и општинских власти, општински одбор бира за целу општину од стране Збора целе дотичне оаштине, а ни у ком случају законом није дозвољено, да општинске одборнике бира свако село за себе на сеоским скуповима, нити су по закону пуноважне оне одлуке, које би само одборници из извесног села за своје село или за целу општину доносили, већ, сваку одлуку одборску, па тицала се она само једнога села или целе општине, треба да донесе цео одбор у седници општинског одбора. 2. Општинске пуномоћнике треба да бира цео одбор у седници општинског одбора, а не одборници из сваког села засебно за своје село. 3. На питање под 3. одговорићемо вам онда, кад иам будете послали у верном препису решење окружног суда од 1848 године, по коме су заступници општински за увек уступили право механџији: де он сваке годиие о Митрову-дне нолаже општини на име акциса за пиће по 100 динара. * * * Један општински писар управио је на нас једно овакво питање: У оиштини Ж. постоји по пореском распореду оваква задруга: «Вујица Ивић, који плаћа чисте непосредне порезе (сталне личне иорезе ослобођен као престарео) • 3*22 дин. »Син Михајло, плаћа порезе на личност • • • 6 - — » »Син Стојан, плаћа порезе на личност • • • • 6 - — » »Сии Стамата, плаћа порезе на лично ст • • • 6 - — » Цела задруга плаћа 21-22 дин. чисте непосредне порезе, без икаквих других приреза. Овај општински нисар пита нас сада: Да ли који од чланова ове задруге има бирачко ираво за избор Нар. посланика ? Ми му одговарамо: Ако је овој задрузи за све три последње године о којима говори последњи одељак члана 50. устава, резана оволика иста пореза (свега 21-22 дин. на годину) или и мања, само не мања од 15 динара, на годину онда, према другом одељку члана 8. привременог изборног закона, има бирачко право за избор Нар. посланика, само старешина задруге, у конкретном случају само отац. * * * Други општински писар износи овакав случај: На пр. по распореду пореском за последње три године, постоји задужена порезом задруга од три пунолетна задругара, којој целокупна чиста непосредна иореза, без приреза, за сваку годину износи по 37-50 динара. У овој години, ги задругари изделили су се и живе одвојено. Међутим, по рас.пореду пореском, они се још воде као задругари, јер им пореза још није издељена. Износећи овај случај исти нас писар пита: Да ли се и који од ових лица може уврстити у бирачки списак за избор Нар. посланика, или не може; јер, кад би им се, према томе, што су се у овој години изделили, и пореза поделила, онда би на сваког од њих дошло да плаћа по 12-50 динара непосредне порезе, и, по томе, не би један од њих имао бирачкога права. На ово питање ми му одговарамо: Кад су се задругари сада поделили, а по распореду пореском нису још задужени сваки за себе, већ цела задруга укупно, онда, према другом одељку члана 8. привременог изборнога закона и члану 50 устава, имају бирачко право за избор Народних посланика њих двоје из исте задруге, који су по годинама старији од оног трећег задругара.