Policijski glasnik

188

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 24

* * * На питање једног општинског писара, у коме се року подноси жалба противу избора кметова и одборника, извршених на општинским зборовима у варошицама — одговарамо му: Да се, по 31. члану закона о устројству општина и општинских власти, жалбе противу избора свршених на општинским зборовпма, у варошицама, подносе у року од три да.~на, рачунајући од дана избора, ма да у овом законском пропису, нису нарочито именоване и варошице већ само вароши, јер је законодавац у овом законском пропису, и под речју » варошима" разумео и варошице, иначе би и њих именовао као што је то учинио са селима. * * * Један општински писар, управио је на нас једно овакво иитање : » Указом Његовог Величанства Краља уклоњен је председник вароши В. са тог положаја. Пошто је по овоме указу председник разрешен од дужности, општински је суд са одбором одлучио : да дужност председничку у овој општини, до постављања новог председника, врши по звању најстарији члан истог ошитинског суда, а дужност овога члана да врши један општински одборник, пошто за то није било кметова«. Овај општински писар пита нас сада за објашњење: да ли члан општ. суда, који је одређен да врши дужност председничку, има права и на плату предсеникову, пошто његову чланову — дужност врши одборник коме по закону за тај посао, као неплатежном општинском часнику, припада плата тога члана ? На ово питање одговарамо овом писару следеће: 1. По тачки 8. члану 47 закона о устројству општина и оптинских власти, члан општинског суда, који ве& има своју алату, кад заступа у дужности председника општине, нема зато никакве накнаде ма да то заступање траје и дуже од 15 дана. По томе, члан суда општине вароши В. који је одређен да врши дужност уклоњеног општинског председника, нема права и на плату председничку, већ само на своју плату коју има као члан општинског суда. 2. По истом законском пропису, ономе, који је одређен да заступа у дужности члана општинског суда, кад то заступање траје дужу од 15 дана, даје се накнада, равна плати онога члана кога и заступа, ако то одређено лице нема никакву другу алатежну службу. По томе, онај опшгински одборник, који је одређен да заступа члана суда поменуте општине, као часник општински без икакве плате, има право на накнаду равну плати онога члана кога и заступа, ако то заступање траје дуже од 15 дана. Та накнада могла би му се издати из плате председничке пошто је његово место празно, али, свакако треба о томе да постоји и надлежна одобрена одлука оиштинског одбора. * * * Од једног општинског писара, добили смо два оваква питања: I. Дешава се више пути, да извесно лице, које се код општинског суда испита по каквом кривичном или грађанском предмету, неће после тај свој испит и да потпише, без икаквих узрока; и, II. Тако исто, у већим случајевима, дешава се, да неко лице неће да потпише саопштење пресуде, по којој је осуђено или од парнице одбивено, за то, што му пресуда није по вољи. Овај писар пита нас: шта треба радити у оваквим случајевима, па, и саслушање, о коме је реч- под I, и саопштење пресуде, о коме је реч под II, имају законску важност и без потписа дотичног лица, који оно неће да стави, или из каприца ил и што жели да тиме осујети закони рад суда по дотичном предмету ? Да ли би се у овоме случају саопштење пресуде могло извршити пред два писмена грађанина; да ли би то саопштење по закону вредило, како за парничара тако и за већу власт; као и да ли парничар који саопштење пресуде није хтео сам да потпише, има право жалбе противу те пресуде, или не?

На ова питања, одговарамо следеће: Полазећи са тога гледишта, да је по закону јавна исправа сваки онај акт који је надлежном влашћу оверен, ми налазимо да у горе означеним случајевима треба поступати овако: 1, Кад извесно лице, које је по извесном предмету, било кривичном било грађанском, пред дотичиом влашћу саслушано, то саслушање, без законских разлога неће да потпише, онда треба позвати два писмена грађанина, пред њима му прочитати саслушање, и понудити га да исто потпише. Ако оно пред тим грађанима изјави, да су речи у саслушању записане, његове, али да ипак саслушање неће да потпише, онда то назначити на месту где је он требао свој потпис да стави, па испод тога нека се потпишу оне два писмена грађанина пред којима је ово урађено. Потпис тих грађана нека овери иста власт пред којом је то и рађено, и, онда ће то саслушање по закону имати потпуну важност, као да је и само саслушано лице потписало; и 2, Овако исто треба радити и онда, кад неко неће да потпише пресуду која му се саопштава, само нека и у овоме случају општински судови оверавање извршеног саопштења пресуде учине, онако, како то прогшсује допуна §. 13. грађ. суд. пост. од 26 јануара 1901 год, која гласи : »Саоиштење иресуде, или решења, овериће увек аредседник и члан суда, а, ако би ови били неиисмени, саоиштење ће се извршити у ирисуству два аисмена сведока, који (\е се на акту саоаштења иотаисати". п Дан саоиштења увек Ке се словима означити с( . Кад се овако уради, онда је извршено саопштење пресуде по закону за све власти пуноважно, т. ј. сматра се, као да је то саопштење пресуде само дотично лице потписало, противу које се, наравно, може исто лице, у законом року, и жалити, ако хоће, ма да саопштење пресуде није хтело својом руком да потпише.

ОДГОВОРИ НА ПИТАЊА М Ј. М писару општине С Простор листа не допушта нам да можемо штампати пресуду општ. суда и ислеђење које сте нам у препису послали. Али, да би вас задовољили са одговором на постављено питање: да ли је та пресуда правилна или не? ми вам јављамо: да је та пресуда скроз неправилна, за то: 1, што по закону није било места пресудом досуђивати клетву сведоцима; 2, што су тужбени наводи остали сасвим недоказани; и 3, што није поднео за доказ тужбе служитељску исправу, или уговор о погодби слуге, који би предвиђао и све услове под којима је братанче туженога било погођено да га служи, а, који би уговор једино могао у конкретном случају да послужи тужиоцу за доказ његових навода у тужби.

ИЗ ДНЕВНЖА ЈЕДНОГ КРАДЉИБДА (НАСТАВАк) Сцена од прошлог дана поновила се опет. Кроз пукотине од врата угледам истог човека у штали кад је ушао, беше спустио лампу на једну даску, и с великом муком подигао један тежак и широк камен. Пошто је то учинио мету портФељ у један крајичак, снусти поново камен на исто место и нестаде га. Вратим се натраг и ту сам ноћ мирно преспавао. Сутра дан рано у јутру прегледао сам шталска врата и видео сам да се могу лако отворити. Не знајући ни сам како, узмем један од кључева мога ујака да с њим опробам не би ли могао отвориги. Знао сам да је сусед стар да је саможивац, и да је севршено сам у кући боравио. Био сам већ и заборавио на глад од јуче — да, јуче је то било... Нисам имао шта више да заложим, и живео сам у највећој беди. Кад је ноћ наступила пређем преко ограде, отворим шталска врата подигнем камен и нађем овај портФељ. Узмем га, забравим опет врата, и одем право својој кући. Није ме нико видео! Прошао је цео дан, а ја не смедох да отворим портфељ. Тек вечерас прибрао сам се и решио на то. 117.000 Франака у папирима од вредности и 9000 Франака у унутницама. Имам дакле свега 126.000 Франака!