Policijski glasnik

202

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 25 и 26

Кад сам пред салашем, за који је речено као утврдо да су у њему »хајдуци", на 30—>40 корака даљине распоређивао људе, тад ће ми један од њих шапатом рећи. — Ено, погле онамо, оно је, Бог и душа, један од њих! Гледај само како хита у кућу да јави друштву наш долазак. Чујеш ли како се крши и ломи грање? И мени се доиста учини као да видим човека где нагло замиче за салаш, а већ сасвим лепо чух где се крши суво грање. Ноћ беше полуведра без месечине- те не могах распознати да ли је онај онамо имао какву пушку или је био без оружја... Но услед тога, што је тај незнани човек отуда из заклона спазио нас и дао абер онима унутра, настала је потреба да будемо приправни на све. Стога издам заповест, да сви одкоче своје пушке, да их метну преко руке и да на први знак, који им будем дао, отворе паљбу или прихвате борбу, ако би је они изнутра отпочели. Разуме се, да сам ја у исто време распоредио своје људе тако, да салаш буде са свију страна опкољен а да сваки од мојих л^уди дође у какав заклон, како га зликовачки куршум не би могао олако погодити. Ја, до душе, нисам сматрао за сигурну ствар да у овој кући има доиста злих људи, али ми се ипак чинило суиише подозриво: што ли то онако иагло пггуче онај човек, кад му је савест чиста? У један мах дође ми и та мисао у главу: биће да је то био сам домаћин, па кад је спазио оружане људе, а он се склонио. Тихо и полако примицасмо се салашу. На њему не беше ни једног прозора, нити каквог другог отвора осим једнихјединих врата. На вратима беше реза, али не беше метнута на шип, већ висаше спуштепа, а па шипу беше катанац и то отворен. То је значило у салашу има некога. Међутим, унутра се ие чу никакав шум, ни говор, па чак, чими ми се, ни људско дисање. После дугог обилажења око салаша и најбрижљивијег осматрања, реших се на једно и викнух. — Хеј, домаћине, изиђидер часком ! Но изнутра никаква аваза. Впкнух домаћина да изађе још два три нута, али од њега никаква јава. Сад дадох знак потери да буде нриправна и гурнух врата да уђем. Али јада, и ако беше катанац само обешен о шип а реза спуштена низ врата, ипак се врата не хтедоше отворити. — Дакле, помислих у себи, ипак овде нису чиста посла; биће ту доиста некога, кад су врата с поља отворена, а овамо се опет зато не може унутра. Ушао човек, јавио да се иримичемо, па су сад изнутра подупрли, ћуте и очекују приправни на наш напад. Тако сам резоновао, али сам се ипак јако поуздавао у својих 16 момака, све по избор ислужених кадроваца, добрих стрелаца и чврстих карактера. Почех да ностајем већ нестрпљив и љут. Стога се реших да учиним нешто одлучно, на куд пукло да пукло. Приђох понова вратима и стадох лупати, прво лакше, а после све јаче и јаче. Кад ударих једном сасвим јако у врата, да се све орило, а оно онда чусмо сви лепо, где неко претури бакрач, јер овај звекну јасно, као црквепо звоно. Сад наста опет тајац. Ми се овамо напољу само згледасмо и очима утврдисмо једно исто мишљење, да су унутра доиста они зликовци, за којима смо пошли у потеру. Почех опет да лупам у врата и да вичем : — Хеј, људи, има ли овде кога жива; ко је унутра нек се јави ! Опет ударим снажно у врата и у тај мах чусмо и ја и сви око мене, где паде озго с тавана једна даска. Узесмо пушке на готовс и размесхисмо се тако, да будемо приправии на отпор, ма с које стране дошао напад. Очекивасмо да ће се зликовци појавити или на врата или па крову. А да их има унутра, о томе сад већ није могло бити више никакве сумње, јер поштен човек већ би се одавна јавио и отворио би врата, а зликовци, ето, у мраку руше и обарају поједине предмете, па ипак неће да се јаве живи. Тренутак беше критичан, свима нам се дизаше коса у вис. Очекујеш сваког часа да ће нушка планути, али не знаш с које стране. И онда више да охрабрим себе, но да кога заплашим викнем понова: Ко је у салашу нек се јави ! Салаш је онкољеи са свију страна, нико се спасти не може; за то је боље предајте се!

Опет никаква јава пи гласа. Јасно је, да се они унутра припремају на отпор, управо на борбу на живот и смрт. Чекају наш напад, па да на ватру одговоре ватром. Планух од љутине и викнух мојима: — Браћо, пушке на »готовс« и кад ја опалим из своје пушке онда сви слошке плотуном у салаш! Хтедох да то чују зликовци не би ли се бар у последњем часу опаметили и предали се без крви. И онда и последњи пут викнух. —■ Лоуди нредајте се, боље за вас, јер вам иначе снасења нема ; оикољени сте! А они унутра на сву ову моју дерњаву, од које већ промукох, ни абера. Најпосле сетих се и тога лукавства да их заплашим паљевином, те с тога приФорме ради издадох на глас овакву заповест: — Хајд вас тројица брзо по сламу, иа да запалимо салаш, а ви остали мотрите на оне, који би хтели покушати, да бегају, из куће, па убите сваког!... И на ту претњу нико да се јави из салаша. Остаде ми још да пх и последњи пут нозовем на нредају што и учиних, па кад ми се и опет нико не одазва изнутра, онда паредих да се врата обију. Наравно, ја сам нред вратима с оружаним момцима учинио такав распоред, да би од наших плотуна пре изгинули они унутра, ио што би нама каква већа зла могли учинити. Но, ради веће сигурности наше ипак сам викнуо: — Отпор и не покушавајте, јер су па вратима наперене на вас три запете пушке, плануће пре, но што и мрднете! Врата закрцкаше и одскочише под снажним ударцима и ми се нађосмо пред отвореним салашом, у коме владаше јопт већа помрчина но напољу. Креснух жижпцу и осветлих унутрашњост салаша... Нигде никог у њему. Али у тај мах чусмо опет лепо где се нешто ломи и крха на тавану. Учини нам се да чујемо кораке. Сад запалисмо свећу и пођосмо напред. Стукнути натраг, било би срамота. Нас толико наоружаних ваљда смо кадри савладати једног, двојицу или тројицу хајдука. Но срце куцаше ипак у свакога живље, јер, за Бога, пушка може сваког часа одозго с тавана нланути и погодити те право у теме, а ти и Не видиш онога ко те гађа... Ирегледасмо ирво све доле у соби. Нигде никог ни за вратима, ни под креветом. Бакрач је ту, лежи претурен, око њега још трошице од качамака. Ту је посред собе и даска, која је с оноликим треском пала с тавана. Али иначе ни живе душе нема. Ие оста нам ништа друго, но да се с највећом смотреношћу испнемо на таван, те да и њега претресемо, јер беше очевидно да су се зликовци (или зликовац) тамо скрили. Први ускочих ја на таван, а за мном остали. Светлост свеће осветли за час цео таван. Наши погледи прелетаху с краја на крај тавана. Рекли бисмо да нигде живе душе нема али у тај мах заста на поглед у једном углу у коме сагледасмо шћућуреног и престрављеног великог — мачка. 0 да грдне бруке наше! То дакле, није био »хајдук« него велики црн мачак, који је у страху кад почесмо лупати у врата, искочио из бакрача и иретурио га, пошто га је пре тога олизао од качамака, који је у њему пре кратког времеиа куван. Он оно клопарао по тавану и он је опет у страху оборио с тавана ону даску, која паде посред салаша. Сад нам беше све јасно, али доцкан, јер се брука прочула, па се ;још и данас у моме селу прича како смо ја и моји храбри момци претрпели онолики страх од једног олињалог маторог — мачка. М. Ј. Е.

ЧЕЛКАШ — Макоим Горки *) Јужно небо нотамнило од нрашине с иристаништа; врело сунце мутно гледа на зеленкасто море, као кроз танку, сиву, копрену, и не може да се огледне у води, коју пресецају весла,

*) „Босјаци" суједна врста људи скитница, беспосденика и уједно носленика од сваке руке, психодошком страном веома занимљивн.