Policijski glasnik

БРОЈ 39. У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 7. ОКТОБРА 1901. ГОДИНА V." ооо ооо ооо ооо ооо ооо ооо ооо ооо ооо ооо ооо ооо ооооооооо ооо ооо ооо с до ооо ојоп) ооо :-јогј ојоо ооо ооо с«оо с/зо ооо с^о с.оо с<оо с/?о с^о ооо ог?о с^о ооо ооо с ^ о ооо ооо ооо ооо с^ о одо ^ууг ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СТРУЧНИ ЛИСТ ЗА ИОЛИЦИЈУ БШДНОСТИ И АДМИНИСТРАЦИЈ? ПОЛИЦИЈСШ И ОПШТИНСШ МАСТИ ооо ооо ооо ооо сг>0 с-оо с-ууг ооо ооо с/?0 ојсњ &00 с«со с-со сло с/?0 сло осо с/уо с-оо 0.00 обо с/?0 с.00 ооо с/у> с/>р сдо ооо с/?р с.оо ооо соо ооо с6ур сууд ооо с<7? с/у5 с/ур соо с/>р ооо с/уд с/у5 с/?о с/уд <хг7РЕХУЈЕ ОДБОР МИНИОТАРСТБА 7Н7ТРАШБИХ ДЕЛА суу5 аоо (у>0 (уув ооо ооо ооо ооо с/?0 ооо ооо с/?0 ооо ооо с -оо обо ооо осао 0<у0 ооо осј О обо ооо оу> ОРО С^^С^^ОбгеС^О Оро ОРО. С^ОС^ОООО одо о ?о 000.^00 ооо одојј^с^р ОбО .^о..с^_ос>о _с ^о

СТРУЧНИ И НАУЧНИ ДЕО КРЕТАЊЕ КАЗНИМИХ ДЕЛА У ПРЕСТОНИЦИ Д. X. АлимпиБ Казнима дела множе се из дана у дан, злочин узима све већег маха, опстанак друштва како којим даном све је више и више угрожен, речи су, које ћете данас чути како од највећих криминалиста, тако и од најниншх органа сигурности на западу. И доиста, кад човек прегледа статистичке податке ових земаља, а нарочито њихових престоница — тих центара цивилизације и порока, мора се ужаснути, кад види: да се злочин сразмерно множи много брже од становништва. Видећи то, човек и нехотице мора доћи на помисао, да ће злочин постепено захватити све чланове друштва, па се онда, са свим природно, запитатЉ: шта ће, на крају крајева, бити од тог злочиначког света? Допуштамо, да овде има по мало и песимизма, али је тек неоспорни Факт, да су данашњи злочини не само многобројнији, већ у исто доба куд и камо смишљенији, па ако хоћете и свирепији, но што су у старија времена били. Оно, истина, могло би се рећи, да је и данашње становништво куд и камо многобројније и интелегентније но што је раније било и покушати тиме паралисање оног вишка у множењу злочина, али смо ми слободни подсетити све оне који би тако мислили на ту околност, да су и средства за сузбијање злочина данас много савршенија, што опет значи: да се вишак у становништву изравњава савршенством средстава, док се вишак у множењу злочина тај друштвени деФицит, нема су чим да изравна, већ се, као и сваки други деФицит, повлачи и пење се из године у годину. Није ли онда са свим природно, што се питању о сузбијању злочина поклања данас нарочита пажња како од највећих научењака тако и од самих држава? Није ли онда потпуно оправдано, што напредније јевропске државе полажу данас тако много на добро уређену полицију и образовање хуманих друштава, којима је циљ да посредним путем предупређују злочин ? Па када, и поред свега овога, видимо, да се у њиховим престоницама готово по све дневно дешавају најгрознија убиства и најдрскије похаре, онда се сваки, надам со, мора сложити са нама у томе: да је борба друштва са злочином куд и камо опаснија но што то на први поглед изгледа, ге према томе, да и жртве, које друштво у овој борби подноси, морају бити много веће, ако се неће да доведе у сумњу успех саме борбе. Да видимо, како је у овоме иогледу стајала наша престоница у току последњих 5 година, односно у времену од кад се прикупљају тачни статистички подаци о њеном раду на пољу сигурности. Помињемо одмах, да наше излагање неће бити само голо набрајање циФара, већ у неколико и једна мала историја о раду наше криминалне полиције у току поменутог времена, т. јест од 1896 па до краја 1900 годиие. Овај иериод времена важан је за нашу престоничку полицију већ и с тога, што се она у добу његовом отпочиње нопуњавати школованим људима који, по неким ранијим заблудама, нису никако били » аодесни® за полицију — — — — — — — — — — — — — — * * * Готово све установе нашег државног живота претрпеле су до данас знатне измене у својим првобитним организацијама — измене које су захтевале потребе савременог друштва, само је наша полиција — тај општи и неопходно потребни помоћник свих ових установа, остала у главноме нетакнута,

ево и до данас. У овом погледу нарочито је интересантна престоничка полиција, која још постоји по устројству од 11 јула 1860 године, т. јест од времена, када Београд није имао више од 15.000 становника. Сви, до сада чињени покушаји, да се она реорганише, остали су без успеха. Готово увек налазило се, и то у последњим моментима „ оаравданих » разлога, да се то одложи за »боља времена.® *) Изгледа према досадањем, као да је немогуће реорганизоват.и Управу Града Београда већ да ће она са својим устројством, за које г. Таса Миленковић згодно рече да је још из доба »Риза - паше" остати још годинама... Дакле, готово у свима јевропским ирестоницама криминалне полиције имају своје засебно устројство, у коме су тачно прописане њине дужности и одређен делокруг њиног рада, дотле је она код нас, по овом стародревном устројству смешана са санитетском, административном, па чак и извршном полицијом. Од 66 параграФа, који сачињ&ваху ову уредбу, свега су 2 посвећена полицији сигурности. Свеколика њена дужност састоји се по њима у томе: да }1 о6раћа иозор на бесаосличаре, скитнице, иросјаке и иначе иодозритална лица, на њихова отношенија, иребивалишта иромене, и иротерујуће се и т. под.® Природно је, што се недостатак ове уредбе морао доцније попуњавати многобројним расписима и наредбама, међу којима до данас има и таквих, које су у очигледној супротности. Ну да се вратимо нашој теми. * * * После онако дрске и по начину извршења готово јединствене похаре поште, која је извршена у Београду на дан 7 децембра 1895 год. занрепастили су се била и полиција и грађани престоннчки. А и јесте била ствар за запрепашћивање. У сред престонице, у једној од најживљих улица, у непосредиој близини 2 војна стражара, отворена су поштанска кола и из њих украдено око 200.000 динара које у готовом новцу, а које опет у аманетима. И ако се овој похари ушло у траг, за што се поглавито има захвалити енергичности ондашњег управника и вештини иследника, ипак је она учинила велики утисак како на грађанство тако и на полицију. Она је, може се рећи, пренула нашу полицију из мртвила у које је била доведена нешто онд. политичким приликама а непгго опет последицама рада укинутих истражних судија. С тога видимо, да се почетком 1896 год., када је деФинитивно и уђено у траг овој похари, предузимају извесне мере, које су се односиле на побољшање полиције сигурности. Ове мере иоглавито су се тицале концентрисања превентиБне полиције при самој управи, односно њеном кривичном оделењу, које се, у ранија времена, занимало само исгупним стварима; за тим завођења криминалних регистарау којима су скупља.ни подаци о сумњивим личностима у опште, повећања детектива и појачања надзора над сумњивим личностима. И ако ове мере нису са свим сузбиле казнима дела, ипак су их знатно умалиле. Што је најважније, оне су очистиле престоницу од старих и окорелих зликоваца, чијим се многим злочинима ни до данас није ушло у траг. **)

*) Прошлој скупштини био је поднет чак и пројект о новој организацији управе града Београда, а.ш како није а досаео на ред ." то је остао — у скупштинској архиви, нема сумље за (( боља времен а. " **) Године 1891 извађен је из баре Венеције један цак, у коме је био ушивен један на парам парчета исечен човек. Не само да се овом злочину није могло ући у траг, но шта више, није се, ни до данас, могла константовати идентичност убијеног.