Policijski glasnik

ВРОЈ 39

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

307

За противно схватање које оуд заступа, да се крађа стоке без обзира на начин извршења казни по § 223. б. крив. зак., — не могу посдужити изрази у истом пропису : а ма где ова била — на које се изразе суд нарочито ослања, пошто место, са кога је покрађа извршена, иије иста отвар. Да пак противно тврђењу првостепеног суда и крађа стоке може у опште бити опасна крађа из § 223. крив. зак. види се из 223. г. истог закона, у коме се изречно ве.ш да се на случај поврата иди стицаја кад је предиет крађе стока, неће примењивати смртна казиа, коју § 223. предвиђа». Шабачки прв. суд није усвојио ове примедбе већ 31. маја 1901. год. под Бр. 14099. дао ове прстивразлоге: ,,Из прописа § 223. б. крив. зак. јасно се види, да је законодаввц издвојио крађе земљо-. делских алата и стоке, као засебно дело и за исте је предвидео особену казну. Ово је, без сумње, учинио за то, што су земљоделски алати и стока врло честа, јер су најпотребнији већини нашег народа, као земљорадничког. Према томе увек кад крадљивац ове предмете покраде ,,ма где ови били # извршује ово засебно дело, а не које друго. Што 5 223. крив. зак. не прави разлику у предмету покрађе, као гато се у примедбама износи, не смета оваквом разумевању првостеп. суда с тога, што је § 2 23. б. доцнији и од овог носледњег чини изузетак као специјална одредба, која се само у особеним придикама према предмету покрађе и вредности примењује. Друкчија би ствар била, кад крадљивац није имао намеру да краде стоку и не тражи јо тамо где се она обично држи, већ на пример обије зграду где људи обитавају, да из ње отвари покраде, и ту случајно нађе затворене сгоке, па је отера. Тада би стојало дело из 8. 2 23. крив. зак. али кад крадљивац тражи стоку па је нађе у авлији, обору, свињцу, ма где ова била, и украде је, увек ће тада стајати дело према предмету покрађе и вредности из §. 223. б. У овом носледњем случају увек ће бити дело из §. 223. б. па баш да би се авлија, обор или свињац, обили или развалили и крађа се извршила на који од начина предвиђених у §. 223. јер се у овом пропису вели, да ће се по њему кривац казнити кад стоку покраде ма на коме месту она била. Према таквој стидизацији овог прописа начин на који се оваква дела извршују стоји у тесној нераздвојној управо зависној вези са местом, одакле је крађа извршена, јер ако је стока била у затвореном меоту, онда се не може друкчије украсти док се то место не отвори, обије, развади итд. Према томе Првостепени суд не може да усвоји мишљење Касационог оуда изнето у његовим примедбама да су место и начин специјадно у овом законском пропиоу две сасвим оделите ствари. То, што ое у §. 2 23. г. крив. зак. предвиђа да се у поврату и стицају дела крађе стоке не може иримељивати смртна казна о којој ое говори у посдедњем одељку §. 223. крив. зак. не значи, као што Касациони суд у својим примедбама тврди, да крађа стоке може у опште бити и опасна крађа из §. 223. јер је то законодавац ставио за то, што је на крају §. 223. б. казао да се крађе из тог прописа, баш и да по општој ква.шФикацији не буду опасне „увршћују у ред опаоних крађа", а да само то „увршћивање" не даде повода примени казне, која је у опште за опасне крађе у сдучају стицаја

и поврата предвиђена, законодавац одваја овакве крађе стоке и наређује да се оне блаже казне. Да се заиста крађа стоке и земљоделских адата, кад се нарочито извршују, увек казне по §. 223. 6. крив. зак. без обзира на начин на који су извршене, најбоље се види из §. 223. а. крив. зак. јер се у том пропису изреком вели, да ће се крађа сгоке, баш да се и изврше на, опасан начин, описан у §. 223. крив. зак. ипак неће казнити по том пропису, већ као засебно дело по §. 223. б. ако је вредност покрађе преко 200 гроша чарш. као што је и овде сдучај 8 . Касациони суд у својој општој седници од 12. јуна 1901. год. под Бр. 5095 нађе да су примедбе првог свог одељења Бр. 4776. на закону основане, а да противразлози шабачког првостепеног суда не стоје. * * * Један општински писар послао нам је једно овакво питање : Кад се у годишњем буџету општинском неке од предвиђених позиција расхода у тој години не утрогае, већ се са њима учини уштеда, а у тој истој години покажу се опет друге одређене позиције расхода не довољне за покриће иредвиђених потреба, или, ако у буџету није никако предвиђен кредит за неку неодложну потребу, која се мора у истој години подмирити, — да ли се оне уштеђене буџетске позиције могу употребити на подмирење тих потреба, и, ако могу, да ли је за то потребно и чије одобрење? На ово питање ми му одговарамо : По другом одељку члана 9. закона о окружним, среским и огатинским буџетима, уштедама из једне партије, могу се подмиривати недостатци у другим партијама, само ако су оне буџетом предвиђене. Тако исто, те ее уштеде могу употребити и за подмирење оних неодложних иотреба, које се у току године иока жу, а које буџетом за ту годину нису никако предвиђене; али, то се, ни у једном ни у другом случају, не сме учинити ирв, док општински суд претходно не поступи по члану 10. поменутог закона, и, док за то ие добије џотребно одобрење од Господина Министра Финансија. * * * На питања једног полицијског писара, одгоравамо му: I. Да је расписом Миниотра Унутрашњих Дела од 12. маја 1 899. године ГШ 10567. наређено свима иодицијским и оиштинским властима, да само од Индустријске Задруге у Београду набављају керамичке производе, као: пећи, каналске цеви, цигље од ватрооталне земље и т. д. потребне за: државне, окружне, среске и општинске грађевине ; и, II. Да је расписом Министра Унутрашљих Дела од 15. јуна 1 8 99. године 1Ш 1 4.355, наређено свима подицијским властима ,. да скитнице и остала лица осуђена на прогонство, пе протеРУЈУ У; Веоград, Крагујевац, Крушевац, и Ниш, већ у остала окружна или среска месга у Србији — по могућству тамо, где по свом занимању и начину живљења могу наћи себи зараде за живот.

Ж... М писару општине К На ваше питаље одговарамо вам следеће: Од сваког осуђеног дица на полицијски надзор по § 4 а. подицијске уредбе, треба наплатити два динара таксе у маркама и на решењу придепити, ма да је једним регаењем суда и одбора више њих под надзор стављено. Таксу треба у маркама таилатити а не у новцу за општинску касу, зато, што општински суд и одбор у овоме сдучају врше месну полицијску власт, и, гато је законом о таксама у својим тзриФним бројевима' 96, 97, и 97 а. парочито определио које ће таксе опгатинске власти наплаћивати у корист своје касе, а тар. Бр. 98. истога закона прописано је опет, да се таксе за овакве радова општинских власти, наплаћују у таксеним маркама. * * * М С. С писару онгатине К Иравилно је ваше гледиште у иитању које сте нам послали. Ми смо на једно питање које је сасвим слично вагаем питању, дали наше објашњење у 25 и 26 броју „Полицијског Гласника" од 8. јуда ове године. Нрочитајте иажљиво те бројеве па ћете у њима наћи то објаснење и видети да се оно нотиуно сдаже са вашим мишл,ењем. С тога не налазимо за потребно, да по таквој истој ствари, понова дајемо објаснења. * * * Д. Р. председнику општине Г. К На ваше питање одговарамо вам: Ако је пресуда општинског суда, о којој тражите обавештења, саопштена осуђеноме онако, како то проииоује најновија измена и допуна § 13. грађанског судског поступка од 26. јануара 1901 године, на је иста иостала извршна, онда се може и извршити. Али, ако саопштење иресуде није извршено према овоме законском пропису, онда опор треба на ново пресудити и том приликом испунити све законске усдове, па, кад та нова нреоуда поотане извршна извргаити је. * * * Вој. II. Ж писару општине Д На ваше питање одговарамо вам : Докде год постији једиа задруга у цедокунности, дотле се сво имање на коме та задруга живи рачуна као имање свију задругара, и, ио томе, придиком издавања уверења о имовном отању кога члана задруге, који би хтео да шго год отуђи од задружног имања, треба прво саслушати све пунолетне задругаре, да ди они у огпите одобравају отуђење кога дсла од имања, па, тек ако они то одобре, приступити оцени : да ли ће осим онога имања које се жели отуђити, остати још за сваку пореску главу која у тој задрузи живи онолико имања кодико предвиђа тач. 4. § 471. грађ. поступка; па, ако толико имања има онда се може и издати уверење о томе. иначе не.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ П 0 Т Е Р Е Ноћу, између 25 — 26 пр. месеца непознати крадљивац украо је г. Лазару Ђокићу, коњичком мајору : три пара чизама, једиу нлаву бдузу и једну велику женску вунену мараму, а његовом кирајџији г. Божидару Стојановићу чичиновнпку, један нолован капут и једну нову