Policijski glasnik

(ЗТ^АНА 184

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

В1>ОЈ 24

овај дедектив, по свршеном послу, имао доћи. Било је сасвим природно, бар за мене као полицајца, што сам уз пут мислио само о непознатој госпођи и њеној малопређашњој посети, покушавајући, на сто разних начина, да објасним њену толику наклоност према »Малом Павлу. <( Бејах већ на чисто с тим, да ова љена наклоност прелажаше границе обичпог хуманитета, само, нризнајем, не могох никако изнаћи њене специјалне узроке. Надао сам се, и то у велико, да ће ми „Мали Павле" моћи ма шта казати, али, на моју двогубу жалост, њега, по повратку, затекох у заносу. Лекар, који беше поред постеље, заједно са мајстором, рече ми, да ће болесник још исте ноћи свршити. Кад, после овога, и мајстор додаде, да је »Мали,« пре него што ће пасти у занос, неколико пута питао за мене, решим се да останем крај болесника, па ма то било и целе поћи. Мајстор одмах изјави да ће ми правити друштво, а лекар обећа да ће доћи око 11 часова. Тек што је он изишао, кад ево ти дедектива у банаћанском оделу који ме, осмејкујући се, изазва у ходник, и саопшти: да је госнођа, коју је пратио, жена једног вишег и угледног чиновника београдског г. 11... Н... По што сам имао част да госпођу лично познајем, али никако не као озбиЈвну криминалисткињу, већ, на против, као врло веселу кокетну даму, то ме је ово сазнање, и иоред све моје полицијске присебности, јако изненадило. Пе знадох, просто, шта да мислим о целој овој ствари, чија тајанственост јако голицаше моју нолицијску радозналост. Да је дедектив изговорио име ма које друге госпође, ја бих, може бити, био одмах на чисто са њеним интересовањем за, »Малог Павла,« али ми. увек весела и безбрижна нарав, као и одлична морална репутадија још доста младе г-ђе Ј.... не допуштаху иикакве закључке на рачун њене прошлости. Па ипак, рекох потпуно за себе, ту мора нечега бити, и ја ћу, у мојим сопственим очима, остати бедан полицајац, ако не сазнам ираву истину у овој тајанственој и толико интересантној ствари. Ио што сам наредио дедективу, да о резултату свога ухо^ења не казује ником ни речи, вратим се болеснику, који још беше у заносу. Мајстор оде да вечера, а ја, остав сам, почех од дуга времена, разгледати поједине стварчице на столу. Поглед мој паде, некако одмах, на доста стару ФотограФију једног младог и лепог човека, коју до тог момента не бејах у соби видео. Радознао, ко то може бити, узех ФотограФију и отпочех је пажљиво посматрати, али ме, у томе моменту, неко овлаш ухвати за руку, у којој сам држао ФотограФију. Више изнена^еи но уплашен, окрепух се нагло и, на моје велико изненађење, угледах »Малог Павла," како се у пола придигао из постеље и иетремице гледа у мене. — Шга желиш „Мали® упитах га нежно, али ои, у место одговора, показа дрхтавом руком на ФОТограФију, коју сам још држао у руци. Пружих му је одмах, а он је журно дохвати и отпоче љубити. Посматрах га, с чуђењем све док се није строиопггао у постељу, а тада се дигох да га наместим и покријем. Да бих га што боље подухватио рукама"и уздигао иа узглавље, морадох се са свим к њему пригнути. У томе тренутку, обви ми он чврсто своју леву руку око врата, уздиже се мало помоћу лактова и десие руке у којој је још држао ФотограФију, па, показујући ми исту, прошапута: •— Ово је мој отац. — А она госпођа што је вечерас долазила? — М..а...ј..к..а... једва изговори он и сроза се по том у кревет — — — — —• — — — — — — — — — —

Умро је тачно у 2 сата по ионоћи са Фотографијом у рукама и очима пупим суза. — — — — — — — — — — —

Када сам се, од прилике на 10 дана после смрти „Малог Павла," нашао у једном већем друштву са његовом мајком, опазио сам знатне промене иа њеној спољашности и у њеном опхођењу. Њена пређашња веселост и охолост, беху сада замењене неком врстом благе сентименталносги, коју остало друштво објашњаваше домаћим неприликама Претварах се нред госпо !)Ом, као да апсолутно ништа не знам, и пашгих се да будем што љубазпији према њој. Иа велико изненађење целог

друштва, госиођа ми, преко догадањег обичаја, враћаше љубазност равном мером, а кад већ хтедосмо поћи, позва ме она веома галантно, да је отпратим до куће. Беше већ мрак у велико кад изађосмо на улицу. Чим се опростисмо са осталим друштвом понудих руку госпођи, коју она ухвати исто онако грчевито као и оне ноћи кад смо се враћали од „Малог Павла.® Узбуђен јако, очекивах да госпођа отпочне говор. Бејах потнуно убеђен да ће говорити о »Малом Павлу« и посматрах је крадимице. Јасно се видело, како се госнођа ужасно напреже да би изгледала што прибранија, и решава, с тешком муком, на почетак говора. Већ неколико пута, судећи по покретима њеног лица, хтела је проговорити, па је, место говора, долазило јаче стискање моје, и дрктање њене, необично вреле руке. Прошло је од прилике 5 минута како иђасмо овако ћутећи, кад ме госиођа од једном грчевито стеже за руку и очајним гласом проговори: — Уверена сам да све знате, а и кад неби ништа знали, ја бих вам се морала поверовати. — Тако је госнођо одговорих јој ја, старајући се да будем што равнодушнији. в Мали« ми је, пред смрт, све казао. — Је ли бар лако умро? — Заспао је са Вашим имепом на уснама и очевом фотограФијом у руци. — Јадно дете! — Жалосна судбина! — Ах, господине, томе ја нисам никако крива, већ он неваљалац један. Он ме је срамио завео и напустио, а после смрти мога оца дигао са свим руке од бедног чеда наше грешне љубави. Ах, господине, да знате само колико ми је тешко кад се сетим судбине несрећног детета! — На годину дапа после удадбе, морала сам отпутовати с мужом у унутрашњост и тамо сам остала пуних 7 год. за које је време на пречац умро и мој добри отац једипи сем »њега,« који је зпао за тајну Павловог рођења, и који се, док је био жив, старао о њему. — Када сам се, на неколико месеци по смрги очевој вратила стално у Београд, жене која је Павла чувала било је већ нестало. Изненадна смрт очева, беше га спречила да се побрине о будућности јадног детета, те је тако сирота жепа остала без икаквих средстава за живот. Читаву годину дана распитивала сам кришом о њој, али без икаквог успеха, Најзад се обратим в њему к — тада већ великом чиновнику н оцу четворо деце, али ме он са свим хладно предусрете и одлучно изјави: да је давно престао водити бригу о старим лудоријама. Проклет да је. — — — —■ —■ — — — — — — — — — — —

— Па шта је даље било, госпођо? — Оставила сам све случају и одала се веселом животу који ми је, бар по некад, ублажавао грижу савести. — Од прилике на 2 год. нре појава оне Павлове слике и биограФије у »Полиц. Гласнику," прочитала сам у једном вечерњем листу, како су извесни гамени, међу којима је био једап који се звао Иавле, украли врло вешто једној госиођи на Вел. Тргу новчаник из џепа. Нотица је, као шго видите, била најобичније садржине, али је ипак ја прочитах, не знам ни сама за што, неколико пута. — Од прилике 10 дана после читања ових новина, које сам, по прочитању, случајно бацила у корпу за хартије, па их служавка доцпије отуд извадила и метнула у преграду за писма на писаћем столу мога мужа, где сам их ја изненада наишла и по нова прочигала ону нотицу, породи се у мени страшна сумња о могућности да крадљивац Павле буде моје дете. Ма колико да сам покушавала отрести се ове сумње, нисам у томе могла никако успети, већ би, шта више, могла рећи, да је она расла из дана у дан. Не знам од куда је то дошло, али је тек Факг, да сам, на неколико месеци носле овога случаја, била потпуно уверена, да онај вешти крадљивац не беше нико други до мој јадни Павле. — Од овог доба, продужи госпођа после кратке паузе, живот је за мене постао право мучење. Грижа савести није ме остављала ни дању ни ноћу, нити је било дана када нисам мислила о томе детету, а мало је која ноћ нрошла без сањања апсана осуђепичких ланаца и жандарма. Једпом сам, сањајући