Policijski glasnik

СТРАПА 186

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 24

Нетров је пажљиво слушао; потпуно разумевајући и готово се слажући, чак је наклднио уво на моју страну. — Хм... А баш сам, Александре Петровићу, хтео и да вас питам: да ли је истина, што причају, да има таквих мајмуна, што имају руке до пете, а велики су као највигаи човек? — Јест, има таквих мајмуна. — Па какви су то ? Објаснио сам му, колико сам знао, и то. — А где они живе ? — У топлим земљама. Има их на острву Суматри. — То је у Америци, где ли? Како кажу, тамо као да људи иду с главом на ниже окренутом? — Ах, не с главом на ниже. То ви нитате за антиподе. Разјаснио сам му, шта је то Америка, и, по могућству, шта су антиподи. Он је слушао тако пажљиво, као да је нарочито дотрчао само ради антипода. — А -а !... А, ето, прошле сам године читао о гроФици Лавалијер, доносио сам књигу од ађутанта АреФева. Је ли то баш истина, или само тако — измишљено? Дело је од Дима. — Разуме се, да је измишљено. — Е, сад с Богом., Хвала вам. И Петров је ишчезао; а у ствари ми готово никада нисмо говорили, друкчије, него само на тај начин. Ночео сам се о њему распитивати. М.. сазнавши о том познанству, чак ме је одвраћао од њега. Рекао ми је, да су му многи од робијаша улевали страх, нарочито с почетка, у прве дане тамничке; али ни један од њих, па чак ни Газин, није учинио на њега тако страшан уаечатак, као тај Петров. — То је најодлучнији, најодважнији од свију робијаша, говорио је М. — Он је за све подобан; он не иреза ни од чега, ако му прасне ћуд. И вас ће он заклати, ако му то падне на памет, сасвим просто заклати, нити ће се намрштити нити покајати. Ја чак мислим, да он није при чистој памети. Такво мишљење ме је веома занимало. Али М. није ми никако могао дати рачуна, зашто је њему то тако изгледало. И, чудновата ствар: неколико година узастопце познавао сам за тим Петрова, говорио сам готово сваки дансњиме; засвевреме он ми је био искрено одан (ма да до душе и нисам знао, зашто) — и у току свих тих неколико година, ма да је у тамници живио пристојно и разумно и управо ништа страшно није учинио, ја сам ипак сваки пут, гледајући га и разговарајући се с њиме, долазио до убеђења, да М. има право и да је Петров, може бити, најодлучпији, најодважнији човек, који није хтео да зна ни за какву силу над собом. А зашто ми је то тако изгледало, —• не могу ни сам да дам рачуна. Напомињем, уосталом, да је тај Петров био онај исти, који је хтео да убије плацмајора, кад су га позвали на казну и кад се мајор »спасао чудом", како су говорили осуђеници, — отишавши пред сам тренутак кажњавања.

Други пут, опет, још пре робије, десило се, да га је пуковник ударио на учењу. Вероватно, да су га често пута и пре тога тукли; али у.овај мах он није хтео да отрпи :и прободе свога пуковника јавно, пооред бела дана, пред развијеним фронтом. Уосталом, ја не знам потанко целу његову историју; он ми је никада није причао. Ово су, јамачно, била само претерана узбуђења, — кад успламти крв, — у којима се природа наједанпут појављивала сва, у целости. Па ипак су овакви тренутци код њега били веома ретки. Он је одиста био благоразуман, па чак и кротак. У њему су се криле страсти, и шта више силне, ватрене; али је зажарено углевље било неирестано посипано пепелом и тлајили су тихо. Никаданисам кодњега опазио ни сенке разметања или таштине, као, например, у других. Ретко се свађао; зато није ни с ким ни особито пријатељио, осим са јединим Сироткином, иа и то, кад му је овај био потребап. (Наставиће ое)

МРТВАЧКА РУКА ЦРИКИНДЛИИ РОМАН ГЛАВА 5. Чудновато да осећајући се тешко тако осумњичен нисам одмах дошао до уверења о кривици мужа г-ђе Барнес. II како сам био будала што на саслушању нисам скинуо сумњу са мене на тога човека, којега ми је г-ђа Барнес означила као свога мужа. Сасвим постуино одлучим се да на своју руку играм улогу приватног детектива, која је у романима тако омиљена и да похватам свеконце у овој тајанственој ствари. Али је било питање да ли ће ми моје садашње стање допустити такав рад. Чим је се свршило ислеђење изјаве ми Кливер и Какстон да они више неће илаћати трошак мој у стану г-ђе Барнес. Остале су ми још само четири банкноте од пошиљке Донкана Ротвела. А како и пре нисам могао наћи рада, то ми је сад под овом тешком сумњом било то још много теже, ако не и немогуће. Сутрадан после саслушања тек што сам се био одлучио да с места напустим ову К У^У; У к °ј°ј °У се догађале тако чудновате ствари, ни мало повољне за мене, кад уђе г-ђа Барнес. Она је изгледала као сенка и гледајући је тако помислим ако јој и даље тако буде ишло, да ће се скоро ослободити свих мука и брига. Њено нервозно стање као да је било још горе. Журно немирно трљајући руке она стаде иреда ме, неспособна да изрази оно што ми је хтела казати. И ако јој ни рзчи нисам рекао, поче она најзад сама: »Ја се надам господине, да нас Ви нећете напустити.® »Онда се надате узалуд, јер ја ћу сад с места да идем. Ја то морам чинити г-ђо Барнес, ако не из других разлога а оно за то што Вам више не могу плаћати.

Она брзо дође до средине собе, метну обе руке на сто и својим лаганим тајанственим гласом рече ми: »Немојте се о томе бринути Ви можете код мене потнуно слободно становати и живети и увек ћете ми бити добродошли." Ја јој при том погледам у лице, и на њему видех нешто што се не може одредити. Ако игде има лица са тајанственим цртама, то је била она. »Како ми и можете тако што предлагати. Мислите ли Ви да ја долазим у ону класу људи, који живе на рачун других, или је Ваш положај тако сјајан, да можете издржавати друге. к »То сасвим не, али је са вама нешто друго. Да вам признам. Ако ме Ви напустите не смем ја ни једног сата остати више у овој кући, јер ја добро осећам да сте ми Ви овде једина заштита. Мене гризе тајни страх да има сакривених очију у овој кући које вребају прилику да ми учине зло. Али знам и. то да ти улсасни стражари дотле ми не могу нмшта учинити, док сте Ви под мојим кровом, кажите ми само то, покорно Вас молим, да ли Ви мислите да је он то учинио." »0 чему говорите ?« „Да ли мислите да је мој муж убио тога странца." »Нраво да Вам кажем чипи ми се да он о тој ужасног ствари више зна, него и Ви и ја. Јако се кајем што по Вашој жељи нисам ни једном речи поменуо Вашег врло сумњивог мужа, кад сам говорио о мојој невиности пред судијом. При мојим носледњим речима поче та жена ужасно дрктати и нромуца: »Добро сте учинили и ако сте се доцније покајали, јер, и ако Вам не могу казати како и зашто, ја сам уверена да је мој муж толико исто умешан у ту ствар колико ја и Ви. Зачуди ме тако јако уверење те жене, али ипак нисам могао да јој не кажем да ја никако не делим њено мишљење. „Због тога Вас и молим, преклињем Вас, да останете овде. Ја осећам да је изнад мене и Вас један мрачан облак. Ако се одлучите да останете овде онда знам да ће тог страшног облака нестати, а ако одете он ће нас пратити целог живота к . Иије ми се никако свидело то што ми г-ђа Барнес говораше али се ипак одлучим да, бар за кратко време останем. Њена радост, кад је чула да ћу ја оотати, била је тако очевидна и жива, као да сам јој највеће добро на свету учинио. После подне изиђем мало и кад сам се вратио да вечерам, не мало се зачудим кад видех да ме је сад један човек служио, и загледам се у њега. До сад је само једна слушкиња вршила кућевне послове у том хотелу, у коме сам ја још једнако био једини гост. А сад од једном стаде преда ме један лепо обучен келнер чије ми је присуство било тако неочекивано да нисам могао сакрити моје изненађење. Он је морао видети моју зачуђеност. в Ја сам нови келнер господине, ступио сам данас тек к рече ми он. „Тако к рекох ја. »Г-ђа Барнес нијеми о томе ништа говорила 1 '-