Policijski glasnik

БРОЈ 28 и 29

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 215

РЕВОЛУЦИОНАРНИ И ПОЛИТИЧКИ БУНТОВНИЦИ Од Ч. Дошброве Превео Д-р В. Петронијевић (Свршетак) 10. Политичка еиилсисија.. — Везу урођеног криминалитета са злочином објашњава нам често јављање појава међу политичким злочинцима, које бих могао означити као политичку епилепсију. Доиста сујета, побожност, живе и честе халуцинације, лудило величине, наступи генијалитета, заједно са великом импулзивношћу чине те епилепгичар лако постаје политичким и религијским реФорматором. „Неда се више сумњати«, пише о овоме Модсли („Бхе 2иггесћпи^а^аћЈ^кеИ; с1ег 6е1з1 ;е8кгапкеп, Бејр21§, 1880), да је Мухамед своју прву визију или откривење имао да захвали једноме епилептичном нападу, и да је он, преварен или варајући употребио своју болест, да би важио као инспирисан. Његове визије имају тачно карактер визија, које се јављају у епилепсији и из ње произлазе. Епилептичари који живе по заводима имају често доста сличне визије, које држе за истину и реалност; и ја с моје стране пре сам склон, да егстазу којаје учинила те је од Савла постао Павле, држим за превару, до да претпоставим, да је Мухамед приликом своје прве визије сумњао у њен реалитет. Промисли ли се о томе, какве су последице имале визије и егстазе епилептичара, онда морамо бити веома пажљиви, ако хоКемо да правимо сентенције о ономе, што све може да произађе из духовних поремећаја, и о значају откровења, која леже с оне стране нашег разумевања®. У својој књизи »Злочинац« описао сам епилептичног лудака и ФалзиФикатора В. Е., који је писао: »Завршујем с уверавањем, да никада нисам имао амбицију, да владам једном државом; али кад би ме какав плебисцит учинио министром, прве би часове на то употребио, да чиновништво одозго до доле реФормишем«. У књизи »Генијални човек« описао сам једног епилептичног ФалзиФикатора, женоубицу и ступратора, који је био висо' поетски обдарен и проповедао нову религију, чији се је главни рит састојао у силовању, које је он покушавао да приведе у праксу на улицама париским у својим епилептичним нападима. Други један епилептичар, лопов из навике, хтео је да спреми једну експедицију за насељење једног острва код Нове Гвинеје, затим је хтео да са ишчекиваним добитком потпомогне Колапилера и да да себе — био је свега 17 година — бирати за посланика, како би све законе променио и увео опште право гласа. У Золином Жерминалу Лантије води порекло од алкохолиста и дегенерисаних, отуда његово брзо опијање при трећој чаши и јак нагон за убијањем, кога задовољава у друштвеним немирима. Само у пијанству имао је манију да иоједе човека. Зола је овде копирао, незнајући ни сам, један случај политичке епилепсије. Најречитији нример видео сам пре кратког времена у једном због бесгтосличења и скитарања укореноме младићу са забаченим челом, чулом питања готово неосетљивом, који ми је на питање, да ли га занима политика, одговорио запрепашћено: 0 Не говорите ми о томе, јер то је моја несрећа, кад сам на Фарбању и кад ми падну при томе реФорме напамет, ја причам о томе својим друговима, и постајем постепено занешен, постане ми црно пред очима и падам на земљу 1 '. Затим ми разви пројек готово преадамски: уништење новца, одела, школа, оишту размену свих врста рада итд. Његова се енергпја исцрпљивала у овим плановима; он је патио од нраве политичке епилепсије. Уверење и воља нису му недостајали, само му је недостајао генијалитет. Кад би овај последњи имао и живео у згодно време и у згодном народу, постао би реФорматор, на чију епилепсију и генијалитет нико не би ни мислио.') Да под') В. С. ГЈОтћго, 8есопс1а СепЈиапа сН сНттаН, 1890. — Р. А. стар 37 1'одина, пијемонтезац, син душевно болесног оца и Фтизичне матере, брат једног меланхолика, занимање лакирер; величина 1,75 м. тешина 71 кг.; има две бразде од новреда на позадини главе, једну на врату, која му је остала од једнога цокушаја самоубиства ; лобања бразицефална, индеке 88, капацитет лобање 1602, забачено чело, разроко око, кломпаве уши, леворук и анестетичан; естезиометар 3,1 десно, 2,2 лево; Феномени колена потенцирани; дпнамометар показује лево 30, десно 34; десно раме стоји нешто ниже ; брадифазија; аФективна осећања пормална; воли воома жене, мало је религиозан, не може но-

сетимо овде на то, да је од 15 анархиста у Неапољу најфанастичнији од слагача Фемено, који је већ петнајест пута при штрајховима кажњаванзбог покушајаубиства, денунцирања и тако даље, био — епилептичар. У ову врсту долази и М М. М. кога је студирао Зунарели; он је доброг раста; левостране плагиоцеФалије ; уши пљоснате, асиметричне и дубоко посађене; лице велико са испалим вилицама; доњи кутњаци и горњи средњи сечњаци јако су развијени; брадаретка; боја лица бледа. Врат дедин и брат очев били су апоплектични, један брат материн нервозан. Он је од осамнајест месеци почео читати; од 16 година положио је лицејски испит, показивао се је увек као рано сазрео, и иадао је изричну наклоност свему чудноватоме и Фантастичноме. Од 12 година мастурбант, осећао је од 13 година конгестије, које су чиниле те се бојао да нема апоплектичне наследне. диспозиције. По изласку из школе прележао је од 16 година лак тифус после чега је имао епилептичне нападе и нападе онесвешћености и наизменичне периоде депресије и егзалтације, нагон за самоубиством и велики страх од смрти. При малим нападима има увек свест о своме болесном стању, али са сећањем пуним празнина. У слободним интервалама има слободне перцепције, слабо памћене. Кроз све промене његовог расположења показује се у основи добар карактер; он има најплеменитија осећања и ужива у идеји апосголства и мучеништва. Он је писао социолошке реФлексије; што при томе надове. зује сам на идеју других, ове чудноватим начином не сматра за своју својину, већ приписује другима. Једно време заступао је демократска гледишта; увек је био на челу покрета универзитетске младежи; говорио је с емоцијом, ватрено и био је готов, да одмах приступа делу. У једној бурној народној демонстрацији,'коју је предузео да води, предложио је без ичега даљег спаљивање општинске куће и био је први при покушају да се то изведе. У једној штудентској демонстрацији противу једнога нроФесора јурнуо је на универзитетску заставу, дочепао ју и стао с њоме на чело гомиле; у вече је имао епилептичан напад. Другог даиа ухватио је у универзитету проФесора за раме и жестоко га тукао. У једном штрајку пострекавао је раднике, те је на послетку оптужен и осуђен. Овде долази и један диктатор аргентинске републике, чија влада представља најкрвавију епоху у историји ове земље: Роза. Он је патио од моралног лудила, био је син једне хистеричне и сам епилептичан, са знацима рођеног злочинца (јака коса, веома оштар лични угао, ниско у дну испало чело, јаке трепавичне луке); још од детињства волео је да мучи животиње, да тиранизира млађе. Дочепавши се власти падао је у злочиначке подвиге најчудноватије врсте: дао је да се по улицама продају људске главе као наранџе, китио је своје коње кожом убијених непријатеља, спремао је убиства без икаквог разлога, пронашао је нарочите инструменте за мучење (неку врсту тестере, усијане мангале) и вршио је погубљење уз пратњу музике (в. Катоа-Мегји, 1. с.).

ТЕЛЕСНЕ И СМРТНЕ КАЗНЕ Ј^ОД СВИХ НАРОДА И У СВИМА ВРЕМЕИИМА ДРУГИ ДЕО. - ТЕЛЕСНЕ КАЗНЕ 16 Ослепљивање. И ако ништа неутешиије нема него губигак очију, ипак је било лудака који су слепило сматрали за благослов, полазећи од те мисли да губитак вида веома повишава унутрашњи вине да чита, јер му читање проузрукује главобољу и занос; наступи онесвешћења чине кадкада те пада. У 13 година постао је мастурбант, од 16 почео да посећује бурдеље. Најпре је осуђен због пијанства, затим због крађе две лире од свога господара, које је попио; није у томе видео никакву ненравду, говорећи, да је мало плаћен. О с-војим плановима за реФорму овако се изражавао: нико не сме имати новаца, нико не сме преко мере радити или спречавати размену продуката ; никакво одело, осим једног рупца за покриће тајних делова, никакав закон, и за спавање колиба; апсолутну слободу брака или боље рећи конкубината са сваком женом; апсолутно уништење школа, па онда иопови, које све треба побити осим оне, који хоће да раде; могао би се још поставити по један у свакој парохији; господи би одузео сав новап и приморао их да живе од свога рада. «Тако је то било у старо време, као што сам чуо да се прича )} . (Агсћшо, 1889;.