Policijski glasnik

СТРАНА 216

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЛ 28 и 29

живот и пуноћу мисли не ремете више спољни утисци. Тако је се Демокрит сам ослепио да би се мирније могао бавити својим философским испитивањима. Још у старо доба знало се како је страховита казна губитак вида. И ако у Св. Писму на разним местима стоји „око за око, зуб за зуб к ипак се ни из једног места у библији не да извести сигурно да је копање очију било јиа Тшшз, и да је примењивано само на оне који су пре тога другима ископали очи. На против она места која директно казују да је та тешка казна извршивана, сасвим искучују талиом. Саопштени примери казују, да су јакога Симсона, пошто га је лукавство предало у руке његовим непријатељима, Филистеји ослепили, и да је то исто учинио Небукаднецар са краљем Зедекијом У оба случаја дакле ослепљивање било је казна за опасне непријатеље, или за оне који су свој народ дизали против тиранских власника. Из Персије, земље најтежих и најужаснијих казни познати су и различни примери ослепљивања. Предања обично казују само то да су владаоци своје синове, или таква лица од којих су се морали бојати да ће их збацити с престола, давали ослепљивати да би их учинили неспособним за владање, али тим се никако не тврди да та казна није примењивана н према обичним поданицима; на против примери казују да је казна ослепљивања била позната и да је владаоцима била у вољи. Свакојако сигурно је да је казна ослепљивања вршена у цело старо доба а местимице и после средњег века. Из грчке историје види се да је још у најдаље старо доба било познато ископавање очију, а то се потпуно слаже са старозаветним предавањима. За велику старост те казне говори још историја Едипова, кога је његов отац Лајус, краљ од Тебе, осудио на смрт, али га џелат из сажаљења пусти, за тим га нађе и усини коринтски краљ, и доцније, не знајући за своје порекло, убије свога оца и ожени се својом матером Јокастом. Кад је дознао за тај двоструки, и ако нехотични, преступ, он се и сам ослепи. На то би се он тешко одлучио да ослепљивање није било тада већ позната казна. У ствари, у најстарије доба код Грка ослепљивање је било казна за браколом, за пљачкање храма, и као талионска казна за оне који су другога ослеиили. Кад се упореди персиска историја са историјомстаре Грчке види се слагање и у погледу ослепљивања јер су и у Грчкој влаоници ослепљивали она лица за која су држали да хоће да им отму владу, да би их учинили неспособним за владање. При честом додиру ратовима оба та народа природно је да је било узајамног уплива по казненом праву, у колико се тиче казнених средстава. Код Римљана, чија су казнена срества стварана по угледу па грчка, или бар под грчким упливом, било је ослепљивање сасвим позната казна, која се примењивала због различних престуиа, а по неки пут се примењивала и према таквим лицима, која су ма каквом радњом изазивала негодовање. 0 Помпеју се прича да је један пут једног солдата дао ослепити што је једну жену осрамотио. Највише је вршено ослепљивање у гоњењима Хришћана, јер није било никојега зла, које несретни следбеници Христови иису имали да трпе. Нарочито је под царем Диоклецијаном цветала та казна ако се у опште може назвати казна насиље нрема незаштићеним и невиним људима. Али се нису задовољавали тиме да угасе светлост очију, него су се најревносније трудили да несретним жртвама зададу најужасније болове. А то су постизали различним путевима. Или су забадали несретницима усијано гвожђе у око, или су метали на очи негашен креч, на који су капали сирће. Какве је то муке задавало, о томе не треба ни говорити. По неки пут су били тако „човечни" да су хришћанима само једно око изгорели. Тако су могли боље видети шта све њихова браћа и сестре имају да претрпе. И свуд, у свима земљама ископавање очију било је омиљено казнено срество. И у Немачкој је вршено ослепљивања што се може видети из различних старих права. Искоиавање једног ока није сматрано за тако тешку казну; бар је сматрано као блажија казна него одсецање носа. Можда су и то мислили да један човек има два ока а један нос. Доцније је ослепљивање бивало чешће и због најразличнијих дела, па и онда кад је требало покајати неку неправду, којој,није вепосредно претила законска казна. Тако прича Штиф-

нер у његовој духовној историји да је граФ Херберт Ротенбург дао ослепити у оба ока неке судије што нису хтели иомоћи једној жени да дође до њенога права, као што им је била дужност цар Фридрих Варбароса брзо је свршавао с неверним ратницима; издајицама је давао ишчупати језик а бегунци су ослепљивани. Тешко је рећи докле је се одржала та казна. У законику СагоНпа она се још изречно спомиње. А у законику ТћегевЈапа нема о ископавању очију ни једне речи, ни при набрајању казни, ни при пооштравањима казни, и то јасно показује да је ослепљивање, око средине 18 столећа, било преживела казна. А раније је ископавање очију и у Угарској и у Аустрији као и у Чешкој било познато казнено срество. Прича се да је год. 1366 један чешки племић, по имену Захора дошао на ту луду мисао да својим поданицима забрани посећивање божје службе и да се умрли сахрањују на гробљу. Пошто га свештеник никако није могао намолити да одустане од тога и пошто је он непрестано наваљивао, он га просто баци у тамницу. Али на велике молбе других он га пусти на слободу. Чим добије слободу свештеник оде у Праг и потужи се на грешно понашање тога племића. Кад су Захору позвали да одговара он се начини тешко болестан, али обећа да ће се сасвим поиравити и да ће свештеника поштовати. Свештеник се врати утешен кући, али илемић бесан од љутине одмах га затвори, и пошто му је »учинио издају к нареди те му ископају очи. Али тај подмукли злочин не оста сакривен и цар Карло IV нареди да се њему ископају очи. У залуд је племић молио да га пусте; узалуд је давао ма колики новчани откуп, само да га не оолепе. Али цар оста неумољив, говорећи да се новцем човеку не могу платити очи. И доиста је екзекуција извршена у Прагу на јавном месту. Али Захора није дуго преживео тај дан; он је умро после неколико дана. Одсецање прстију. Ова казна нити је била врло раширена нити често примењивана; она је се вршила само у немачким земљама, бар као законито прописана казна. Ако је јив 1;а1шш8 у законик СагоИпа, тако прописано да онај који се лажно закуне, треба да изгуби ирсте којима се лажно заклео, то није са свим разложно, пошто се заклетва не врши прстима. И у старо доба заклетва се није вршила дизањем руке и три прста. Старо доба имало је о заклетви сасвим друкчију преставу него нотоње доба. Формалност је била у томе што су они који су се клели додиривали какав предмет који је се односио на иозвано божанство или на казиу која се очекивала за кривоклетство. По неки пут су се и на мачу заклињали. Код Римљана клело се на једном камену, који је онај који се клео држао у руци и за тим бацио. Скандинавци су се клели на једном прстену који је у храму чуван био и био попрскан жртвеном крвљу, Дизање прстију тек је доцније ушло у обичај; отуда је и талион одсецања клетвених прстију постао наравно тек у доцније доба. Законик Каролина излаже казну одсецања прсгију само у два параграфа. При извршењу пресуде одсецања прстију нису цели прсти одбијани, него само први зглавак свакога прста. И у законику Терезијана помиње се одсецање прстију, али он не признаје то као самосталну казну, него само као пооштрење смртне казне. Али чудно је да одсецање прстију није поменуто код пооштравања; отуда се може извести да није ни примењивано често. За то је било других и тежих срестава. Дивокрадицама је осецан десни палац; није му дакле осецана рука којом је грешио, ни трећина оба прста као при кривоклетству, него палац којије ту најмање суделовао у престуиу. Отуда се види да у шумским и ловачким стварима нису знали за шалу, него су често вршене тешке казне за незнатне ствари. Одсецаве руку и ногу. И ако су одсецање руку и ногу две ствари из основа различне, које су у доцнијем праву само појединце признате, ипак се мора о обема казнама заједнички говорити, пошто су у старом немачком и северном праву заједнички признате и извршиване; казна је гласила тада на одсецање леве ноге и десне