Policijski glasnik

СТРАНА 110

довица. Ево у кратко шта је та жепа, која је тврдила да је оставила Париз у очи злочина, испричала белгијским новинарима: »Пратила сам једну Америчанку у Анвер. Моја пријатељица полазила је за Америку, а ја остадох у томе граду за неколико дана. »Срела сам се са Геслером на Зеленом тргу у Анверу. Он ми је приступио, питајући ме где се налазе канцеларије друштва „Кес! 81;аг 1лпе сс . »Мој саговорник, опазив да тешко говорим Француски, проговорио ми је на немачком. »Ево шта ме је побудило да мислим да се мој сапутник звао Геслер. »У једној каФани у којој смо нешто пили, пооматрала сам га и опазих да му је коса бојадисана. Изгледао је забринут и као да га гризе савест; није пио овдашње пиво које су му донели, него је на душак испио чашу воде. »Тада ме замоли да му превијем рану коју је имао на руци и од које је изгледало као да много пати. Исприча ми да је војни бегунац из Француске и да је рањен у једној страшној борби са својим претпостављенима. »Рана је изгледала налик на дубок ујед; ја је превих. »Даде ми једну мараму да обришем крв; за то време, говорио ми је о својим путовањима но целом свету, за тим ме остави. »Ја задржах мараму; тек касније опазих да су на њој била почетна писмена: 6.6." Та жена, на наваљивање новинара, отишла је и саопштила свој исказ полицији; иримио ју је комесар у улици Фрер-Орбан и, предајући мараму са почетним писменима С.6. која је била код ње, додала је важну појединост да јој је непознати из Анвера хтео поклонити скупе адиђаре. Буде одлучено да се мој пут отпочне преко Брисла а не преко Нансија и, у вече, кренух се на иут експресом од 6 часова и 30 минути. Стигав, око поноћи, у хотел Манжел, стадох размишљати да, ако је тешко наћи јегуљу у навиљку сена, још је теже наћи каквог човека у Европи, кад место сваког описа имате само име које је вероватно лажно и један стари ковчежић у коме су старе гаће и кошуље. Сетих се познатог задатка: »Кад су дати дужина лађе и висина велике катарке, наћи године старости канетану." Загонетка коју сам ја имао да решим није била ни мало простија! Бејах понео ковчежић из хотела Каје, и, кад га спустих на сто у својој соби, не могох се уздржати а да не помислим да се, у свим базарима на свету, и свакога дана, морало продавати стотинама таквих истих. Што се тиче кошуља, оковратника... појмио сам да је била лудост надати се да ће им се у читавој Европи наћи газда. Био је ту и медаљон у коме је, без икаква друга знака, била и малена ФотограФија жене очешљане по моди од 1830 године... али зар сам се могао надати да бих познао ту жену, баш и кад бих је срео случајно, на улици? Па ипак, само сам се у случај уздао, у случај, који је најбољи сарадник полиције... јер он једини даје маха да се изврши какав мајсторски потез...

ПОЈШЦИЈ КИ ГЛАСНИК

У мене је било и онога леног поуздања у успех које, веле, и даје маха да се задобивају битке. Кад сам се пробудио, у Брислу, дошло је ггрво разочарење. Кад сам се пријавио комесаријату у улици Фрер-Орбан, сазнао сам да је нестало моје Америчанке, госпође Мак-Доналдовице, којој се досадило потрзање од новина. Чак је заборавила и да плати за стан. Али је предала комесару чувену мараму О. 6. коју јој беше дао непознати. Она ни у колико није била налик на мараме нађене у ковчегу Геслерову у хотелу Каје, а и марка јој је била сасвим друкчија. Доиста, довољно ми је било мало пажљивије испитивање те да опазим да је марама обележена са С. С. а не са С. О. И допутовао сам у Брисл да бих то утврдио! Преварили су се просто за то што почетна писмена на марами коју је предала госпођа Мак-Доналдовица беху исписана готским писменима. Да би ме утешио, без сумње, један белгијски новинар напомену да је пре седам година некакав Геслер био осумњичен да је убио једну слушкињу близу капије за Хал. Беху га ухапсили, а за тим опет пустили у слободу. Сутра дан у јутру, могао сам испитивати тога човека у кабинету г. Росела, комесара централног одељка који је у скоро за тим умро, и кога је заменио г. Буржоа, полицијски судија колико разборит толико и симпатичан. За неколико минути, јадни момак све нас је убедио да он није могао бити човек из хотела Каје, јер већ неколико месеци није никуд одилазио из Брисла. Сав се његов кварт понуди да докаже његово а.1Њ1. Беснио сам од гнева; отресао сам у престоници Белгије, у којој су ме ипак тако дивно дочекали, прашину са своје обуће и узео воз за Келн. На немачкој граници имао сам непријатност да опет видим, први пут од рата, шиљасте шлемове; али се мој негдашњи дивљи шовинизам беше мало стишао с временом, и знао сам да, ради испуњења мисије која ми је била поверена, треба да се обратим на благонаклону помоћ немачких полицајаца. Па онда, у тај мах, опет видех у мислима свој повратак из Америке, настимеру »Штразбургу," и незаборавити отказ капетанов да заставама окити лађу на годовни дан предаје на Седану, због мог ирисуства на лађи. И тако, и неопазно, човек постаје паметан у животу, јер се мора, јер су догађаји јачи од воље. У тренутку кад цариник уђе у вагон, догоди се један доста забаван мали случај. Тај честити човек није знао ни речи Француски; ја опет, ни једне речи немачки. Па ипак, инстинктивно разумедох службену Фразу: Нађр.п вге тсМз ги Лес1аНегеп ? Имате ли пгго да пријавите?) Ја дадох главом негативан знак; али је добри цариник без сумње хтео савесно да испуни своју дуашост, и ковчежић Геслеров, ковчежић из хотела Каје, који бејах сместио у мрежу, иривуче његове погледе. — Масћеп агетгг Лаз аи[ ђШе? 1 ) рече ми.

Молим, отворите то.

БРОЈ 14

Нисам разумео, а овога пута нисам ни хтео разумети. Било ми је одвратно отварати тај стари ковчежић сумњиве чистоте. Мислим да би ме најзад ухапсили као ироста криумчара да један љубазан ОФицир који се налазио у томе одељку не рече да сам дужан послушати. Тада, на запрепашћење својих суседа, отворих сандучић Геслеров, и изложих његово прљаво рубље! Крајња љубазност којом ме прими г. фон Конинг, РоИгеГ РгааШепI, то јест полицијски преФект, у Келну, утеши ме врло брзо за моју малу размирицу са царином. Остављајући жељезничку станицу, бејах се кренуо у стан Француског консула, г. Бранда, који је био на одсуству, али његов шурак, г. Хелмерс, одмах ми се стави на расположење и одведе ме ка полицијском преФекту. Г. фон Конинг крену све своје агенте. После разговора од пет минути, бејах сазнао да је ухапшење Геслерово било за једног немачког полицајца, питање части, једино за то што је изгледало као доказано да је Геслер узео удела у злочину у улици Монтењ и био саучесник Пранчинијев. Да сам се упустио да кажем шта сам у истини мислио, нико се не би позабавио »истраживањем без интереса," Дадох полицијском преФекту из Келна једну сензациону ФотограФију жртава и једну слику Пранчинијеву, што је изгледало да му је врло мило, и док је наредио да се врше истраживања по свим градским хотелима да ли Геслер у коме од њих није становао, иовери ме једном нолицијском комесару, г. Блуму, који је врло добро говорио Француски и пратио ме код главних продаваца дувана у граду. Бејах дошао у Келн само зато што сам нашао у ковчежићу у хотелу Каје више торбица од пергамента на којима су биле адресе разних продаваца дувана из Келна, какве обично дају у Немачкој свакоме који купи четири до пет цигара од један пут. Човек који је у своме ковчегу имао пет до шест таквих торбица, које су све носиле адресу једног продавца дувана у Келну, очигледно се задржавао неко време у томе граду. И ето ме како идем код свих продаваца, нагонећи Блума да ми преводи опис Геслеров, пред свим плавим госиођицама које продају дуван у старом немачком граду. У већини дућана, дадоше ми околишне одговоре. Младе девојке виђале су толике пушаче да се не сећаху... Али код г. Ка,мила Руба, Ноћег^авве, број 102, једиа црноока и врло разборита девојчица рече ми да врло добро познаје мог човека. На жалост, није га више видела од пре иет недеља. Био је то некакав убоги ђаво коме је рубље и одело било са свим извештало. Последњи пут кад је долазио, рекао је тужно: — Попушићу свој послењи марјаш. То није било Бог зна шта, али је ипак било нешто; и, један тренут, обузе ме живо узбуђење радосги када, враћајући се у полицијску преФектуру, угледам г. од Конинга како ми приступа пун радости и рече: — Па! дочепали смо се вашег Геслера! Доиста, агенти беху пронашли да је једно лице са тим именом становало у хотелу Европи од 29. јануара до 2. Фебруара.