Policijski glasnik

БРОЈ 15 и 16

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСИИК

СТРАНА 157

хоће да изазове љубомору код своје љубазнице. Раиорт који ми је био послат преко мога секретара о томе поновном представљаљу злочина давао ми је још драматичиије поједииости, ако је то било могућно. Пранчиии је показивао мирноћу која је запрепашћивала судије; пристајао је са свим лако на све што су хтели, гледајући особитом мирноКом страшне Фо гограФије својих жртава. Г. 1 1 иј6 беше чак приправио и једно суочење са г-ђом С... које није дало никаквих већих резултата. — Заклињем Вас, Пранчини, да калсете истину, узвикнула је г-ђа С... — Ви је не казујете, одговорио је он. Најзад, г. Гијо је наредио да се Пранчинију мете на главу шешир висока облика; паредио му да прође поред вратара, задигпув јаку од горњег капута, и вратар није могао рећи да ли га познаје као човека који је прошар поред његове ложе у једаиаест часова, оне ноћи кад се догодио злочин ! Схватао оам да, и ако је кривица Пранчинијева од сада била јасна као даи, ипак је било са свим извесно, до год не будемо нашли Геслера из хотела Каје, одбраиа би имала страшно оружје у рукама; она би могла рећи: „Пемате материјална доказа да је Пранчини убијао; то је могкда крадљивац, можда је и саучесник, али убијца је Геслер из хотела Каје, то је човек који је оставио своју карту посетницу на месту злочина, то је човек кога је нестало 16. марта и кога ви нисте умели пронаћи!" По што по то, хтео сам добити Геолера. Затекох Берлин покривен снегом, ма да је био 15. април. И по сибирској хладноћи одох у Француско посланство, где ме г. Херберт прими у толико љубазније, што је и сам био радознао да сазиа све ноједииости о ствари Пранчинијевој, и што је задрхтао кад сам му показао ФотограФије покланих жртава. Те су ми ФотограФије, у осталом, биле најбољи пасош; цео је свет дрхтао гледајући их, и свако ми их је тражио! Морао сам писати у Париз више пута да бих добио нових примерака. Задрхтао је и сам полицијски преФект, г. од РихтоФена! Задрхтао је и г. државни саветник Бухлер, шеФ безбедности, кад ме је секретар посланства, г. де Шапделеп, одвео у полицијску преФектуру. Али што је изгледало да иптереоује ту господу готово исто толико колико и ФотограФије, то је био проглас социјалисте из Бреславе чиј сам комад марљиво носио уза се. Мило ми је било гпто сам видео да ћете појединостиу многоме повећати пажњу коју је немачка полиција указивала злочину у улици Монтељ. То је, у осталом, био тренутак кад је социјализам највише бриге задавао иашим суседима. Тај је проглас оштампан приликом последњих избора месеца Фебруара, и без сумње је мојим немачкпм колегама дошла мисао да је Геолер кога сам тражио могао бити и социјалиста. Да лп зато? Да ли проото за то да би ми угоднли? Тек стоји да ми је ше® ставио на расположење своје најбоље агенте

да ме воДе кј>оз Берлин и помажу у мојпм истражнвап.има! Походио сам све велике Фабрикапте гсошуља у граду у друнггву једног агенга пољског порекла по имену Червонског, који је врло добро говорио Францускп и био врло предусретљив. Понесмо, у Фпјакеру, ковчежић из хотела Каје и Червонски ме одведе најпре код Фабриканта кошуља чије је име било обележено на оковратницима Геслеровим. Кућа МаЛде је огромна Фабрика кошуља и оковратника, која их избацује сваког месеца на хил>аде. Продавцима је било немогућно рећи ко је купио оковратпике из мога ковчепшћа. Пајзад, позабависмо се око коПЈуља. Свуда нам се Фабриканти сТавИше иа расположење предусретљивошћу која се увек не налази у Паризу кад је реч о иолицијским истраживањима. Сазнадох да кошуље нису могле бити купљене у Берлипу. Г. МаЛде и вигие њих од других утврдише да је израда паланчапска. »Ие изра^ује се овде тако ])ђаво", рекоше као с пеким поиосом. Три Фабрикапта који су важили као вештаци изјавише, после марљива исиитивања, да су те кошуље могле бити израђене само у градовима као што оу Лајпциг, Дрезда, Бреслава, ит.д. ит.д. Бреслава! град изборног прогласа. Полнцијски преФект био је још радоснији од мене кад му саопштисмо ту вест. За цело, Немцима не би било криво да уштину каквог социјалисту убијцу! А мени је то било са свим све једно, али сам се користио тим особитим стањем духа које ми је давало врло корисну помоћ. — Ваш човек мора да се компромитовао као социјалиста, говорили су ми; за то је побегао у Француску. 0 томе ја иисам знао апсолутно ништа, али сам се приказао као да се слажем, радостан што имам иа услузи сву полицију немачке царевине. Све пемачке новине, по једној полицијској наредби, донеше опис ковчежића и оиога што је било у њему! У исто време, сви чиновници иреФектови даваху ми мало по мало обавештења која мп могаху бити од користи. И тако сазнадох да је Гастон име за које се не зна у Немачкој. И, ирема томе, од тада, означише ми као врло озбиљан траг некаква Густава Мартијера који беше побегао из Њујорка, и који је био опасан социјалиста! Говорили су ми о неком Геслеру, који је иекад био осу^ен на смрт, по том помилован, а за тим пуштен у слободу... Покуписмо из берлинског Весника имеиа свих Геслера; истрага која је над њима поведепа остаде без резултата. Кренух се за Бреславу, не сазнав ништа више но што сам знао кад сам дошао у Берлии, и иретрпив неиријатност сазнав из једног телеграма који ми је имао доорогу упутити г. саветиик Бухлер да је Геслер био непознат као социјалиста Морам иризнаги да сам ишао у Бреславу само да бих се одужио својој савести. Геслер из хотела Каје рекао је своме хотелијеру да је родом из Беча, да му тамо живе и родитељи. У џепу сам имао сталну

карту једног транвајског друштва која је нађепа у ковчежићу. Чинило ми се да. сам тек у Бечу имао неких слабих изгледа, до душе, али тек ипак изгледа да нађем своју дивљач. (Пастаииће се)

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ ТРАЖИ С Е Иикили ИвшовиЦ кадфа берберски, осуђог! је преоудом кварта тераЗискоГ на 82 Динара каанО, Иа да би избОгао нлаћање 11оте побегаО јо. Њему је 26 год. отаса је омаленог, црномањаот, црних бркова у лицу слабуњавог изгледа. Моло ое полициске власти, да 11иколу нотраже, и нађеиог упуте Управи гр. Боограда, с позивом на Бр. 13023. Наста жена Светозара Пајића свињара овд., проставила је кварту Налилулском да јој је 16. ов. м. по подне пестало раљенице — девојчице Софије Катител, која је кћи Јохлна Катител из Крагујевца. Изјавила јо сумњу да је намерно заведена и прикривона. СоФија је девојчо од 13 год., стаса је високог, у општо плава, лица дугог, сувоњавог. Од одола имала јо на оеби жакет тегет илав, ал.ину вијолет затворену, црпу блузу и црну кецељу. Моле се све полициске вдасти, да Софију живо потражи и нађену упуте Управи гр. Београда, с позивом на Бр. 1 3 404. Тражн со сопственик, Стапко Пгп.атовић и другови, аласи из Д. Милановца извадили су из воде два ленгера од преко 800 к. грама тежине, и један ланац од 3 0 метра дужипе, чији со сопствепик незна. Моло со све полициске власти да сопствевика потраже, и у случају нроналаска известе начелотва округа Крајинског, с позивом на Бр. 1 1 653, нли Упраиу града Београда на Бр. 1283 6. ■> <■ П 0 Т Е Р Е Световар Нопивић, момак шинторски, 9. ов. м. у 5 часова изјутра ушао је у отан Калине Јовановић удове овд. и из стана украо је јодан пар одела браун, јодан нар цппела, једие манџотне, женоку кошуљу све у вредности 3 5 динара, по извршеној крађи побегао је незнано где. Он има 22 год. витког је расга, сувоњав у опште је смеђ. Моле се ове иолициске влаоти, да Светозара зкиво иотраже, и нађеног спроведу Уирави града Београда, о позивом на Бр. 12757. Непозпати лоиов, 16. ов. м. око 5 чаоова по иодне извршио је опасну крађу Љубнци Симоновићки, удовој која станује у Босанској улици Бр. 75. Исти јој ]е однео 272 динара у банкнотама и оребру, а оем тога окинуо је с дувара у соби један никлени цепни сат са ланцем. Моле се све полициске власти, да крадљивца јкиво потраже и нађене са покрађом у колико се нађе спроведу Управи града Београда с позпвом на Бр. 1 3 24 3. Риста Н. Симонивић, из Дрног ,1уга, који је код начел. ср. у Брањи одговарао за оиасну крађу, побегао је 20. ов. м. ноћу из притвора. Риста има 21 год., сув, косе и обрва смеђих, малих бркова, очију плавих, раота средњег. Од одела има иа себи: танку аитерију, уске сукнено чакшире, на иогама црвене чарапе, и