Policijski glasnik

БРОЈ 38. У БЕОГРАДУ, СУВОТА 27. СЕПТЕМБРА 1903. ГОДИНА ТИ '•Жо&оап<1Жоооооо<ооо(Јооооооооооп ооо<ооп<оооооп о&*оооооооооосп оск<оопоооооооо* <000000 оооосг><ооооопооооооооо<иу*оооооооооосг>ооооо^ П0Ј1ИЦИЈСКИ Тллсник СТРУЧНИ ЛИСТ ЗА ИОЛИЦИЈУ БЕЗБЕДНОСТИ И АДМИНИСТРАЦИЈУ ПОЛИЦИЈСКИХ И ОПШТИНСКИХ ВЛАСТИ ооо с. оо ооо (У/д асс ооо осг> ооо с<оо ооо аоо о оо аоо с <оо с <оо ооо с <оо ооо с*оо ооо ооо <ооо с <оо ојоо ооо с^оо ооо ооо с <сг> ооо оур аот ооо-ооо сјоо ос *> ооп с <оо ао^ <ао>о соо ооо ооо с<^ ооа е^> ооо 7РЕЂ7ЈЕ 0ДБ0Р МЖНИСТАРСТВА УН7ТРАШБИХ ДЕЛА ООО С«ОР ООО С/?Р (Х>0 ООО соо сг?0 ОРО СДО С<РО 0Д>О СДО с^?0 С^о ОЈОО ОЈОП <000 ррО <ООР С*?0 ОРО сгго ссо С«еО ООО е/УЗ 090 С<ОР (^ОО ООО ООО ООО 0*00 000 090 С^УЗ СУОО ОУО ООО сг?0 ОЈОО сг?0 ОбУР сг?о (^ООООО УУЗ с»^0

СЛУЖБЕНИ ДЕО »I« Указом Његовога Величанства Краља Петра I., постављени су: за Председника Министарског Савета и Министра без портФеља, Ђенерала г. Саву Грујића, Председника Државиог Савета и Народног Посланика; за Министра Иностраних Дела, г. Андру Николића, члана Државног Савета и Народног Посланика; за Министра Финансија г. Милића Радовановића, проФесора Велике Школе; за Министра Унутрагањих Дела г. Стојана М. Протића, Министра на расположењу и Народног Посланика ; за Министра Просвете и Црквених Послова г. Љубомира Стојановића, проФесора Велике Школе у ненсији и Пародног Посланика; за Министра Војног пешадиског пуковника г. Милана Андрејевића, командаггга дунавске дивизиске области ; за Министра Правде г. Николу П. Николића, јавног правозаступника из Београда и првог иотпредседника Народне Скупгатине; за Министра Грађевина г. Владимира Тодоровића, проФесора Велике Школе и Народног Посланика; и за Министра Народне Привреде г. Тодора Петковића, начелника погатаиско - телеграфског одељења Министарства Грађевина. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, ПЛ» 24850,21. сеитембра, 1903. год. у Београду.

На основу § 3-ег уредбе о ноћним стражама од 28 децембра 1861. год. ВБр. 2553, Министар унутрашњих дела прогшсује ове ИЗМЕНЕ И ДОПУНЕ У ПРАВИЛУ ЗА 0БРА30БАБЕ НОЋНИХ ОТРАЖАРА Од 14. маја 1865. год. ФБр. 3176. I. Тачки 2-ој додаје се нов став који гласи: ч Бро; садањих ноћних стражара. у Београду не може се смањивати докле год београдска оаштина, ради н>иховог издржавања, буде давала оиолику исту суму колику и сада даје к . II. Тачки 3-ој додаје се нов став који гласи: „НоКни стражари у Београду имају исту алату и исте аринадлежности као и жандарми. Из с.уме, коју оиштина, даје, илапа се и храна и одело ноИних стражара у Београду (( . III. На крају 4-те тачке додатп нов став који гласи : »У Београду нопни стражари у иогледу аримања и отауштања, командовања, унутарњег реда, дисциилине, наставе и снабдевања иринадлежностима, стоје исто онако као и иолицијска жандармерија иод командом иолицијске жандармерије, — а у иогледу вршеља службе иод Уаравом града Београда (чл. 1. зак. о жандармерији и чл. 13. уредбе о жандармеријиЈ. к IV. На крају тач. 8-ме додаје се нов став који гласи: „Одело ноћних стражара у Београду исто је као и одело жандарма, само што ће, да би се од ових разликовали, имати нарочити знак". „Знак ноАног стражара је „0. II. С." и иоси се на ирсима ради расаознавања ири вршењу службе. Израђен је од белог блеха, облика је овалног. дугачак 8, а гиироц 5'5 с.м., нумерисан и са сливимп ^О. //. С." изнад нумере. II цифре и слова су изрезаиа и изнутра иостављеиа црном лакованом кожом".

V. Тачка 13. мења се и гласи : »НоКни стражари кад су на служби имају сва ирава и дужности иолицијске жандармерије /§ 2. уредбе од 28. децембра 1861. год. ВБр, 2553Ј К . Ове измене и доиуне стуаају у живот и обавезну силу добивају од дана кад се у службеним новинама обнародују. ПБр. 24077. 14. сеитембра 1903 год. у Београду. Министар унутрашњих дела, Стој. М. ПротиЋ с. I'.

Криминална антропологија у Немачкој Одлични, и у научном свету веома цењени часопис за криминалну антропологију — „АгсМ^ев & ап1гћоро1од1е сптгпеИе (( доноси у својој последњој свесци од 15 августа тек. год., а из пера д-ра Неке-а, медецинског саветника и управника болнице за душевне болести у Хубертусбургу (Саксонска) ове колико важне толико и интересангне иодатке о стању криминалне антропологије у Немачкој: — Г. проФесор Аагасањ 1 молио ме је, да за његов архив напишем један чланак о стању криминалне антронологије у Немачкој. Хитам да се одазовем овој молби попггованог професора већ и с тога, што ми се овим даје прилика да изнесем и моје мишљење о неким спорним питањима. Али, пре него што бих отпочео, налазим да је потребно тачно утврдити: шта се има разумети иод имеиом криминалне аитропологије. — Одговор на ово питан .е није тако лак, као што на нрви поглед изгледа. Само кад је реч о иајопштијим појмовима криминалне аптропологије, може се одмах одговорити, да у њену домену долази свако проучавање злочинаца у погледу антрополошком. Ово би била најоиштија деФиниција. У прецизнијем смислу, под кримииалном антронологијом имало би се разумети свако ироучавање тела и ду.ха злочин1 Г. Лагаеан,, нрофееор судеке медецине на университету Лијонском, уредник је архива за део биолошки са чувеним колешким протесором Тардом, који уре1)ује део социолошки. И један и други довољно су иознати са својих радова на нол>у кримипалне антропологије. 11р.