Policijski glasnik

ОТРАНА 294

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 38

чевог у иогледу анатомском, исихолошком и физиолошком. Ну, и ова деФиниција ма колико да је јасна, није са свим потпуна. Мало више посматрања и размишљања, па ћемо одмах увидети, да она не обухвата многе и многе ствари, о којима криминална антропологија мора водити рачуна. Тако, пре свега, не смеју се никако изгубити из вида многа судска, ФилосоФска, бијолошка и соцпјолошка питања. Још мање се смеју обићи шггања о душевно оболелим злочинцима, дегенерисаним личностима и нроституцији у свима њеним облицима. Многи иду још даље, па у обим антрополошкнх испитпвања уносе и питање о генију. Једновремено са овим, намеће нам се још једно друго питање. Треба ли, као што то чини Ломброзо и његова школа, криминалну антропологију сматрати као засебну науку, или не. Још пре 2 год. ја сам третирао ојзо питање и дошао до закључка: да криминалну антроаологију треба сматрати као део судске исихиЈатрије, која пориче сваку знатнију разлику између злочинца и нормалпог бића. Ја се поносим, што је један тако велики научни ауторитет, као што је био Крафт-Ебинг, делио ово моје мишљење. * * * Ко год се бави науком знаће, без сумње, да је Немачка земља, где се највише ради на научном иољу. Новине, часониси и разне научне расправе у њој су толико многобројне, да је човеку апсолутно немогуће скупити и прочитати све што се односи и на једну довољно одређену науку, а још мање је било могуће то учинити са криминалном антропологијом којој, као што смо видели, није још тачно утврђен ни обим проучавања. И само озбиљно интересовање за ову дисциплину, насгало је код нас много доцније но у Италији и Француској. Тек у 1897 год. неки Ванж покренуо је „Часоиис за криминалну антроиологију, ка знене заводе и ироституцију, а и то је био први лист у Немачкој, који се специјално занимао антрополошким стварима. Као што се већ и из његовог наслова види, уредник је нову науку помешао са проучавањем казнених завода, увлачећи у њен обим и гштање о проституцији. Овај Ванжов часопис излазио је свега годину дана. Већ у току идуће године, проФесор Грос, велики природњак, сада у Паризу, покренуо је у Лајпцигу в Архив за криминалну антроиологију и криминалистику/' од кога је до данас изишло 10 великих свезака. Сам наслов овог листа показује, да се он бави и криминалистиком, као помоћницом судске праксе, коју је Грос први створио. Циљ јој је, да истражног судију упозна са свима техничким, судским, психијатриским, психолошким, бијолошким и социјолошким знањима, преко потребним за сваку солидпу истрагу. Ова практична страна судске ираксе била је грубо пренебрегавана све до наших дана, и поред све своје огромне вредности. У архивима Гросовим може се, дакле, наћи огромни материјал, који се једва, или никако. третира у осталим часописима криминалне антропологије. Колико је ово корисно, толико је исто и штетно, бар по мом мишљењу, јер одвраћа правнике, пси-

хологе и психијатре од правих антрополошких студија, забављајући их занимљивом криминалном кроником. Да бих читаоце што бол.е упознао са радовима криминалне антропологије у Немачкој, приморан сам изнети овде један кратак статистички преглед истих, коме претходе ови ретци: Почев од 1897 год., ја сам у Ђ Годишњаку невралгије и исихијатрије а редовно објављивао, уз ирипомоћ проФесора Мандела из Верлина, важиије радове из области криминалне антропологнје, који су се из године у годину умиожавали, захваљујући огромној литератури ове врсте на свима језицима. На овај начин. ја сам у 1901 г. аналисло 323 а у 1902 год. преко 250 важнијих радова, што до данас, бар колико је мени познато, нико пије учинио. Није потребно, држим, наглашавати, да ови велики бројеви не престављају ни ноловину од стварног броја, а то с тога што сам се врло мало користио амернканском и словенском литературом, и ни мало ишањолском и португалском. Ну, и поред овога, може се без претеривања казати, да су сви славнији радови, публпковани на интернационалним језицима, у поменутом годишњаку скупљени и анализирани. Разуме се већ, да се ово односи и на радове на немачком језику, од којих се већина занима општим криминално-антрополошким појмовима, болесним наслеђем, дегенерацијом, психологијом злочина душевно оболелим злочинцима, бијограФијом, социјологијом и, врло мало, генијем. Држим, да ће најбоље бити, ако овде укратко изложим главније од ових радова, односно њихову садржину, у току последњих 6 година. Почињем са год. 1897, која се одликује радовима Кирн а и Неке-а, у којима се енергично нападају Ломброзове теорпје. Прајер одриче постојање нарочигог злочиначког рукописа, али верује, да се пажљивим ироучавањем истог, могу са сигурношћу открити извесне особине окривљеног, као што су лаж, осетљивост итд. Сирингер је изучавао лубање, а Карити је студирао уши и њихове главније делове код разних раса. Важно је његово констатовање, да број аномалија код душевно оболелих, не варира ниуколико од њиховог броја код нормалних бића. У год. 1898 Бенедикт доказује, да су још стари драматичари разликовали у злочину два момента: унутрашњи и сиољашњи. Вранећи криминалну антропологију одВирхова, он напада оштро Ломброзова дела и препоручује их, као забаву, трговачким путницима. Варда је изучавао уши код душевно оболелих али без успеха, док је Колман на интересантап начин реконструисао главу предисторијске жене, која је у многоме слична данашњим тнповима. Кнехт се озбиљно занимао изучавањем дегенерисаних знакова код душевпо оболелих. По њему, асиметрија главе као и гуша, не мора увек бити знак дегенерације, а број дегенерисаних знакова у вншим друшгвеним слојевима исти је као и у нижим. Кауцнер је посматрао впше случајева психичке симулације, док је Аеман изучавао убиства са силовањем и дошао до закључка:

да су у већини олучаја извршиоци били нормална бића, али без иоле јаче интелигенције. У год. 1899 Ашафенбург доказује поново блиску везу између злочина и алкохолизма. Бер побија урођеног злочимца и доказује : да су дегенерисани знаци у опште резултат патолошке и, само врло мало, атавистичке природе. Злочин је но њему, продукат друштвене средине. Бреслер износи, да се криминалитет код старих људи смањује и тражи за њих условну осуду, док Грамер то исго захтева за све злочннце између 13—1(5 год. Грос (правник) издаје једно велико дело о граФичким знацима злочинаца, за тим речник њиховог језика и пајзад се бави проучавањем реФлексоидних радњи, које су, по њему, врло важне у извођењу једног злочина, јер су полусвесне. Хегел војује против статистичких закључака и тражи да им се не поклања много вере, а Мебијус се бави проучавањем Голове кримипалогије, која се у многоме поклапа са модерном. Пеке износи бојазан од дегенерације по човечанство и захтева кастрацију за извесне случајеве, а нарочито за извесне зло"инце. Николадини (правник) захгева психијатриску анализу за сваког старог злочинца и специјални азил за оне од њих, који се прогласе неурачунљивим. Фирмпнг доказује велику корист брака на умањење злочина и износи статистичке податке о великом броју нежењених злочинаца. У једном другом делу, на против, он износи криминалитет жепа и доказује: да је наклоност ка злочину код удовица и распуштеница много већа но код осталог женскиња. Вирхов обраћа нарочиту пажњу на ширину лица код злочинаца и тражи да се она увек подвргава мерењу, докле Фронт износи да су огисци ногу и руку врло важни за иследника и показије начин како се они добијају. Полак се занима бертплонажом а Пилц тетовираним знацима. Пеке налази код паразитичара много више дегенерисаних знакова но код нормалних, и доказује: да на умножавање ових зиака утичу, на ирвом месту, атавизам и недосгатак културе. Он је још покушавао да деФинише речи: дегенерација и атавизам, па вели: „ Не може се говорити о дегенерацији без тачног иознавања свију разноликости с обзиром на разноврсност раса. Прави атавизам врло је тешко доказати.«- Мис је пронашао једну вешгачку справу •— а хидростатичке теразије " — за мерење специФичне тежње човечије. Машка одбацује мишљење Ломброзово о тетовираним знацима код злочпнца и доказује: да су њима — овим знацима — главни узрок подражавање п беспосличење у затвору. Хоиер, такође, војује против Ломброза и одбанује све његове теорије, обраћајући нарочиту пажњу на Физиономију злочинаца. Хорнеф је изучавао лубање и нашао средњи капацитет за мушке 1440 см. а за жепске 1304 см. Ове последње махом су биле брахилеФоле. Ио њему, раса одре^ује дужину а ширппу, а пол висину лубање. Монтхмајлер палазп ме1)у 200 дечака у једном заводу за васпптање њих N4 малоумиих и оболелих од епилеисије са дегенериеаиим знацнма п болесним паолеђем. Најгебауер износи 45 случаја хермофродитиста и тврди, да може бвти заблуда у нолу. Хиршфелд