Policijski glasnik

БРОЈ 45

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 351

Према томе, застарелост, предвиђена поменутим чланом, важи само кад је у иитању право државе према њеноме пореском дужнику, а не и онда, кад се поведе спор између двоице грађана о накнади, о чему говоре одредбе грађанскога закона. * * * X. А. X. званичник једнога среза пита : „Овде у канцеларији б . . . пашаћује се за сваки иопис слугу по 0-50 дин. таксе, и тек онда се испис или отпуст оверава. Међутим, свуда, где год сам до сада са службом био, било при срезу или начелству , ова са такса није наплаћивала, већ је отпуст слугу овераван без икакве таксе. Молим уредништво за објашпењо , која је од ових двеју радња правилна?" — На овакво иото питање дато је обавештење у бр. 30 и 31 »Полицијског Гласника" од прошле године, па зато сада нећемо давати никакво обавештење, него упућујемо молиоца, да тамо нађе потребан одговор. * * *. Писар општине штрбачке пита: в Имају ли свештеници права на наплату какве таксе, приликом заклетве општинских одборника, јер наш господин попа увек тражи да му се за овај рад плати ?» — И на ово је питање одговорено у пр. год. у бр. 44. ([Полицијског Гласника", и упућ^јемо молиоца да тамо нађе потренбо обавештење. Ова питања за ствари, које су једном објашњене, казују нам, да многи писари и званичници не памте шта је све било у листу, а кад им се укаже нотреба да се о нечему обавести, они не ће да се прво увере, да ли је о тој ствари било већ речи, него пишу нова питања, што је свакако за прекор. * * * Један општински писар пита ово: Збор правних гласача општине м .... чке, уверен да досадашњи одборници, изабрани по старом Уставу у прошлој години, раде на штету општине и општинске самоуправе, а узимајући у обзир још и то, да су у овај положај дошли незаконито натурени од стране власти, донео је одлуку на основу чл. 33. т. 6. закона о општинама, и одбору изјавао своје неповерење у оваквом решењу : ((Да досадашњи општински одбор, почев од 1. октомбра ове године, пема права да решава ни о каквим општинским стварима све дотле, докле се коначно не реши питање о избору нових одборника, које се сада налазе пред Државним Саветом , који ће тада , као народни изабраници, привести крају све ствари, које би се дотле задржале". Моли се уредништво за обавештење: да ли ово решење одговара Уставу и законима, и да ли, по томе, суд треба да га изврши, пошто је донесено од већине правних гласача у општини; и, да ли треба препис истога доставити државној власти, или га само задржати у општинској архиви?" На ово питање одговарамо : Закон о општинама од 21. марта 1902 г., који је врћнн у живот садашњим Уставом, није

оставио народу и то право, да он сам непосредпо оцењује исправност својих општинских представника, па да их, по своме нахођењу са тих положаја и уклања. Тако баш у тачци 4. чл. 3 4. овога закона, изречно се напомиње, да се збор никад не може сазвати по жељи грађана за смену кметова и одборника. То је правило , даље, проведено кроз цео закон, а специјално, пак, изражено у чл. 147 и 148 где је право уклањања кметова и одбора пренесено на државу. Према овоме, предња одлука зборска незаконита је у евојој основи, а незаконита је и по томе , што по чл, 78. закона општинског, одбор мора увек да ради, кад год га председник позове у седницу, или кад он сам о томе донесе одлуку за предмете, о којима је он сам надлежан. Ову одлуку треба у смислу чл. 83. послати државној власти, која ће је, несумњиво, задржати од извршења као незакониту , а и сам општински суд не мора је као такву извршити. * * * Један општински писар пита: „Правилима о општинским поштама, установљепе су општинске поште за пренос свију писмоносних и телеграфских пошиљака, па наравно и званичних писама. Од дана њене установе, престала је потреба, да свака општина шаље непосредно среској власти и Иореском Одељењу своје служигеље са експедиционом књигама, већ они све своје ствари предају месној општинској пошти, а она преко поште онога места, где је среска власт или одељење, предаје овима. Тако је, установу општинске поште, у први мах, сматрало и овдашње Пореско одељење, али му се ово дана прохтело да учипи измену, па је наредило, да му се пошта не шаље преко општинске и државне ноште, него да општински служитељ или поштоноша општински долази непосредно њему и предаје му предмете и прима за општину. Као раздог за ово, одељење је изнео штедњу•, која се на овакав начин постиже, јер ни оно ни општинсии судови, не ће трошити коверте за паковање, нити хартију ни обланде. Не додирујући питање : да ли одељење има права да издаје оваква наређења, ја само напомињем, да би ово донело — управо вратило старе незгоде, јер би општина морала држати нарочитога служитеља, који бн носио пошту само одељењу , иошто то не би могао чинити поштоноша, као што одељење тражи, јер је његово време поласка и доласка тачно одређено , а он се њега не би могао држати, кад би морао чекати код одељења по неколико сати, било што ништа није још израђено и потписано, било што је експедитор заузет другим послом и т. слично. На ова питања ми одговарамо : — Већ самим тим, што се ириступидо установи општинске поште, хтело се раскинути са дотадашњим незгодама, које су се јављале и за појединце и за државне установе. Враћати сада то старо стање, то значи обновити и све оне незгоде, које је оно доносило, а то би било једна велика погрешка, све кад би се та промена и могла учинити по вољи одељења.

Међутим, како оно није надлежно да мења једну установу, а нема законских разлога да тражи, да општине плаћају нарочите служитеље само за њега, то пошту треба и даље огправљати као и до сада, старајући се, наравно, да у томе послу буде и највеће тачпости и иајвеће савесности. У осталом, и сам разлог, што га одељење истиче за измену у преносу службене поште, скоро је безначајан , јер и држава и срезпви, знају за ове издатке и предвиђају их својим буџетима.

СЛУЖБЕНЕ 0БЈАВЕ П 0 Т Е Р Е Непознатц крадљивац, 29. октобра о. год. увукао се у ходник стана г. X. С. Давичо, генерал. конзула у пензији, и из капута који је у ходнику био обешен, украо буђелар у коме је било: две новчанице од по 100 марака,. две новчанице од по 20 круна и једна од 10 круна и једна слика његове сестре, па по извршеној крађи побегао. Позивају ое све полициске власти, да крадљивца живо потраже и нађеног спроведу Управи града Београда, с позивом на Бр. 32579. Ђока МитиЦ из Аустрије, који је служио код Радована Живковића, из Рушна, побегао је од истога 29. пр. м-ца око 7 часова пре подне, и том приликом покрао му и однео разне ствари. Ђока има 18 год., стаса средњег, очију црних разроки, косе црне, обрва црних, лица црног. Моле се све полициске власти, да Ђоку живо потраже и нађеног опроведу начелству среза врачарског, с позивом на Бр. 14795. УБр. 32706. Снира Стојиљкови}., из Старе Србије, који је решењем начел. окр. смедеревског, стављен под кривичну истрагу и у притвор за крађу новаца Јовану Димитријевићу , баштовану из Смедерева, побегао је 3 0 пр. м-ца из притвора. Спира има 15 год., дугих је образа, плав; од одела има гуњ и чакшире од сукна. Моле се све полициске власти, да Спиру живо џотраже, и нађеног спроведу начел. окр. у Смедереву, с позивом на Бр. 9971. УБр. 32882. Никола Грујик и Мнлан БожиновиЦ радници овд., извршили су крађу алата својим газдама Димитријевићу и Алексићу Фабрикантима куфера из Београда, и том приликом однели: један нож за рад, једне маказе ма .ш и једне веће, 3 чекића, једне кљеште, — све у вредности 31 дин. Никола има 3 2 год., смеђ, без браде, малих бркова; Милан има 2 0 год., црномањаст, црно одело и црни зимски капут. Моле се све полицијске власти , да Николу и Милана живо потраже, и нађене спроведу Управи града Београда с позивом на Бр. 32977. Јевтимије ЖивковиЦ из Мар[;егаана, стар 25 год. осуђиваи два пута на робију за опасне крађе и Станпслав ДишиЦ из Бачине, стар 22 год. ос-уђиван на робију због опасне крађе, — решењем крушевачког, првостепеног суда од 12 Јула т. г. стављени су под поротни оуд и у притвор, што су ноћу између 17. и 18. Јула т. г. на оиасан начин извршили крађу одела Сими Ј. Игњатовпћу, Урогау Бошковићу и Стојану Игњатовићу, дунђерима из Власине, који су радиди код Живојина Вукојевића из Бивоља. 24. августа т. г. оба оитужена побегли су из притвора судског кад су у јутру са осталим