Policijski glasnik

СТРАНА 38В

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 50

количини греха њиховог (односно њихове кривице) нити пак према количини греха односно кривице њихових родитеља! Просјачење деце аа јело показује нужду породице и Фамилије , да иста није у стању своје чланове довољно да исхрани а што међу тим није њихова кривица. Природно је, да овакви родитељи апсолутно нису у стању своју децу да васпитају већ шта више они су у апсолутној немогућности, да сваким даном контролишу кретање истих; и када деца у своме чувству части умртвљена буду и просјачењу се навикну, онда томе у брзо крађа следује. Оваква просјачења деце долазе веома доцкан до сазнања власти и може се са сигурношћу тврдити, да оно дете, које већ по други пут због просјачења одговара, да је оно дуго време већ просило. Према овоме види се, да је државно корачање у једном оваквом случају апсолутно од веома велике потребе. Трећу ће групу образовати због особите опасности која у самом делу лежи, иступи из § 361 бр. крив. зак. где је реч о сталном вођењу блуда из користољубља. Овај се преступ врло ретко дешава код девојчица испод 14 године. Узрок овоме је телесна неразвијеност истих ; па и поред тога, с времена на време дешавају се но кад кад оваки случајеви. Ја се и сам сећам једнога случаја којим се пре неколико година занимаше један суд у Брауншвајгу. Једна девојчица испод четрнаест година старости а која међутим бејаше веома добро развијена провођаше стално блуд из користољубља у једном добром посећеном купатилу. Ово је дало повода државном правобраниоцу, да поведе кривичпу истрагу противу неких двадесет лица § 176 3 крив. зак. Да једно овако дете треба да се преда ком заводу за васпитање под државном контролом, ако се хоће, да исто не буде сасвим изгубљено, у то не треба нико да сумња. Иначе без свега овога, једно би овако Дете било за наше друштво иотпуно упропашћено. 1 Што је од важности, у нашему мишљењу је заступљено гледиште, да се девојчице које проводе блуд из користољубља, не смеју подврћи државном конгролном васпитању, јер би оваква деца веома хрђаво утицала на другу децу с којима би у истом заводу била. Мишљење, да се оваква деца не смеју појавити у ком заводу за васпитање, заступљено је од многих а исто је у неколико и оправдано због моралне, одпосно неморалне заражености у погледу других; па шта се треба урадити с таквом децом? 0 кажњавању овде не може да буде говора; требају ли таква деца, дакле, само из тога разлога што су можда од некога другога иодведена или што су се из сиротиње њихових родитеља молада морала одати блуду, требају ли, питам, таква деца да буду сама себи остављена?! Сви који су имали прилике, занимати се истрагом у погледу свакодневних дроља, сложиће се са мном у

1 Не буде ли државио контролно васпитаље одмах при нрвом случају блудничања наређено, то се онда једно овакво дете из санитетског разлога мора подврћи коитроли полициске власти. Разумо се, да оваким блудничењем настаје кривица, која се казни на основу § 361® горе реченог крив. зак. 11а ипак бн се могла једна оваква девојчица узети за запуштену на осиову § 9 д) наших нредлога.

томе, да се у погледу истих затвором и полиц. надзором апсолутно не може никакав успех постићи. Према овоме види се, да се спас овоме злу у погледу младих мора потражити у ком заводу за васпитање. Постоји један прилично велики број оваких добродетељних завода, чији се управитељи и надзорнице са особитим стрпљењем и истрајношћу у пркос свога разочарења, често с врло великим тешкоћама боре и с неугашивом надом на поправку овакве деце, лаћају се једнога оваког тешког задатка. Надати се је, да би се неколико оваквих приватних завода у погледу овога државом контролисаног васпитања неоднеговане и злочиначке деце могло наћи. У колико се раније противу такве деце буду предузимале енергичне мере, у толико је већа нада на поправку, у толико ће се моћи лакше оваква лица и на који други начин васпитавати. Пошто једна оваква девојчица (о којој мало пре говорасмо) проведе извесно време у т. зв. прибежним заводимаи тамо да неку наду, да са својим понашањем неће бити у стању, другу децу да квари, то се онда без икакве опасности по другу децу може упутити у ма који завод који се специјално бави ва спитањем деце. Целокупно питање има свакојако највећу важност за оно доба старости, у коме се је известан деликт чешће понављао. Простигутке се према овоме не могу и не смеју на лијо нропустити и то једино због велике опасности која из проституције у погледу са мога броја криминалитета младих а и старих постоји: јер с проституцијом крађа иде раме уз раме; такође с курвањем се чешће појављује противустајање власти, као што се то врло лепо види из криминалнога регистра. Просгитутке као и њихове пезе стоје готово увек у тесној вези с злочинцима од заната; разбојници и убице на пример имају веома често за саучеснике и помагаче дроље и незе. Дроље обично завршавају своју каријеру тоталним пропадањем. Сиаки криминалиста без сумње зна, да је заклетва једне проститутке без икакве важности; лаж и притворност припадају њеној проФесији (занату). Код дроље »оп курве" не постоји тако рећи способност истину да каже, јер је њена духовна снага њеним распуштеним и поквареним животом поремећена и она је у немогућности комнликоване догађаје из њеног поквареног, промепљивог и трновитог живота у нотпуној целини да одржи. Испадне ли нам за руком, те спасемо извесну младолетну девојчицу, девојчицу у најнежнијем добу старости, онда смо тиме учинили једно племенпто по наше друштво веома корисно дело, тиме смо је спасли и телесно и духовно а тиме спасавамо и многе друге од других кривичних дела а која се упоредно с ироституцијом појављују; ја нећу у овоме даље да идем већ још једино на то да подсетим, да је веома велики број младих људи, с дивним изгледима на будућност, учинило прву крађу, прву утају, ФалсиФиковање и т. д. због оваквих дроља. Са тога се је разлога онај давалац мишљења, који хоће, да искључи проститутке, управо да им онемогући ступање у васпитне заводе, руководио веома слабим разлозима. Никакав се успех не би могао постићи када би сеједно

оваква девојчица предала каквој страној Фамилији, јер ова апсолртно не би била у стању, да једно овакво створење одврати од сокачких лутања. Оваквих завода, у које би овако покварена млада женска деца могла да ступе, нема; Прајска држава има у опште само један овакав завод и то само за оне девојчице, које на основу § 56 кр. зак. буду ослобођене. Д-р Андра Гвозд. Живковић. (Свршиће се)

„ЗВЕЗДА НАДЕ" („51аг оЈ Норе") ИСТОРИЈА ЈЕДНОГ АМЕРИЧКОГ ТАМИИЧКОГ ДИОТА — п-г А. баадег —

У новемоарској свесци американског месечног часописа „Тће Вооктап" изашла је једна расправа о »Новинарству у затворима 0 од једнога веома познатог сарадника, који се потписује са »Врој 1500". Он је баш сада отпуштен из чувене америчке тамнице »8т§-8|П§ 1< , у којој је био кроз четири године главни уредник највећих новина ове врсте „8(;аг оГ Норе (< (Звезда нада). Ево овде пружамо кратак извод из п.егова чланка: Последњих је година поступање саосуђеницима у Североамеричким Државама претриело огроман преврат; једну од главних промена претрпело је и новинарство у казненим заводима. До душе, новине су овде онде излазиле биле (као и сад још у појединим заводима), које су издавали заводски свештеници ; али њихов утицај није био од Бог зна каквог значаја, јер се осуђеници нису интересовали за њих. После поменутог прелома у начину поступања одлучи се писац чланка 1899. год., после обилатога размишљања, да замоли за допуштење, да сме организовати један лист, који би био сав од почетка до краја од самих осуђеника снабдевен рукописом, уређиван, издаван и штампан. Његова молба наиђе одмах код падлежне власти, суперинтенданта тамница, на благонаклони пријем и одобрење. До 1897. је штампарија чинила једну од тамничких индустрија, тако да је ту било готово бар машинско постројење, али не беше већ више много осуђеника на расположењу, који су разумели посао. Међутим оној неколицини пође за руком, да ускоро толико спреме гомилу умешнијих другова, да је први број могао изићи 22. априла 1899. године. У уводноме је чланку био постављен овакав програм: »Према његовим погрешкама буди мало слеп, а према његовим добрим странама у толико више љубазан!« »Са савременим милом, који садрже овн редови, нама је мило, што можемо становницима овога завода да ноднесемо први број »Звезде наде®, којим смемо да проширимо поље новинарству у казненим заводима. Ми поздрављамо читаоце овим путем и тиме указујемо, да нисмо могли наћи повољније прилике за издавање нашега листа". После једне шаљиве напомене, да издавач нема рашта лупати главе због »не-