Policijski glasnik

ВРО.Ј г 2

СТРАНА 13

ПОЛИЦАЈАЦ (ив еаписника једног члана полиције)

(НАСТАВАК) 2 — Видићете већ, додаде колега даље, да је то један веома оригиналан и интересантан човек. Ако желите да задобијете његово поверење, морате бити веома обазриви и што мање радознали. Нарочито избегавајте говор о његовој иолицијској прогалости, јер ће вас одмах напустити и отићи. Иначе је, у сваком погледу честит човек, и радо ће вам помоћи саветом у важнијим случајевима. ако би за истим имали потребу. — Заинтересован овим казивањем, навалих на колегу да ми даде што витпе обавештења о прошлости полицајчевој, после чега он настави: — Познанство моје са њим датира се од времена када ми је био срески началник, а то је, као што рекох, од ире 15 год. Још тада био је повучен и озбиљан. Са светом се дружио само онолико, колико је ради службе морао. Важио је као један од најспремнијих. најчеститијих и највреднијих среских старешина. Све важније и занлетеније ствари у канцеларији, а нарочито кривице, сам је лично радио. Пошто није пио никакво алкохолно пиће, то је врло ретко ишао у каФану. Обично је седео код куће и читао. Ако будете имали прилику да расмотрите његову библиотеку, видећете у њој најсавременија криминална дела како наших тако и страних научара, јер, треба да знате и то, г. Владимир говори врло добро и Француски и немачки. — Поред свих ових одличних особина, мој стари капетан био је врло лоше среће у служби. Томе је, нема сумње , допринела много његова новученост, коју су многи сматрали као намерно избегавање и ирезирање околине. Мимо овога. било је још нешто што је сметало његовој каријери. Још док је био писар у београдској полицији, г. Владимир имао је неку аферу са једним кривцем, због које једолазило и до суда. Не знам тачно у чему се састојала и како се свршила ова ствар, али сам чуо да је г. Владимир због ње тада изгубио службу, и да је доцније, ма да је у службу враћен, остао обележен тамо у министарству као чиновник мало дужих руку. И ако је цео његов доцнији рад, као што вам рекох, био најбољи доказ о његовој честитости и чиновничкој исправности, он, на велику жалост, никад није успео да поврати стару репутацију и изглади укорењену сумњу. — Ја се овоме, у осталом, ни најмање не чудим, јер добро знам, да је довољно, бар код нас Срба, назвати некога курјаком, ш! да после целог живота остане курјак. — Са свим је тако одвратих колеги и умолих га да продужи о г. Владимиру. — Пошто је најзад дошао до уверења, настави колега, да му и пајсавеснија служба ништа не помаже, г. Владимир је, после 20-то годишње указне службе, сам тражио и добио пенсију као срески начелник 1-ве класе.

— Неко време по овом, живео је стално у Београду, а за тим је, биће томе скоро година дана, дошао у К.... где ће, како ми бар сам рече, остати дуже време ради извршења неког важног иосла. И поред најбрижљивијег распитивања, нисамништа ирецизније могао сазнати о овом његовом важном послу, али потпуно верујем да он овде не седи узалуд, и да ће, на крају крајева, ириредити неко велико пзненађење грађанима К.... — Ето, драги колега, то је све што вам знам рећи о мом старом капетану, а и сам бих желео сазнати што више о њему. — Имајте, најзад, у виду још и то, да општински председник газда Марко , један од најбогатијих и највиђенијих овдашњих грађана, л фрчи к негпто много на г. Владимира и покушава свим могућим средствима да. га одавде уклони. У томе је ишао толико далеко да мује, преко оних горе, подметана чак и антидинастичност. Разуме се већ, да сам ја ово разбио, али ће добро бити ако и ви будете имали у ниду ову необјашњиву мржњу председникову према г. Владимиру. Све ми се чини да међу њима има неки Ј ( аво. Биће интересантно ако вам исиадне за руком да пронађете узрок овој мржњи * * * Прошло је већ 15 дана како сам примио дужност среског началника у К али ми се још не указа прилика да се упознам са г. Владимиром. Некако је иснадало, да се никако нисмо могли срести у каФани, а да идем, онет, његовој кући било ми је мало незгодно. Право да речем бојао сам се, да овај мој корак, носле свега онога што сам о њему чуо, не изазове код њега неку сумњу. или, у најбољем случају, да га не сматра као неку нарочиту наметљивост, а то би ми било врло непријатно. Не остаде ми ништа друго, до да ствар оставим случају, који се брзо указа. Ну, о томе доцније.... * * * — Било је то марта месеца 187* год. управ на 20 год. нре овога догађаја. Маса света беше се слегла у згради старог варошког суда да присусуствује претресу Владимира II..... писара управе града Београда, који беше оптул^ен за намерно пуштање из затвора, у циљу користољубља, једног од најопаснијих тадањих [зликоваца Милаиа Т...., за кога је несумњиво било утврђено да је заклао и опљачкао богату удовицу С Овај злочии, јединствен по дрскости и свирепости, беше узбунио целокуино јавно мнење, и ко зна шта би било од београдске полиције да једном њеном младом, вредном и најинтелигентнијем нисару није пошло за руком, да у року од 3 дана ухвати убицу и тиме задовољи јавно мнење, а у исто доба и спасе углед престоничке полиције. Тај одлични писар,коме је једно време цео Београд иљескао због постигнутог успеха у овом зверском убиству, није био нико други до оптужени Владимир, против кога се грађанство сада у оноликој истој мери револтираше, у коликој се пређе — када је ухватио убицу њиме одушевлЈаваше.

— Било је више но извесно да ће на суду рђаво проћи. — Поред осуде јавног мњења, против њега постојаху још и врло јаки основи подозрења. — Комисија која је над њим, по наређењу министровом, водила истрагу утврдила је : да је он, као дежурни писар квар. палилулског једног вечера задржао убицу у кварту, тобож ради испитивања, до 12 часова ноћу само с тога да би му, при повратку у затвор управин, иружио могућност да што лакше побегне иснред спроводника, као што је и било. Ово се још јаче утврђиваше једним нисмом побеглог зликовца, упућеном министру унутр« јњих дела, у коме отворено нризнаваше / ' је Владимир пустио да побегне за динара. — Поред свега овога, а за несрећ> туженог, убица није био окован, и по мишљењу државног тужиоца, а са осталим основима, био довољан за кривицу оптуженог чиновника. — Узалуд је оптужени актима исл доказивао да је оне вечери, када ћ ство извршено, зликовца испитив ким ранијим његовим злочинима ; у^ иозивао на сведоке, који су доказивг, је побегли зликовац био сав рањав на ни гама те га зато није могао оковатл; узалуд је, најзад, жандарм, испред кога је зликовац иобегао, отворено признава( да је бегство извргнено услед његове не .ажње, — суд је ипак морално осудио оптуженог, јер га је ослободио из недостатка доказа. Разуме се већ, да је одмах отпуштен из државне службе. После неколико дапа већ га је нестало из престонице. Са нешто мало заштеђевине коју је сачувао од продаТог имања у месту рођења, отишао је у иностранство са уверењем : да ће јарко сунце ма кад доказати његову невиност. $ — Ирошле су нуне 4 године од како је Владимир отпуштен из државне службе. Неколико знатнијих политичких промена за ово време, истакле су на површину многе нове, али у исто доба и најобич^и)« људе. То је код нас у Србији, на жалост, обична ствар. Људи се не цене по снособностима већ по политичким заслугама. Полицијска струка и у овом погледу на првом је месту. Позната изрека: „с мало аамети на аашалук седе" нигде се канда, не може згодније применити као на извесне нолицијске старешине, који су своје букварско знање комплетирали ио разним терзијским или абаџијским радионицама, па доцније путем протекције или измећарења достигли до великих положаја у својој струци. Жалосно, али истинито.... (нАСТАВИЋЕ ск)

КРЕНКЕБИЛ - Анатол Франс (нАСТАВАК) — Ви сте се нреварили. Овај чс није вас. увредио.