Policijski glasnik

СТРАНА 30

раније уважаваше, знајући да је тлтедљива и уредна. Некада су они врло радо заједно ћаскали. Она му говораше о својим родитељима, који живл.аху на селу. И они имађаху заједничку жељуда обрађују једиу баштицу и гаје живину. Беше то добра муштерија. Видевши је где купује купуса од малог Мартина, тога прљавог угурсуза и малог као рукавац, њега тај призор штрецну у грудима; а када виде да га презриво погледа он плану и би што би. Најгоре је било то, што она не беше једина, која га се клонила као да је шугав. 1Јико не хтеде више да га познаје. Исто као гђа Коентро пекарка и г-ђа Бејар од Анђела^ хранитсља. Пу цео свет. Дакле зато што је човек био стављен иетнаест дана у затвор, он више није добар ни да продаје лука! Јели то право? Је ли то паметно учинити да један честит човек умре од глади зато што је имао тегакоћа са полицијом? Кад немогаше више продавати зелен, њему не остајаше ништа друго до да цркне. Као кад се вино почне да квари, па постаје све горе, тако беше и с њим. Пошто је имао в речи" са г-ђом Лауром, он их сада имађаше са. сваким. За ништа он одвраћаше својим муштеријама, и без увијања, ја вас молим да да ми то всрујете. Ако су оне мало дуже пробирале зелен, он их називаше погрдним именима; то је исто чинио и са својим друговима. Његов пријатељ, продавац кестења, који га више није марио, говораше да је свети отац Кренкебил право бодљикаво свињче. Не може се одрицати: он иостајаше простачки, рђаве нарави, говораше ружне речи, готов је био на свађу. Налазећи несавршено друштво, он имађаше мање лакоће од једнога проФесора моралних и политичких наука у изражавању својих погледа о маиама система и иотребним реФормама, и његове мисли нису текле правилно и у реду. Несрећа га чињаше ненраведним. Ои искаљиваше свој бол на онима, који му не мишљаху зла и кад када на слабијима од оебе. Тако удари шамар АлФонсу. маломе продавцу вина, који га беше питао да ли је добро у затвору. Опали му шамар и рече: — Прљава хуљо, твој би отац требао бити у затвору у место што се богати продајући отрова. Акт и реч која му не чињаше част; јер, као што ће му то с иравом казати продавац кестења, не треба тући дете, нити га корети за његова оца, кога оно није изабрало. Беше се одао пићу. Мање је зарађивао, а више пио ракије. Некада штедљив и умерен, он се сам чуђаше овој промени. — Никада нисам био прождрљив, говораше. Треба ли веровати да се губи памет са старошћу. Кадкад строго осуђиваше својевладање и леност. — Стари Кренкебиле, ваља да се оканеш оваквог живота. Кадкад би варао самог себе уверавајући се, да пијаше изпотребе: — Треба, с времена на време, да попијем коју чашу, да бих добио снаге и —

ПОЈШ1],ИЈСКИ ГЛАСНИК да бих се освеж.ио. Извесно ми је нешто сагорело уиутра.. А има и пића као освежења. Често нропутташе да изиђе ујутру па посао и од тада набављаше само покварен есиап, који му даваху на кредит. Једнога дана, осетивши да су му ноге ослабиле и да је клонуо, остави своја кола у шупу и цели боговетни дан проведе обилазећи око радње г-ђе Розе, цреварке, и пред свима продавницама на Халама. Кад би у вече, иошто је сео на једну котарицу, он се даде у мисли, и би свестан свога опадања. Он се сети своје пређашње сиаге и својих старих послова, својих дугих умова и старих срећних добитака, својих многобројних дана, једнаких и пуних; сто јутарњих степеница на калдрми Хала; узабрате зелени на руковети. вешто поређаних у колима, мале црне кафе мајке Теодоре, коју би врло топлу попио на душак и то стојећи, држећи чврсто колица; свог узвика, снажног као појање петлова, који је цепао јутарњи ваздух, свог трчања кроз многољудне улице, целог свог невиног и суровог живота једнога љускога коња, који је читава пола века, на своме покретном столу, носио свеже поврће варошанима учмалим о^неспавања и брига. И завртевши главом он уздахну: — Не! ја немам више храбрости као што имађах. Ја сам свршио. Крчаг иде на. воду док се најзад не разбије. А после, после моје аФере код суда, ја немам више исти карактер. Та ја нисам више исти човек! Најзад, он беше деморалисан. Јсдан човек који се с-розао и не може више да се уздигне. Сви га избегаваху. * * * Дође невоља, љута невоља. Стари улични пиљар, који некада доношаше из предграђа Монмартре комаде од петнаест суа у пуном џаку, сада немаше више ни једног кршеног. Беше зима. Изгнан из своје одаје, он спаваше под двоколицама у једној шупи. Но како киша иадаше двадесет и четири дана, то се канали излише и шупа би поплављена. Шћућурен у својим колима, изнад загаг,ене водурине, у друштву паукова, пацова и гладних мачака, он се, у мраку, беше дао у сањарије. Пошто није ништа јео целога дана и иошто није више имао да се покрива џаковима кестењаревим, он се сети оне недеље, када му власт даваше и да једе и да се покрива. У том тренутку он је завидео осуђеницима, који не трпе ни студи ни глади, и паде му на памет једна мисао. — Пошто ми је добро познато, зашто се тиме не бих послужио? Устаде и изиђе на улицу. Не беше више од једанаест часова. Време бејаше рђаво и облачно. Хладна киша падаше која је продирала до тела. Ретки пролазници промицаху поред зидова. Кренкебил нрође пој ед цркве Сен-Еусташа и окрену у улицЈ Монмартру. Она беше пуста. Један ноћни стражар дубио је на тротоару, при задњем крају олтара, испод једне сијалице, и виђаше се око пламена, где киша ромиња. Стражар је

БРОЈ 4 примаше на својој кукуљачи. Он имађаше укочен изглед, алп било да претпостављаше светлост мраку, било што беше уморан. он непрестано стајаше под својим светњаком, а можда у њему имађаше друга, нријатеља. Овај треиерави иламен беше његов једини разговор у усамљеничкој ноћи. Његова непомичност не изгледаше иотпуно .људска; реФлекс од његових чизама на мокром тротоару, који изгледаше језеро, продужаваше га на ниже и даваше му из далека изглед неког водоземског чудовишта, у пола изишлог из воде. Из ближе, под кукуљачом и наоружан, он имађаше калуђерски и војнички изглед. Дебеле црте његова лица, још увеличане сенком од кукуљаче, беху мирне и жалосне. Имађаше густе, кратке и сиве бркове. Беше то стари паидур, човек од својих четрдесет година. Кренкебил се приближи њему полако и једним слабим гласом у коме је било усте'зања, рече му: — Смрт кравама! Затим чекаше дејство ове освећени речи. Али она остаде без икаквог дејства. Пандур остаде миран и непомичан, скрштених руку под својим кратким огртачем. Његове крупне очи, отворене и које сијаху у иомрчини, посматраху Кренкебила са охологаћу, пажљивошћу, и презрењем. Кренкебил, зачуђен али чувајући још остатак одлуке, промуца: — Смрт кравама! То сам вам рекао. Настаде дуго ћутање за време чијег трајања падаше ситна киша и владаше хладна номрчина. Најзад пандур рече: — То се не говори... зацело и извесно то се не говори. У вашим годинама ваљало би имати вигае знања... Идите својим путем. — Зашто ме то не хапсите? запита Кренкебил. Пандур заврте главом под својим влажним огртачем. — Кад би ваљало хансити све беднике, који говоре оно што не треба говорити, шта би од тога било!... И чему би то служило ?... Кренкебил, под теретом овог великодушиог презрења, ос.та дуго пренеражен и нем, с ногама у потоку. ГЈре но гато ће поћи, покуша да се изјасни: — Ја нисам ради вас рекао: »Смрт кравама ! <( Нисам то ни за кога рекао, већ ради једне идеје. Пандур одговори са озбиљном мирноћом: — Било то ради једне идеје или ради другог чега, то није требало рећи, јер кад један човек врши своју дужност и при том подноси муке, не треба га вређати ни шта вигае речима.... Ја вам понављам да наставите вага пут. Кренкебил, оборене главе и климатајући рукама, изгуби се под китпом у помрчини. ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Учињена су нам ова питан.а: I. ((Решењем начелника ореског, удаљен је 15. маја пр. год. од писарске дужности Лука Павић, и ово је решење постало извршно.