Policijski glasnik

СТРАНА 38

дакле, једна од најдрскијих коцкарских игара у којој је он учествовао ио цену своје главе. Све до сада, среКа је била на његовој страни. Ризикујући главу, дошао је до богатства, поштовања и породице. Једна скитница, крадљивац и убица, који је раније био лишен свега и свачега, није, у осталом, могао ништа више ни желети. Кад би се са ове стране посматрала срећа и задовољство, могло би се, на сваки начин рећи да је он до овог момента био и срећан и задовољан, али шта ће сада? — Хоће ли чекати да му с лица здеру образину поштена човека, или ће благовремено, још вечерас, нобећи у свет и тамо, са готовином која му је стојала на расиоложењу, ировести остатак живота. Јест, али жена и деца! — Шта ће с њима? — Да их остави, не може. Воле их више него себе. Да их новеде, ансолутно је немогуће. Не, не, он неће бељати. Та он се коцкао за главу пуних 24 год. па ће и сада окушати сређу. Можда још није све изгубљено. Та Владимир га, то је било јасно као дан, није на познао, а и он сам није њега познао. Природна ствар у осталом. Велики размак времена, без мало четврт века, изменуо их је обојицу у толикој мери, да су један другом остали ненознати ириликом првог састаика, а нрви су утисци, као што се зна, најјачи. — Он, бар, Владимира није познао, нити би га икад могао нознати по спољашности. Са свим је друга ствар, пак, што му се, нод неким необјаснимим унутрашњим утисцима учинило да. нознаје своју жртву. То је могло бити само услед њогове опште и спољне бојазни, али најзад, ту су очи које сасвим друкчије говоре. — Али, ако се овакав исти утисак јавио код Владимира, или и доцније јави... шта ће онда бити?... Не, то је немогуће. Између њега и Владимира има знатне разлике. Он се и боји и трпи због иочињених злочина, а Владимира само може тиштати учињена му неправда. Дакле нема се чега бојати, али ипак мора бити веома обазрив, бар док Владимир не оде из К.... Срећом, он нема тако много посла; свега неколико дана. — — — — — — — — — — * * * — На 2 дана после доласка у К.... седео је Владимир у одређеној му канцеларији и најозбиљније срачунавао неке црквене приходе, кад у канцеларију изненада уђе газда Марко. — Дошао је, рече. да види шта госнодин ради и упита га да ли му што не достаје. — Ах, ви сте врло пажљиви, одговори му Владимир смешкајући се и понуди га да седне, чему се овај радо одазва. (свршиће се) ==0«Х:-= Д И Н А М И Т Забављен неким хитним послом, ја сам могао лећи тек око иола ноћи.

Уморен радом и седењем, нисам могао одмах заспати. и онако лежећи тешио се бар тиме, што ћу, кад већ заспим, спавати без прекида, јер .је већ превалило пола ноћи, те не ће бити ни депеша ни друго што. Али тек што сам ја свео очи, кад неко стаде ударати у прозор да се кућа тресла. Кад сам отворио прозор, момак ми само рече: »хитна депеша® и убаци је кроз прозор. И збиља. кад сам отворио депешу, то беше шифра од некаквих 150 група, а горе пре адресе, стајало је : »врло хитно". Није се имало куд, већ је ваљало приступити дешифрирању, јер од спавања није могло бити ни речи. Већ у самом иочетку депеша је била. интересантна за мене, и правдала и своју хитност и време кад је послата. На име, тамо се тражило објашњење: какав је то динамит нађен на прузи, о коме се говори у једном престоничком листу, а међутим, власт није известила Министра. После прекора, што их је Министар учинио, тражен је одговор телеграфским путем. Ова ме ј е депеша, признај ем, изненадила. Ја нисам имао појма о томе, да је у моме подвлашћу нађен динамит на железничкој прузи, а то већ доносе чак и нрестонички листови. Колико незгода за моје частољубље и репутацију једнога доброга полицајца!! С места сам телеграФисао капетанима дуж пруге и свима железничким станицама у округу, тражећи извештаја по овоме, и већ сутра до подне добио сам извештај, да је чувар ируге на километру том и том, нашао две кутије динамита на самој прузи а на размаку од једног километра, и да је то све предао шефу станице. »Пошто је, <( вели се у извештају, »и секциони инжињер утврдио, да је то динамит, одлучено је да се још данас преда среској власти, која је по јучерашњем извештају већ приспела на лице места да учини извиђај. Овај извештај био је за мене гром, нарочито што се тамо додавало, да су то бацили бугарски оФицири, који путују за Турску, бојећи се да се то не нађе код њих при прегледу на граници , и што се то, до некле, поклапало са напоменама у министровој шифри. Кад сам у извештају наишао и на то, да је срећа што су кутије са динамитом пале на средину пруге, те их вечерњи воз није могао нигде закачити. иначе, вели се, од воза не би остало ни парче, ја сам се скаменио. и благодарио Господу Богу, што је ово зло отклонио. Стојећи, овако, пред једним веома незгодним Фактом, ја сам морао да смишљам: како ћу бар целу ствар да. ублажим; да сведем на што мању меру, и та.ко поднесем извештај: како је истина нађен динамит, али како су то загубили они, који су без дозволе ловили рибу по Морави. Признајем, овде је било мало утехе и за мене и за саму ствар, али тек је било потребно, да Министарнпублика не остану

под оним утисцима, да је ово какав атак на нашу железницу, или да се у опште њоме проноси дииамит за Турску, поред толиких наредаба владе, да се то спречава свима силама. После овога остало је, да се сачека ресултат извиђаја среске власти Сутра дан око девет сати, жандарм ми иријави нисара среза и ја рекох да га иусти. У канцеларију уђе писар, а за њим пандур унесе једно сандуче, и спусти га на патос с пажњом, ко.ја јеишладо страхопоштовања. Кад је то учињено, писар , који дотле само беше назвао Вога па се окренуо да види шта пандур ради, рече: »ево донео сам динамит, који је нађен на прузи; сад сам се вратио са увиђаја«. Динамит, шта, динамит, узвикнух ја и нехотице, добро поилашен присуством ове паклене материје, али се брзо прибрах и рекох да га носе у срез, па да се тамо, по могућству, од стручних људи разбере, како се може уништити без опасности, јер није било разлога, да се он чува овако при канцеларији. Са онолико исто пажње. којом је спуштао сандуче, пандур подиже ово и изнесе га. Мени чисто нешто лакну. За тренут ја замислих један најгори случај. Да је, мишљах, пандур ово сандуче испустио, и оно треснуло о патос, шта би све било. Један ужасан тресак, па онда од чигаве зграде и мене само ситна парчад, и ја ту под рушевинама, искидан на комаде, завршујем живот за свагда. А деца, а кућа? Врр!! Хвала Богу кад оде, а овај писар могао је што и паметније измислити, а не да ми уноси ово зло у канцеларију, мишљах ја.... За после подне писар је одредио комисију за преглед овога динамита. Узео је једнога инжињера и једног апотекара, јер су по његовом нахођењу, они једино могли знати шта треба радити са овим ђаволом. Сандучету је прво нришао инжињер, и пошто је онако поиздаље погледао ону црно сиву смесу у плеханој кутијици, од које су полазила два три цилиндрична кљуна у разним правцима, он је изјавио, какоје у својој пракси сва разбијања вршио барутом. те не ће моћи да да обавештења, каква је ово смеса, и шта ваља са њом радити. Остало је, дакле, да мишљење апотекара буде пресудно. И он са пуно достојанства приђе сандучету, и лагано, лагано подиже кутију. Пошто је окрете овако и онако, он скоро дрхтавим гласом рече: »пироксин, једно од најразоравајућих средстава«. па таман да да и потребно упуство, како ће се уништити, али га у томе прекиде улазак Стојана сајџије, који је дошао, по ранијем позиву, да оправи сат.