Policijski glasnik

ВРОЈ 6

ног слова текста наћи ћемо слово, које нему одговара. Нпр. кад би хтели да шиФрирамо реч „ћака," а кључ нам је „5 е С," онда би радили овако : ђ а ћ а 6 е с 6 Дакле узмемо прво слово из кључа (ћ), погледамо у азбуку и видимо, да је то баш први ред азбуке А В, за тим узмемо прво слово текста (ћ) и видимо да њему одговара слово о, за тим узмемо друго слово кључа (е) и видимо да је го азбука. Е Р, по том потражимо у тој азбуци и друго слово из текста (а), коме одговара у итд. Према томе реч „ђака" гласила би шиФрована: о у е п 6. ШиФра грофа ГронФелда (ђенерала Трошу) одлична је због своје простоте. И овде је потребан кључ од броја. који је познат обојици дописника и нотребна је утврђена азбука (мора се дакле одредити, да ли у тој азбуци остаје ј или у). рецимо, да је кључ 510, а азбука је утврђена овако: а ђсЛе^дћгћ I т пор д г8 IиV V х уг и да се има депеширати: в 8уе Лоћго." Депеша се напише с- подељеним словима и бројеви из кључа мећу се докле је год потребно, дакле: 8уе с1оћго 519 51951 У депеши се место сваког слова напише оно слово, које (у утврђеној) азбуци дође за толико слова доцније, за колико онај број оздо има јединица; дакле: ирво слово деиеше је $, испод њега стоји 5, дакле у утврђеној азбуци ваља одбројати пет писмена после 8, те ће се добити х као прво слово. Друго слово депеше је V, иснод њега стоји број 1, дакле иотребно је одбројати једно слово, те се добије после м> итд. Депеша ће дакле гласити! х М> о I р I м> р Ово је без кључа тешко управо немогућно разрешити; али као што смо већ напоменули раније, у таквим случајевима може се десити, да се кључ нађе на неки начин прибележен код које од дописних страна. Кад имамо у рукама кључ на број, онда ћемо га написати испод шиФриране депеше, те помоћу њега у утврђеној азбуци обратно потражити слова, која према броју обратно одговарају. в) Шифра. на слогове и речи 1. ШиФра на слогове уиотребљава се на тај начин, што се уговоре слогови који ће важити у нисму. Н. пр. уговори се, да. у сваком другом реду важи први слог треће речи. Та врста шифрирања је врло сигурна, кад се добро изради ; али врло је велика тешкоћа таку ши®ру израдити, те се та метода ређе и употребљава; ако ствар није испала за руком, стил је усиљен, те пада у очи. 2. ШиФра на речи: а) Ио Хајделовој методи : Овде се мора писмо састојати из два дела: или из пра-

вог писма и једног постскриптума, или из два дела, који су подељени почетком новог реда (иначе у писму наравно не сме бити ставова с новим редом). Оно што се има саопштити мора се у првом ставу поделити у поједине речи, али тако да буде природним редом. Други део писма садржи кључ, који казује да се на том и на том месту налази реч која почиње рецимо с 6, а по којој се изналази у горњем ставу на истом месту реч, која, важи. Н. пр. ако је потребно јавити: Ја ћу доАи сутра, Онда ће писмо гласити: „Ја сам здраво. Овамо Ку наћи ону ствар, што си је тражио. Миљко ће доКи можда још сутра овамо. »Буди добар те јави Вори Петровићу да је јуче ујутру Јоца Станковић код мене био. Поздрави малог бату Стеву. У првом ставу важе дакле речи: 1.. 5., 15., и 18., а у другом ставу опет речи. које почињу са 6, а то је опет 1,. 5., 15. и 18. ;(Само се по себи разуме да су овде речи стављене из курзива ради јасноће). За мање дописивање није тако тешко удесити ствар, али тако што већином се лако изда због врло увијеног и тешког стила. б) ШиФра на књигу је до душе заметна, али под извесним ногодбама врло сигурна. Оба дописника морају имати исту књигу (исто издање). Они се, рецимо, споразуму. да се свако слово састоји из три броја: броја стране, броја реда, броја слова; н. пр. ако је потребно написати слово Г, ми ћемо га наћи ма где у књизи, па рецимо, да се налази на четвртој страни у 3 реду као 17 слово, онда ће се то Г изразити овако: 4., 3., 17., Кад нам је непозната дотична књига, дешиФрирање је наравно немогућно; али ће иследник у таквом случају у стварима дотичног лица, ириликом преметачине куће, потражити какву књигу, која би пала у очи, па ће је за сличне случајеве имати у виду. Појави ли се тада какво сумњиво шиФрирање, иследник ће бар учинити покушај, да с помоћу те књиге дешифрира. в) Лексиконска шиФра употребљава се на тај иачин, што су оба дописника уговорила какав речник, подељен у два ступца, од кога сваки има по један примерак (илп издање). Сад кад је потребно да се пише. онда ће се свака реч за писмо потражити у речнику,- и у место нађене речи ставиће се она, која се налази на истој страни у истом реду, али у другом ступцу. Кад се има какав џепни речник у руци, ствар иде лако и брзо, и дешиФрирање је лако извршити. Рђава страна те методе састоји се у томе, што се деклинације и коњугације или морају сасвим избећи, што би стварало пометњу и нејасноћу, те би брзо издало употребљену методу, или ако их не би избегли, онда би при дешифриран.у настала забуна. Ако је таква метода употребљена у судским случајевима, то ће употребљени речник пасти у руке иследнику, и он тада мора само знати, како се исти употреблава, да би могао дешифрирати. Немамо ли речник, а ипак смо уверени, да је на поменути начин шифрирано, вредно је потрудити се, покушати разре-

шавање с читавим туцетом разних речника. Познајемо ли кореспонденте, моћи ћемо отприлике појмити из којих се кругова они снабдевају књигама; не смемо заборавити, да они нису за ту ствар изабрали какав стародревни речник, јер ће се такав ређе наћи у два примерка. Према томе они ће имати код себе који од новијих речника, који су у важности. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

с п X д д и Н од В. М. Дорошевича Иреводи Љ. Б. свршени правник (НАСТАВАК) 6 И в а н и »Ивани" то је — зло, ужас, то је бич наших казамата, то су њени деспоти, њени тирани. в Иван с< се родио под шибом, камџијом је крштен, и џелатовом руком уведен у звање „Ивана. (< То је тип — историски. Он се зачео и створио у она страшна времена, чија је истинита историја исГисана неизгладивим цртама, на леђима. стараца инвалида, Дербинске казаматске болнице. Он се родио на Кари у времена Разгиљдејевска, којих се и сада сећају са ужасом. 1 ) Тада је на окну, из ког су копали злато, била свагда у приправрости, »кобила" и дежурао је џелат. Шибе су се тада бројале на стотине, и то се рачунало само с »једне стране," т. ј. човек који је био осуђен на шибу добијао је стотину удара и после те, стотине џелат је прелазио с друге стране и ударао још стотину. при чему се ова носледња стотина није узимала у рачун. Два удара рачунали су у један. Када су тукли, узимали су прут за тањи крај и дебљим ударалн — комљем. После првога удара бризгала је већ крв. Пруће се ломило,'а заломци су се забадали у тело. Задатци, радови одређени за дан, били су велики, и најмање неиснуњење њихово, повлачило је неизбежну казну. Тада је свака погрешка била грех, и најмања упорност, најнезначајније противречење каквоме простом надзорнику из осуђеника. повлачило је за собом грозну казну. У то тешко време нод Фијуком шибе и бичева и родио се на свет »Иван." Окорели убојица, дугогодишњи осуђеник, који нема више шта да изгуби ни чему да се нада, он се јавља као заштитник целе те изгубљене, напаћене и оплЈачкане робијашнице. Он је протествовао смело и дрско против свега: против огромних задатака, неправедних казни, рђаве хране, и тих смешних дечијих блуза, које зу се издавале осуђоницима као »одело узакоњеног кроја."

х ) Зове се то време по управнику казамата чија је суровост била ужасна.