Policijski glasnik

СТРАНА 116

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

№ОЈ 15

Мислим, да сам оним чланком успео, да докажем, да закон није онакав, како је отштампан у Грађанском поступку, али ме је изненадио чланак у 8. броју „Гласа Права" судства и администрациЈв, који носи име: » Земљорадник је ограничен у расаореду својим имањем од Ж. С. М. који вели. да моје тврђење није основано, а дедукција, којом сам до тврђења дошао, да није тачна. Кад је и писац признао. да је иитање о коме је реч од великог значаја и да има своје аравне аривредне и социјалне иоследпце и кад је признао, да сам врло добро учинио, гито сам иокренуо ову ствар, у којој сам уочио, да има један недостатак, који 6и могао да аоремети цео систем, којим је наше законодавство узело у заштиту земљоделца, — он ми чини овакву замерку: » Но над је дао себи труда и сравњавао разна издања Грађанског судског иостуака међу собом и са зборницима и службеним новинама, онда је требао иИи још и један корак даље на сам извор, где се закони стварају иа би видео ово <( . »Законодавни одбор (Народна скупштина за 1898 г.)\ који је проучио предлог закона о изменама и допунама у закону о Грађанском судском поступку, учинио је извесне измене у појединим паређењима, те је код Министровог предлога по изменама § 471 тач. 4-а., предложио са своје стране, да се иосле ирвог одељка (који је у предлогу цео цитиран. »Земљоделцу Исто тако и кућа са зградама и плацем до једног дана орања) дода ово наређење. „„Но ако би се имање <(И . Овако од речи до речи пише М. С. М. Па онда даље вели: Пародна скупштина је у специјалној дебати по пројекту министровом и предлогу одборском примила први одељак овога члана, који је тако. како је иримљен у скуиштини, постао законом. Дакле, по мишљењу пишчевом, закон је оно, што арими Скуаштини. Ништа више не требаУ Е па кад писац тако мисли, онда мора да је њему моје тврђење неосновано. Учитељи права уче да је у нас закон оно, на што пристану оба чиниоца законодавне власти; а ирема чл. 33. Устава законодавну власт врше Краљ и Народно Представништво заједнички." Знам да чл. 35. Устава вели „за сваки закон иотребан је пристанак оба чиниоца законодавне власти". Наши призпати правници веле, да пије оно закон, што потпише само владалац нити опет оно, што само народна скупгптина одлучи. Законски иредлог (вели Андра Ђорђевић, стр. 53 »систем прпватнога Грађанскога права, прва половина) кад га Народна скуаштина коначно усвоји, још није аотауно, савршен закон; да то буде, иотребна му је још и аотврдл (санкција) Краљева. Да нов закон (вели даље Андра) важи, није довољна само санкција Краљева, већ

1 ) Није 1898 већза 1897 год.

се тражи, да је обнародован; а док и ово није учињено, судови (и друге власти) не смеју примењивати закон и ако је правилно израђен 2 ). Према члану 116. Устава „никакав закон не може се издати без пристанка Народне Скупштине". Према III. одељку овога члана »никакав закон немају обавезну силу, ако нису обнародовани начином, који је закон одредио" ; »а у обнародовању закона, мора се казати, да је на њега пристала Народна Скупштина", према последњем одељку наведеног чл. 11 6. »Тек закони и законите наредбе, који су законим начином обнародовани, имају обавезну силу за све грађане и власти земаљске, <с вели чл. 117. Устава. Према свему довде наведеноме, не стоји оно, што писац вели : »Који је тако, како је аредложен у Скуаштини аостао законом". Ја нисам имао потребе, да тражим стенограФске белешке о седницама редовне Народне Скупштине за 1897 год. и читам шта у њима стоји. Ја их читам само тада, ако је закон нејасан, иа из говора у Скупштини хоћу да сазнам побуде законодавчеве за нредлог закона и шта је се хтело са законским предлогом. 0 дотичном питању закон ми је био јасан. Куд би нас одвело, ако посумњамо да је Владалац сакционисао један зак. предлог, који није примљен у скупштини, или да је Народна Скупштина казала, да је изгласала један нредлог, а то није у ствари или је то било у другом смислу? Нашао сам изгласан законски иредлог у Скупштини, у оргиналу, са оргиналним иотписима Скупштинских часника, којије Народна Скупштина актом својим од 12 јула 1898 год. под Бр. 762 упутила влади; прочитао сам Краљеву санкцију, видео државни печат са оригиналним иотписима Владаоца и надлежних Министара и уверио се, да онако гласи текст, усвој< н у Скуаштини; а кад то и тако стоји, онда је само оно закон, како сам ја тврдио, а не како тврди М. С. М. Очевидно није учињена погрешка у преписивању закона у службеним новинама, и зборнику, већ у званичним издањима грађанског судског поступка. То није очигледна омашка и аљкавост, која се (како вели иисац) „и сувише често аојављује у званичном раду, како пример показује, на коју сам требао да обратпм пажњу и тражим исаравку, која се може учинити, јер је у изворнику, у аротоколу Скуаштинских састанака, исаравно забележено; — не, закон (оно што је Н. Скупштина спровела Владаоцу на сенкцију, Владалац потврдио и обнародовао) је верно оштампан у „Српским Новинама" и зборнику, само је погрешно штампан у званичним издањима Грађ. Судс. поступка и тамо је сада закон оно, што није закон, што није Н. Скуаштина 2 ) У чланку »само обнародовани закони имају обавезну моћ <( број 3 »Глас права, судства и администрације® од 1902 год., и М. С. IV!. је писао овако.

изгласала, што није владалац аотврдио и обнародовано. Управо онако, како сам казао у своме чланку у „ Полицијском Гласнику® бр. 8. После овога чланка М. С. М. у „Гласу права и т. д.« хтео сам да се уверим да ли је тврђење писца основано; потражио сам „протокол скупштинских састанака 1 ', који је (како писац М. вели) „Изворник", нашао сам у броју 161 „Српских Новина« од 26 Јула 1898 год. „протокол XXII редовног састанка", који је држан 11 Јула исте године, на коме је претресан овај пројекат. ч уверио се. да тврђ-1ње М. С. М. не стоји. јер, ао том аротоколу, није ни било ?овора о тачц. 4-а.. § 47 1 већ о другим изменама. и д >аунама. Ево како стоји по иротоколу тога састанка на стр. 2. Бр. 161 „Српских Новипа." »Известилац ирочита §. 4 68, к69, 47 1, 47 2, које је скуаштина. аримила без дебате. (< Ништа више тамо нема. Ишао сам даље и нашао „Стенографске белешке« о седницама редовне Народне Скупштине за 1897 год. која је држана 3. јула 1898 год. XIV а састанак на страни 345 и 349 прочитао сам указ од 2 јула 1898 год. којим се овлашћује Минпстар Правде, да поднесе Народној Скупшгини на решење предлог закона о изменама у закону о грађ. суд. поступку, од 20. Фебруара 1865 год. Тамо се вели: „Предлог закона, који је овоме указу приложен, гласи овако:" ПРЕДЛОГ ЗАКОНА о измени у закону о грађанском судском поступку од 20 фебруара 1865 год. §. 471. гласи: За извршење пресуде ве могу се узети у попис: 4., а, земмљоделцу орања 7., више од четвртине плате у § 471-ом да буде ово: I., тачка 4-та, а, да гласи овако: Земљоделцу један нлуг, једна кола, . . . будак и тако даље по старом до краја." Овако од речи до речи стоји на страни 349., на коју се позива М. С., (разуме се исписао сам само оно из предлога, што се односи на покренуто питање). Према овоме, по владином пројекту тач. 4-а, да гласи овако: „Земљоделцу један плуг, једна кола, два вола, или два бивола, или два теглећа коња, кобила са ждребетом до године дана, крава или биволица са телетом односно биволчетом до године дана, 10 оваца, 5 свиња, 5 коза дана орања. (< Кад је прочитан предлог, стоји на стр. 354 истих стеоографских бележака ово: „Председник. — Овај се предлог упућује законодавном одбору. (Бива). <( На страни 755 истих бележака сгоји: л 11звестилац прочита извештај одбора који гласи: Према овоме извештају, измењени иредлог закона о изменама у дотич. закону гласио би овако: