Policijski glasnik

БРОЈ 20 и 21

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

III у Београду 25 авгуота 1 8 67 год, МИНИСТАРСТВО УНУТР. ДЕЛА 1Ш 7472. 25 августа 1867. год. у Београду. Свима начелничествима, и управитељству вар. Београда и управитељству Мајдан-Пека. Било је случајева, да су неке полицајне власти добивнш на извршење од појединих лица судску пресуду, или решеље на коме је само судски аваничник написао „извршно,® па се потгшсао, долазиле у сумњу, да ли да такве пресуде изврше, а то отуда, што је у §. 462. законика о поступку судском у грађанским делима казано, да ће суд на својим нресудама, илн решењима назначивати „извршно" и по том потписати се. У томе пак долазиле су још у већу сумњу и зато, што је Слвало прилика, да је на неким пресудама, које су полицајним властима поднашане, испод иотписа судског званичника, који је написао да је пресуда извршна нотписан био и суд. Истина у §. 462. наведеног законика речено је да ће суд на својим пресудама или решењима назначавати „извршпо," и то потписати; али осим тога по §. 19. устројства окружних судова остављено је председатељима, да могу или они сами, или друго лице одредити, које ће у име суда извршивати извесне послове, у колико за то нису нужна решења самога суда. Норед тога иак напомиње се нарочито, да могу издавати и наредбе за извршење пресуда, или решења судских, аа како се зна, да се аријавитељи судски одређују, да у име суда назначавају и аотаисују на иресудама и решењима судским да су извршна: то се разуме, да иолицајне власти имају иЈвршивати и такве аресуде, или решењ а, на којима и аријавитељи казма че, да су извршна. Министар унутрашњих дела нашао је за потребно објаснити ово начелству па с тога препоручује му, да се оно према томе непремено управља у подобним приликама. Према овом распису Министра нравде, судови да иаписују „извршно" и на оним одлукама, које су оснажене Касационим Судом. IV. Р А С П И С који је Миннстар правде разаслао свима првостепеиим судовима под 28 новембра 1867 № 3893. гласи: „По проиису §. 462. закона о пост. суд. у гра1). парницама, пресуде и решења судска могу се само онда извршити, кад дотични суд на њима напише „извршпо." А по пропису пак §. 329. истог посгупка решења Касационог суда само су онда извршна, кад решење то ирими страна која парницу губи. По овоме дакле и оне пресуде и решења првостенсних судова које се решењем Касационим оснажавају, дотле не добијају силу извршну, док то решење не добије у руке губећа страна, и о томе се

имаччзвршна власт уверити кад јој људи и с овитсвим пресудама и решењима ради извршења иредстају. Као што ми господин Министар унутрашњих дела писмом од 1 4 новембра ове године П№ 9072 јавља, у више ирилика догађало се, да неки судови и поред Касациопог решења стављају на својим пресудама и решењима да су извршна, а млоги то не чине, наводећи, да су решења Касационог суда, која пресуде и решења ирвостепеиих судова оснажују, по самом §. 329. пост. судс. извршна, то се тиме забуне код пзвршујућих власти порађају. Како извршпа власт више пута није у стању да зпа, да ли је губећа страна решење Касациопог суда примила те да ирема наређењу §. 329. пост. судс. у грађ. парнпцама може зиати, је ли оно извршно или није, а без тога не сме пресуду извршити; то да би се свака забуна и неизвесност у овоме отклонила и једнообразио поступало, иреаоручује се свима иа и томе суду, да у нааредак и на оним аресудама и решењима наиисује да су извршна, која су и Касационим судом оснажена, кад то дотична страна устражи.« V. (Види одлуку Касационог Суда од 22. августа 1903 год. № 5376 код §. 466. грађ. посг. судског).

$. 463. ГЗа извршеље надлежна јо полицијска власт опог округа, у ком осуђени стално живи.

# 464. Полицијска власт дужпа је пресуду или регасње у свему извршити из покретпих ствари најдаље за шеет недеља, а из непокретности најдаље зв три месеца, баш да би се пајвећа непокротна добра и у више страна продавати имала. Рок се овај рачуна од дана кога је извршна власт иримила судски налог за извршење, или кога јој је нз извршење иоднесена судска пресуда. (Измене и допуне од 14 јула 1898 збор. 5 3 стр. 17 9). Жалбе због одуговлачеља у пзвргаењу пресуде и регаеља подносиће се министру унутрагаљих дела, и у случајима §§ 45 4 и 45 7 кад суд пише полицијској власти да чије потраживаље наплати, као и опда, кад само дотнчно дице тражи извршеље преоуде иди решеља.

Уз овај § долазе ове одлуке: I (Види одлуку Касациопог суда од 22УШ 1903. № 5376 код § 466 гра!>. пост. судског).

II Жалбе, противу ма које одлуке полиц. власти по делу извршења, разматра виша административиа власт а не суд према одлуци касац: суда од 18 новембра 1894 № 9448. Ево те одлуке : По жалби иуиомоћника тужепе стране један од првостепених судова расправљао је овакво једно пнтање.

»Среска власт услед нејасности пресуде избраног суда од 25 маја 1882 поред објасњења исте иресуде од 16 јуна 1886 а по спору села КалуЈ)ерице са селом В. М. Л. због синора звала је изборне судије ради објаснења границе по горњој пресуди и да су ови сем једног судије, који је умро донели одлуку 31 марта 18М4 ио истој нејасној пресуди и на основу таке њине одлуке среска је власт и поставила границе синору (види записник под№ 3389). 2., Да се овака одлука избраних судија има сматрати као допуиа оне прве пресуде избр. суда од 1882 јер се из радње тога дана (3 марта 1894) јасно види, да су бив. изабране судије биле позване да иресуду објасне и објасњавали у погледу синора и да такав рад не значи ништа друго, већ у истом смислу одлуку избраних судија. 3., Да је по аналогији § 445 грађ. пост. првостепени суд надлежан, да и по овој одлуци избраних судија донесе своје решење, над против ње постоји жалба једне парничне стране, како је Касац. с.уд усљед рзнијег објасњења те пресуде (од 1882) примедбама својим од 18 новембра 1886 № 3712 овако исто питање регулисао. Налазећи дакле, да је овај рад избраних судија од 31 марта 1894 год. допуна пресуде избр. суда од 1882 год. и да је ирвостепени суд б... надлежан, да донесе своје решење, — суд се је упустио у расматрање решења начелника среза в... од 3 априла 1894 год. које је донесено на основу објасњења избраних судија од 31 марта 1894 год. и нашао следеће: а, да се из записника и из протокола среске власти и избр. судија од 31 марта 1894 № 3388 види : да је заступник села В. М. Л. тражио изузеће избраног судије Јована Т. с тога, што је Јован као брат рођени са Миланом Т. пуномоћником села Калуђерице, зашто раније при суђењу избр. суда и објаснењу пресуде истог суда није знао — и за доказ тога сродства позвао се на признање Миланово и иа сведоке: Јована М. и Павла Н, б; Да ово његово тражење није узето у обзир, нити исто надлежним путем извиђено, како то бива према нропису § 52 тач. 2 и § 55 и гр. пост. јер кад и изузети судија Јован даје своје мишљење о објасњењу пресуде од 1882 и обележава грапице, оида мишљење Јованово може утицати иа правилно обележавање гранпце сииору, а за то је нужно да се избегну сви случаји сумње, који на једног суднју падају од једне парничие стране. в; По § 335 а, грађ. пост. кад је пресуда нејасна и неоиредељена, дајеизвршиа власт иије у стању извршити, онда у таком случају власт се обраћа оном истом суду за објагањење м суд у том случају поступа по § 335 гр. ност. Како се из регаења полиц власти, а н из записника од 31 марта 1894 год. види, полиц. власт је тако и учинила, али није могла да сасгави цео бивгаи избр. суд с тога, гато је један од бивгаих судија РаФаило Ђ. умро; из чега излази, да је за правилно дејствовање избр. суда наступила немогућност, да се он Фактички образује и састане у толико пре, гато се