Policijski glasnik

СТРАНА 172

ИОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 22.

Тадија Чубрић, из Смрче, округа Рудничког, ооуђеник београдоког казненог завода, побегао је 3. ов. мео. из Тоичидера. Тадија је отар 30 год., отаоа је оредњег, коое смеђе, бркова малих омеђих, очију плавих, на проту деоне руке има посекотину. Позивају се овс

иолицијске влаоти, да одбеглог — бегуица иајживље потраже и нађеног спроведу Управи београдоког казненог завода, с позивом на Бр. 2652. УБр. 19411.

ИЗ ПОЛИЦИЈСКОГ АЛБУМА Недељко Марковић Питулић, чију слику овде износимо, родом је из Пећи у Ст. Србији. Пооле српско-турског рата 1876. год. прешао је у Србију и настанио ое са Фамилијом у Дон.ој Коњуши, орезу прокупачком, окр. Топличком. У целој околини био је познат као неваљао човек, који је махом од крађа зкивео. Маја мосеца 1 89 4. год. дочека на Грепцу једног трговца и опљачка га, па се по том одметно у хајдуке, "када је у друштву са Радом

Јовановићем, Милојем Милићем и Нсдсл.ком Коштримовићем извршио више злочинстава, због чега су сви решењем Нач. ср. добричког оглашени за хајдуке.

У колико нам је за сад познато, Питулић је нешто оам, а нешто оа именованом тројицом убиоовалица: Милана Јелића, бив. иисара општине планске, Светозара Кекића, бив. шумара из Белољина, Радоја Марковића из Горње Коњуше, Косту Н из Пестиша, Богдана Бакића (овога на дан славе му), сем многих разбојништава, уцене и т.д. Овако јо хајдуковао читаве две године; кад потере учеотају, онда нребегне у Турску, па се опет врати кад се потере примире. Чеото је отуд предазио и са Арнаутима и пл,ачкао околна села. Када је једном са Недељком Коштримовићем н неколико Арпаута прешао овамо, дочека га на «Мађарском Брду" између Куршумлије и Прокупља Арса Ристић, бив председник оиштине белољинске, оа својим сељанима и иосле дуже борбе Кошгримовић ногине, а Питулић рањен у десно раме са Арнаутпма побегне, убивши уз пут Светозара Кекића.

1895, год. пређе у Црну Гору, где је сгално живео до пре три недеље, када је дошао у Београд под лажним имоном „Милош Николић". Овде је обијао нрагове личности од утицаја, тражећи какво место где не мора радити, већ да (( наджирава в или кува каву Једнога дана сретне га на улнци Лука Новаковић, жанд. каплар и како га је видео, одмах му је изашла пред очи слика Недељка Питулића. — Јеои ли ти то, Недељко — запита га каплар Лука. — Каки те Недељко нашао, чоче, нијесам ја тај. — Ама зар ниси ти Недељко Питулић из Доње Коњуше?... — Не, Бог ме, ја оам Милош Николић и родом сам из Црне Горе, оклен сам ономадне доша. — Е ништа, ништа, много личиш на неког Недељка, који је радио код мога оца. — Преварио си се, нреварио, дијете... И раставе се. Каплар Лука није хтео да га одмах причоди власти, док се не увери да је то заиста кајдук Недељко, јер ое бојао да се није упознао, -гим пре што се у његовом селу било чуло, да. је Недељко у Црној Гори умро, иећ је оставио да се о њему боље извести.

Носле тога на неколико дана капдар Лука увери се и од једног ноћног стражара, који је родом био из истог села, да је то заиста главом Иедељко Нитулић, те оде п позове Рајка Живаљевића, жапд. иоднаредника, опет свога земљака, да му помогне да дотерају у Управу Недељка, ако сам ие би ишао. Оду 1. т. мео. по подне на станицу, у чијој је близини он отановао, и затекну га где седи пред отаницом. Каплар Лука издвоји се од поднаредника и приђе Недељку, па му каже како га г. Управник зове да му да службу. Он поверује и пође. У управи му Лука саопшти да га г. Управник није звао, већ да га је довео сам као зликовца Недељка Питулића. Он је одрицао да се зове Иедељко и да је икад рапије био у Србији, при чему је упорно једнако остао, ма да су овде четири лица утврдили његову идентичност. Он је спроведен нач. окр. топличког, где ће се извиђати његове кривице и где треба сваки да достави оно што зна о овом опасном зликовцу. Невино просута крв његових жртава довела га је овамо и сад има да искуси заолужену казну. Овде у Београду остала му је млада жена Црногорка — са малим синчићем, која сада кука и нариче када је видеда за кога је се удала. Нрва му је жена умрла у Србији. Од ње има кћер, удату у Д. Коњуши. Заслуга за хватање овога зликовца, који је у своје време задао био страх и трепет целој тонличкој околнпи, припада жанд. каплару Луки Новаковићу, који је, и ако од скора у жандармерији, потпуно доказао да разуме своју дужност.

ПОЗИВ НА ПРЕДАЈУ Решсњем начелства округа пожаревачког Бр. 8309 утврђено је, да је Иван МарјановиП; бив. осуђеник из Бара среза пожаревачког, одметнуо се испод ово земаљских власти у намери да самовласно живи и да казнима дела чини. С тога у смислу одредбе чл. 2. закона о хватању и утамањивању хајдука, начелство округа пожаревачког, позива Ивана МарјановиКа из Бара, да се у року од петнаест дана рачунећи од 4. ов. м-ца пријави најближој полицијској власти, која ће га упутиги начелнику среза пожаревачког. Ако се у остављеном року не пријави ма којој нолицијској власти, начелство ће Ивана по чл. 3. поменутог закона огласити за хајдука, а ми ћемо му у иотерници донети и слику. Иван је стар 40 година, стаса високог, косе проседе, образа дугих, чела обична, очију смеђих, носа кукастог, бркова малих проседих, браду брије, налевом образу има ожиљак од убоја, а пре осуде рањен је у нотери у леву бутину. Од одела има: шајачке чакшире и гуњац, на ногама чизме, а на глави белу качкету. По потреби замењује и другим а утврђено је да је набавио војничко и жандармско одело. Од оружја има револвер са Фишекторима. ШТАМПА КРАЉ. СРП. ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА

ОЛГОВОРНИ УРЕДНИК Н. ДИМИТРИЈЕВИЋ - ДОСИТИЈЕВА У/1. БР- 14.