Policijski glasnik

СТРАНА 176

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 23

ношћу. те зато је исти и изузео из пописа пре него што ее обере, а кад се обере и сасвим среди, долазп под оно нарећење о коме овај први став у почетку говори, да се т. ј. у попис не моасе узетм онолико хране колико је дужнику и његовој породици као и стоци нужно до нове хране. 8. У другом 3 ) ставу закона изузима се из пописа и кућа са зградама и плацем до једног дана орања. Кад је реч о задрузи онда се под именом куће разуму и све оне кућице где бн задругари одвојено, али опет на једном месту, живели и све оне кућице изузете су из пописа. Разлика се не чини је ли кућа зидана или не. Под именом зграде разуме се све оно што земљоделство чини потребним да један газда, који се бави земљоделством, треба да има, тако н. пр. разне стаје за чување алата или других ствари, амбаре. кошеве, штале за стоку и т. п. 9. У закону се наређује да се не може у попис узети ни плац на коме кућа и остале зграде постоје, и то у величини до једног даиа орања. Према овом наређењу, треба земљоделцу оставити не само онолико плаца, колико му зграде захватају, већ оставити му и празног плаца толико, како ће овај празан плац заједно са оним, који би куће заузимале, изнети један дан орања. Разуме се, да ако цео плац на коме су куће и зграде, и који можда и за башту служи, неби износио цео дан орања, онда ће се тај цео плац од продаје изузети. Буде ли плац, који кући и зградама принадлежи већи од једног дана орања, онда ће се према смислу закона овако поСтупити: а., ако би земљоделац имао на другом месту пет плугова земље, која се има изузети од продаје, онда ће се овај вишак плаца преко једног дана орања од осталог плаца одвојити и у попис узети, но б., ако земљоделац на другом месту не би имао пуних пет дана орања, већ би имао нпр. 3 дана орања, а под кућом и око куће имао би плац од 3 дана орања, који он изван домашаја куће ради, то у том случају задржаће му се цео овај плац, јер му закон даје право да може имати пет дана земље за себе и један дан под кућом и око куће. Како су према наређењу првог става и гдекоји варошани у ред земљоделаца стављени, то се разуме, да и њихове куће у ред оних долазе које се за обична потраживања продати не могу. Разлика се не ће чинити, ако би у кући било какво одељење, које би земљоделцу за упражњавања његове занатске радње као дућан, служило. 10. У трећем 4 ) ставу закона стоји : „имање овде побројано не може ни сам земљоделац продати, или ма којим начином отуђити.« Управљајући се по духу закона крји иде на то, да земљоделца не остави без

3 ) Сад је последња тачка првог одељка.

4 ) Сад је четврти став.

земље и куће, реч ова „побројано" односи се само на пет дана орања и кућу с плацем до једног дана орања. Према томе, ако би земљоделац нашао за нужно волове или коње своје да прода, те да их другима замени, или да нрода плуг, или да прода ра,ну, зграду и т. д. не може му се овде никакве препреке на пут стављати. Иото тако ако би земљоделац имао више земље него што закон овде наређује, може он с том земљом располагати неограничено с погледом на § 221 зак. грађанског. Ограничење ово да земљоделац не може продати или ма којим начином отуђити 5 плугова земље и кућу с плацем не искључава да земљоделац може са земљом и аромену учинити. Њему се не може забранити да своју земљу с другим промени (трампи), но само у том случају треба да суд има најпре непобитан доказ да земљоделац на другом месту онолико земл>е добија, колико наједном даје, или бар да у оној вредности добија на дпугој страни земл-.е у коликој ову на једној страни даје. 11. Ако би земљоделац, или онај који се по овом закону за земљоделца сматра, хтео какво имање неиокретно да прода или другим којим начином да отуђи дужан је: а., да докаже сведоџбом, изданом му од кмета и три општинара његове општине, да он има преко отуђујућег имања још пет плугова земље и куђу с плацем. б., ово писмено да буде потврђено среском полицајном власти. која је дужна такође претходно известити се о истинитости даног сведочанства. в., ако иродавац имања стоји с ким у задрузи, да докаже сведоџбом изданом по пропису тачке а., и б., да је толико од имања осгало колико закон за сваког задругара нлређује. Онај, који би у вароши живео па би хтео какво непокретно имање да отуђи, дужан је на горњи начин да докаже да он од земљоделства не живи. иначе спада под наређења напред изложена. 12. У одељку четвртом 5 ) закона одступа се од наређења по коме се земљоделцу не може у нопис узети пет плугова земље и кућа с плацем, па се каже, да у случају, ако се земљоделац у нужди налази, он може задужити три дана земље а да му остане само два плуга земље и кућа, но да ово задужење буде само код јавних каса. Случаје нужде побројао је законодавац у овом ставу. Задужење о ком се овде говори равнозначеће је са отуђењем, јер кад се једно добро заложи за какав дуг, онда се поверитељ из тог добра наплаћује ако му дужнпк учињени дуг не плати. Законодавац не говори напред нигди о задужењу већ о отуђењу, а то с тога, гпто кад се каже да се једно добро никојим начином отуђити не може сљедство је да се оно ни задужити не може. Према томе, ако би когод дао коме какву суму новаца на зајам с изгледом да се из имања дужника наплати а дужник нема више од 5 плугова земље и кућу с плацем, поверитељ нема права тражи>ги да му се дуг 5 ) Сад је петом ставу.

из овога имања наплати. Ово не може ни онда бити ако би поверитељ ставио за сигурност свога дуга интабулацију на горње имање, јер иочем је законодавац казао да се то имање не сме продати, узима се да поверитељева интаб^лација стоји на једном имању кога управ нема. Законодавац није напред о задужењу говорио, јер је оставио да приватни поверитељи сами воде бригу о томе, колико који имања има, и да ли који има и таквог имања, које се на случај, ако се зајам учини, па на време не нлати, у попис узети може. Он — законодавац — говори само о јавним касама и каже да опе не могу за дуг продати само два плуга земље и кућу с плацем, разумевајући и овде кућу и плац онако и у оном обиму како је то напред казано. Али да и јавне касе могу имати права да се из три гшуга земл>е наплате, треба да је зајам учињен само у оним случајима, које је законодавац побројао т. ј. у случајима нужде, тако н. пр. таман је земљоделац њиву поорао и засејао или се већ и плод на њој налазио, а вода навали те му усев или плод сатре. што учини да он остане оне године без ране, или га град потуче, или запали му се рана на њиви те пропадне, или изгори му кућа и стаје па би желео нову кућу и стаје да подиже, или због суше или због млоге кише изда га година те не добије ране колико му је нужно, или му није таква да је може за семе да употреби, због чега му је нужно особену рану за усев набавити, или му во или коњ мањко, или ако не мањка остари тако да се не може с њим да служи те му је нужно млађу стоку да куни. Овде се рачуна и случај кад би му ко украо стоку па он неби могао другу да купи а да се не задужи, или би како му драго без своје кривице страдао. Исто тако, сматрајући на побуде које су овај закон изазвале. а с погледом и на то да закон овај досадашњим повериоцима признаје право да се за своја потраживања могу намирити према наређењима постојавшег закона, овде се рачуна и случај кад би се ко код јавних каса задужити желео да исплати своје досадашње (до 1-ог јануара 1874 год.) приватне повериоце, те да се избави од претераних интереса. Законодавац побраја овде случајеве који се сматрају као права нужда кад се човек у њима нађе, и то као нужда за живот и даљи опстанак. Према томе, ако би ко хтео зајам да учпни те свеца да прослави, или да се жени, или би тражио зајма да подушија даје, ти случаји овде се не разуму. Да се земљоделац налази у нужди, као и да преко оног добра које задужити жели има још два плуга земље и кућу с плацем, дужан је он то да докаже код јавних каса на начин како је напред казано у тачки 11. нод а., б, и в. 13. У одељку нетом") закона казано је, да земљоделац сам одређује која ће му се земља за дуг продати ако би он имао више земље него што је закон од продаје изузео. Према овоме, ако би земљоделац имао и лоше и добре земље, или би имао

в ) Сад је шестом.