Policijski glasnik

ОТРАНА 204

ВРОЈ 27

рало им се отворити више могућиости за потребно задужење код таких каса, на име код Управе Фондова. Зато се, одвајајући ова задужења од осталих, у закопу налази нарочита одредба за њих, у којој се каже да код тих каса, у случају нужде, земљорадник може задужити и више имања свога, т. ј. све до два дана и куће с илацем. Доследно тој тежњи и како су ове јавне касе државне установе. које се не руководе никаквом приватном спекулацијом него једино обзирима јавнога добра, правилима"од'*4. Фебруара 1874 год. Бр. 354. (Збор. XXVI. стр. 79), пронисаним за вршење тога закона, а на име тач. б. и в. под 11. у вези са носледњим ставом тач. 12. стављено је у дужност и суду, да се иоказаним начином увери . да земљораднику који се тој каси задужује, сем хииотекованога добра, остаје још два дана орања. и купа са илацем у случајимп задужења из тамо означене пужде. Ова пак дужност тим правилима суду прописаиа, потиче пз §. 16. закона о давању новаца под интерес из касе Унраве Фондова.. (Збор. XV. стр. 136), по којој законској одредби могло се хипотековати за рачун управе само оно имање земљорадникова, које је изложено у нарочитој ироцени. иолицијском влашћу потврђеној и тапијом иоткрепљеној, и у којој процени власт мора тврдити, да се у њој налази имање, које се ио закону може ародати. По тој аналогији радило се и онда, кад се земљорадник задуживао Управи Фондова из иначе какве потребе, без оне превелике нужде, у ком случају проценом се утврђивало, да је земљораднику остало још пет дана орања и кућа са плацем. Уз оваке законске гарантије за хииотековање имања за рачун Уираве Фондова, има се сматрати, да је хииотекованс добро већ у самом тренутку хуиотековања уираво отуђено, иродано, наравно у :ловно, ако се дуг не илаИа, те ио томе аисолутно не може бити ни законска основа ни какве оиравдане иотребе о иравној важности тог акта судити ио неком стању, које је много доцније ио том настуиило. Интабулација ириватнога иовериоца на имању, које земљорадник не може иродати, сматра се као да је на имању кога и нема, јер је хипотековање за приватан рачун посао самог приватног повериопа без икаквих гарантија власти за умесност тога, и онда ио томе веИ интабулација Уираве Фондова, уз оне законске гарантије за иостанак њен, мора се сматрати, тим самим већ што стоји, без икаква даља исиитивања, да иостоји на имању које се може иродати, иначе не би ни иостојала. Зато се V поменутим правилима, други став тач. 12., и каже: » Задужење о коме се овде говори. (а то је задужење према Управи Фондова) равнозначеће је са отуђењем, јер кад се једно добро заложи за такав дуг, онда се иоверитељ (Уирава Фондова) из тога добра наилаКује. ако му дужник дуг не илата ." Према томе не може имати никаква смисла после продаје оваке залоге уважити нека уверења како дужнику не остаје довољно земље, кад заложено имање управо и није продато тада, него још онда кад је задужено и кад је дужник имао довољно земље.

Гледиште, по коме би Управа Фондова у том погледу била што и сваки приватни поверилац, пема ослонца у закону , иити би се онда дало разумети и могло чиме правдати нашто су она нарочита истраживања суда и тврђења власти у процени приликом задужења. да дужнику остаје још довољпо земље по закону. Тако ствар стоји што се тиче задужења, учињених по поменутом, старом закону о давању новца под интерес из касе Управе Фондова од 24 августа 1862 год., а то су сва задужења до садањег закона о уређењу Управе Фондова од 8. јула 1898 год., о којима се мора судити само но законима под којима су учињена, иошто за иознија задужења иостоје и друге законске одредбе у садањем закону. Саопштавајући суду напред наведено, препоручујем му, да ове назоре има у виду при појављеном случају и управља се но оцени. коју би из тога извео. Да пропис петог одељка ваља применитп и кад је отуђење у цељи исплате дуга код јавнихкаса, показује ова одлука Ивап Г1. задужи своје имане код Управе Фондова. По смрти његовој син му Милисав прода нешто од задуженог имања Радомиру М. да би одужио дуг Управи; и кад суд не потирди тапију, Радомир поведе парницу противу Милисава за издање тапије претстављајући ствар како напред исписасмо. Тужени је признао све наводе тужиоца и одобрио издање тапије. Суд је пресудио да се тужилац одбије од тражења, јер није доказао да тужени има онолико имања, колико му штити §. 471. гра^. суд. пост. узев да је без вредности навод, да је ова куповина и продаја закључена у цељи одужења дуга Управи Фондова , јер Управа није ни нродавала имање, већ тужени, те је овде у иитању однос и могућност остварења уговора између ових парничара. Но ио жалби тужиоца Касац. суд 22. X. 02. год. № 8078. поништио је нрвост. пресуду са ових разлога: »Г1о V. одељку тач. а., §. 471. грађ. пост. земљоделац може се задужити нод условом, да му.остане само два дана земље и кућа с плацем, али такво задужење може бити само код јавних каса. Према томе, а кад се из акта овог спора види, да се прпзнаје задужење спорног имања код Управе Фондова а тако исто види се, да је ово имање за дуг Управе Фондова требало бити и продато (уверење среске власти № 2338 прилог тужби) но да је тужилац закључивши уговор о продаји и куповини истог имања са туженим, исплатио дуг управи, — онда је суд према распису г. Министра правде од 1. XII. 1886 год. Л1' 5258.') код тач. II. праиила код §. 471. грађ. пост. био позван по званичној дужности. да тражи уверење о количини продавчеве земље у смислу наведеног V. одељ. тач. 4. §. 471. грађ. пост. па тек по томе и оцени свију доказа да донесе своју пресуду,"

! ) Исписаћемо га на свом месту.

Како има да се разуме одредба, шестог одељка ове тач., 4. а.„ § 471 казује ова одлука опште седпице Касационог суда. На иитање г. минисгра народне иривреде: да ли ироиис иетог одељка доиунс § 47 1 грађ. суд. иостуика од 24. декембра 1813 год. има иримене и онда, кад је у иитању извршење какве тражбине земл^оделчевих хипотекарних поверитеља, или се он по смис-лу закона ваља да примени само онда, кад је у питању извршење за рачун његових хирографних (простих) поверитеља. — Касациони суд под бр. 76'24 од 4 новембра 1897 год. у општој седници донео следеће објашњење : »Право избора имања за јавну продају, остављено је дужнику начелно, по § 466 и тач. 13 правила Министра правде од 4 Фебруара 1874 год. бр. 354. (Збор. XXVI. стр. 79). г ) нрописаних заизвршење закона од 24. децембра 1873 год.; и но томе у сваком елучају, био иоверилац приватно лице или јавна каса саслушање дужника о избору нмања, за извршење досуде, неопходни је и први услов рада по извршењима у опште." »Но еагласно §. 320 грађ. зак. по коме поверитељ има права, да се наплати из своје залоге, замену имања, које би се имало изложити продаји у колико би такву замену истакао дужник,. при продаји за наплату заложног примања, треба дозволити само тада, кад је извесно да дужник има још свога имања у толикој количини, даможезале11и за наилату односног дуга, и да је оно још и у танвом стању, да се без сметња и одуговлачења може одмах узети у иоиис за извршење осуде." Код I одељ. § 471 тач. 4 а., и код тач. 3 и 11 под. а. б и в правила Мин. Правде код овог §-а, има ова одлука опште седнице касац. суда којом су осуђени кметови а одборници за издање лажне иснраве §111 у вези са § 135 крив. зак. а један за употребу лажне исправе — § 147 крив. зак. Живан II. хтео је да се задужи код Управе Фондова, па му је требало уверење, да у кући сем њега нема порез плаћајућу главу а Милутин А., Обрен С., Илија Ћ., Димитрије Б., Шивојин Д., Милосав Ђ. и Милош К. кметови и одборници и издаду му уверење у том смислу. Како је Живан ммао још п три нунолетна и порез плаћајућа сина, то их осуди првостепени суд на казну по напред исписаним прописима крив. законика; али их Апелациони суд ослободи решењем од 28 септембра 1887 Ј\» 1266 са ових разлога : »Из поднете процене, потврђене полициском влашћу, као јавне исправе по § 187 грађ. пост. види се, дајеЖиван своје имање сопствепо по тапијп, потврђеној судом окружним, код Управе Фондова хтео задужити; Да је оптужени Живан као једини власник овога имања у праву да ово имање задужи, код Управе Фондова, без икаквог обзира на то, што он има у кући и своје синове, као порез плаћајуће главе, иошто они, ма да су порез плаћајуће главе, 2 ) У издањима грађ. пост. стоји логрешно оштампана стр. 14.