Policijski glasnik

БРОЈ 27

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 207

непознатога. инемогаше уздржати узвик изненађења. Он прочита: Рибутије звани Лапијер инсиектор сигурности — Шта вам је? Унита га Арман. Пастор му пружи каргу и она два ретка испунише младога човека истим ужасом и сграхом. — Унутра, рече епископ грозничавим гласом.. . сад је време, ако већ није доцкан ! И оба се човека упутише главној кући подигнутој у средини парка... Тек се онда осетише потпуно безбедни. кад за собом затворише тешка храстова врага, тврдо гвожђем окована...

Четири године пре тога, Клотилду и Жакелину од Дамар-Конта беше њихова мати поверила епископу хелиополиском и оцу Ангеран-Арманду Поезу од Сент-Андре да они доврше њихово верско образовање. Да се то постигне није било довољно изучити само кагихизис, она је хтела више: да оне добију опште знање из теологије и хришћанске хисторије и оба сс оца свом вољом прихватише тога посла. Војвода, који је, на крају крајева. пристајао на све женино, више је волео да се тај посао повери дон Беренжеру, јер није полагао тако много на усавршавање у тој врсти науке; али, на својствено вешт начин, с пуно мудре умешности, војвоткиња није хтела предати под управу томе директору Клотилду и Жакелину: рачунала је и на одсуствовања девојака због тих нових предавања, кад би се она чешће налазила на само са снажном особом, којој она беше подарила дељење брачне постеље са г. војводом. Кад је с тим питањем било свршено, од Дамар-Конти, не мислећи више о томе, понесен још и својим сталешким предраоудама, беше пренебрегао дужности оца и није се устезао поверити своје кћери овим калуђерштинама. који беху у пуној мушкој снази. Тим је пре ствар била погибнија, што су госпођице од Дамарта биле развијеније, него што би требало за њихове године : Клотилда, која још немађаше шеснаест година, као да је била у осамнаестој и лако бисте дали шеснаесту сестри јој Жакелини, која беше годину и по дана млађа од ње. Полну зрелост ускорпла. је код обеју подједнако наглост развића. Још од почетка Првосвештеник узе на се обучаван.е Клотилде, а Жакелина припаде Ангеранду. Како обојица одмах уобичајише да свога ученика свакп води у своју оделиту ћелију, под изговором да исто предавање не може бити целисходно за обе сестре због различита узраста, следовало је, да учитељица, Енглескиња, би принуђена, не могући бити у исти мах са обема својим госпођицама, — да се мучаллшо повуче и да то време прекрати било у манастирској капели, било у парку, како је кад време допуштало.

За извесно време ствари су текле својим природним током, оба су оца као озбиљно предузели свој посао и унели истинско задовољство у испуњавању задатка који су на се узели. Ангеран, мање покварен од свога шеФа, мало по мало би обузет истинском наклоношћу према Жакелини, чији је поглед, пун чежње и нежности, толико испунио његово срце и ако му се у души ни помисао о освајању није дотле порађала. Он је љубио због њене милоште и детињске наивности на супрот њеној физичкој развијености, те је, и ако у петнајестој години, била пуна чари и заносна као жена.... И у души његовој запенуши талас жалости што се за навек сахранио у калуђерски ред: Маркизу Арман Поез од Сент-Андреја од племена и породице као и Дамар-Контијеви, ништа не би сметало, само да је слободан, па да сврши оно што жели, — кроз три или четири годнне постати срећним мужем Жакелининим. Али не бијагпе за њ никакве наде с те стране: Дамартови припадаху оној католичкој госпоштини, која се не даје лако сломити, у чијим је очима један раскалуђер најгаднији и најпрезренији створ на свету. Отац Хисајасинт изврши своје смешно бегство, које ће у повесници тога доба остати забележено као дрско предузеће духа занесеног амбицијом, који је хтео играти улогу модерног Лутера, не видећи да се таке верске револуције извршују само у периодима вере и Фанатисма, онда кад свет не чини разлике ни између безбожника, ни равнодушника. Данас пак кад је вера само један велики део политичке реакције за шеФове и једна згодиа реч више мање добро бачена у масу, па ма се тај звао г. од Дирандијера, или г. Диран, како и можете покренути иароде догматским питањима и верским чланцима у које нико више не верује?... Јадни отац Хирасинт! Од његова су гласа грмели сводови НотрДама а свршио је као обичан магнетизер који даје час за петнаест динара на булевару Капуцинаца. У средњем веку сви Конрадини, Жигмунди, Каролуси, Фридриси, цареви, краљеви, граФови палатипи, кнежеви, бирачи, новадили би своје мачеве из корица и искасапили би пет или шест стотина хиљада људи док би нрокламовали догму Христова зачећа и папине непогрешимосги.... данас пак, озбиљни људи само у часу каквог замешатвљства принуђеии су да припитају оба сабора. Сутра дан. дакле, по бегству доммниканца, како то беше у моди, питало се са извесиом узнемиреношћу у једном извесном свету, да неће што год искрснути из тога. Једно пола туцета младић викара, и ни један више, навукоше и сами пза калуђера одежду побуне и виде се тада да то беша гпоп.8 раНипепз Фабулисте и отаоче сме.х; кад три месеца после стиже глас о женидби доминиканца, ухватише се за слабине, јер тајна велине калуђерове еволуције би о гкривена: »сћегсћег 1а Гетте" и пола туцета малих викарића, који скапавају од глади и подбијају табане боси,

бише врло срећни, пошто су извукли по туру од својих претпостављених, да опет дођу до обуће, трпезе и склоништа у крилу наше мајке цркве где се пожурише ући. Тако је требало да уради и Ангеран заљубљен у свога ђака, али за времеиа разумеде да га тај пут не би одвео у Рим те за несрећу мале Жакелине, коју би ово спасло, он остаде у реду. Скоро годину дана протече тако и млади калуђер не смеде се усудити ни ма шта покушати у погледу освајања срца дражесне девојке коју је мазио као рођени брат. А да ли се тако исто понашао и првосвештеник са Клотилдом? Одавно је се бедиик дрзнуО ње, ма да Ангеран још не беше ни наслутио бестидност свога претпостављенога! За време свога бављења на крајњем истоку Пасторе је имао прилике да се врло често општи оа браманским и буданским свештеницима који су важили као мајстори у употреби магнетизма и моћи успављивања, и у њихову друштву он се бацио на дубоко проучавање чисто физичких средстава помоћу којих се изводе ти Феномени. Крупан, јак, јако црномањаст, обдарен силном вољом, Преосвећеном није требало много времена па да постане највештијим мајстором. У њега је тај Флуид сугестије био тако бујан, да му је било довољно само да погледа својим мрким и уваљеним оком на лица најотпорнија утицају магиетизма, па да их с места привуче, уништити им вољу и потпуно потчини својој моћи. И кад се вратио у Европу продужио је он изучавање те силе, и као човек немирна духа, истраживалац, он беше докопао, да не треба сгати само на овоме, него треба ове Феномене врло брижљиво и тачно испитати, извесги чак и законе и тој врсти науке освојити ирави научни стид. Ангеран, кога Иасторе беше посветио у те своје рабате, беше постао. мало по мало, тако иото снажним као и учитељ му и ако се досада није, као учитељ му, послужио том својом магнетичком моћи да задовољи своје пожуде. На неколико само дана од како је отночео био Преосвећени предавања из Црквене Историје са Клотилдом, а млада девојка, ништа и не сумњајући, поче лагано клонути под утицајем свога проФесора. (НАСТАВИЋЕ СЕј

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Учињена су нал ова питања: I. У чл. 32. тач. 3. закона о општинама стоји, да немају право гласања на опгатинском збору: 1., <<који °У осуђени због злочинства, док не поврате грађанску чаот;» и 2., «који су осућени на затвор са губитком грађанске часги за време, док им је она пресудом одузета."