Policijski glasnik

СТРАНА 366

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 4?

После неколико дана одлазе у изабрану кућу његови ученици, пут за тамо је преко кровова. Међутим „сеоски пдемић" чува стражу са сокака, и акоје »чист ваздух,® он им даје знак тиме што припали машину. Једна машина значи, да могу слободно изаћи са пленом; две машипе означавају опасност. Један је лондонски полициски чиповник, на овакав начин дошао за кратко време до доброга лова. Приметио је у једној уаици, у западном делу Лондона, како се шета горе доле један човек, са лушом у устима, и непрестано пали машине. Видео је, да из луше никако не днми, и кад му је то пало у очи, он се сакрио. У скоро по том упали се још једна машина, а из мрака изађе из побочне куће један дванаестогодишњи дечко са нарамком дрва на леђима. Детектив задрнш дечка и међу дрвима нађе јувела у вредности близу 100.000 динара. »Сеоски племић" хгео је побећи, а дечко је тврдио, да га никад у животу није видео ; доцније се утврдило, да је „племић" био један отпуштени осуђеник. Правило је, да су сгари, отпуштени осуђеници и оснивачи ових школа за лопове. Иошто већ знају, да су добро познати полицији, и да им је мало у изгледу, да би могли с успехом продужити свој »занат,® они се брииу да нађу себи заступнике. Може се већ замислиги, да у Лондону није тешко наћи младих мушкараца, који имају наклоности за рђава дела; њихова потчињеност траје недељама. Почетак школовања је кесароштво и крађа из џепова, уличних пролазника, иозоришних посетидаца и т. д. Женске хаљине, са џеповима позади, не задају много муке, али пре но што ученици сгуне у »јаван рад, к морају да задовоље код куће своје учитеље. Обично се за тај први излазак на улицу употребљују женски саучечници; на њима врше опите ученици, и оне дају свој суд о способности ученика за »рад уЈавности." II Народни певачи. У Паризу има необично много разноврсних начина, којима имају да захвале огромне масе мрачњачких егзистенција за свој опстанак. У последње време изнуђавање је почело отимати маха, и с дана на дан узима све већи круг, тим нре, што закон није прописао никакве мере за злочине оваке врсте, о којима ћемо говорити. Француски казнени законик има у том погледу многе празнине и одушке према изнуђачима, који на својствене начине прибављају реби користи. Пајчешћи Је случај, да злочинци од извесних жртава вуку себи користи. Жртве радије плаћају из бојазни од казне, да би само запушиле уста својим гониоцима; плаћају дотле, докле им средства допуштају. Унадне ли ноЈзек у какав грех, па га у томе ухвате изнуђачи, он им је жртва, која мора да се меша и у крађе и у друга неваљалства, само да би задовољио пожуде за новцем тих вампира, из чијих се канџи може да отргне неки пут само путем самоубисгва. Дешава се, да жртве изађу из свакога стриљења, пријављују

се полицпјц за свој грех, н ова после хвата њихове мучиоце. Народ је назвао ту врсту злочинаца народним певачима, што их њихове жртве »певају« т. ј. плаћају. Они се рекрутују нз свих сталежа светских, нарочито из како званих »бољих® кругова друштва, иошто су ови пре у стању да ућу у интимне односе својих ближњих. Нарочито су међу њима извесни бонвивани, који су страћили своја имања. па би хтели да опораве своје Финансије. Њима је обичн > позната по која мрачна тачка из живота иређашњих другова; они често имају комиромитујућу кореспонденцију лакомислепих удатих жена, и од свега тога праве употребу, те под иретњом, да ће све то изнети на јавност или нредочити комс треба, често пута добивају велике своте поваца. Од народних певача нико и ништа није сигурно, ништа њима свето није. У колико су год разноврсни пороци и страстп л.удске, у толико су по броју и разнп начини изнуђавања. Чак се не плаши певач ни свете везе љубави и породице, да би задовољио своју ниску пожуду за коришћу. Недавно се десио случаЈ, да се једна удата жена из бечке аристократије бавила подуже у Паризу и ту је дошла до неке љубавне везе; по повратку у Беч, на највеће своје изнена^ење, доби она од свога драгана одштампану сву своју кореспонденцију с њиме, а под претњом, да ће то нредати јавности, ако не буде паметна, те не откупи цело издање по извесну и огромну цену, У другом, опет, случају била је једна жена, која је имала интимне везе са некаквим калуђером, па је од свога ро^енога сина добивала анонимна писма под нрет1вом, да ће издатн тајну њенога с])ца, ако 11 е пошаље роз!: гез1;ап1,е Фиљаду Фрапака. Та се дама из страха обратила полицији, и њој је имала захвалити, што је увидела како је био родан плод њене утробе. Млади је човек потребовао новац за своје кокете ! Читав низ индивидуа живи само од тога, што иреко отпуштених слугу сазпају за тајне љубави лакомислених жена. н то искорнсте по добре суме новаца. Чесго се жртвама предлаже и ставља у пзглед нови брак, преко ког „невача 1< Фине спољашностн и манира, који осваја срце у жене. Пошто је већ пала у мрежу, грлица тек доцкан опази, да је у својим недрима хранила гују, па ииак за то мора да јој ,,пева." Кад народни певач сазна ма што и;ј живота какве отмене и богате личности, од чега би могао црпети какве користи, он је извести о томе писмено, описујући одмах свој мучни положај, који га принуђава да себи на тај начин прибави најпужнијих средстава, Ако је његова жртва само један пут »певала," онда се наставља читав ланац разноврсиих изнуђивања, јер народни певач нема милости, он изпуђава и прети дотле, док не иотресе иа џепа своје жргве и последњу пару. Д. В. Бакић. (свршиће се)

П0УКЕ И 0БАВЕШТЕЊА Учињена су нам ова питања . I. „На пограничним железничким станицама у Ристовцу и Обреновцу, постоје подицијски комесари. Којим су закопом иредвиђени ови органп, и каква су права и дужности њихове ? Моди се уредништво за ооавештен>е. — На ово пигање одговарамо : По.шцијски комесари на жедезничким пограничним сганицама у Обреновцу (пиротски) и Ристовцу (врањски), иостављају се на основу железничких конвеиција, закључепих са Турском и Бугарскои. Њихове дужности побројане су нешто у самим тим конвенцијама, а нешто посебним расписима и наређењима. Овлашћени да врше унутрашњу полицију на пограничнпм ганицама, они, свакако, имају сву власт месниЈС иј.шцијских власти, па и њихове дужности. II. «У §. 375. тачци 3., прописане су казне за оне, који у туђем забрану обруче, пруће, кол.е или дрва насеку, или дрво носеку, а у тачци опет, 5-ој поменуте законске одредбе, предвиђена је казна за оне, који секу дрва засађена поред пута, било за какву потребу, а у т. 6. §. 3 95. одређена је, опет, казна за оне, који секу неродну гору, која је засађена поред река за одржавање обале. Од појаве закона о шумама, за све ове кривице, власти суде по закону о шумама, а не по прописима, који су напред поменути. * Моли се уредништво за обавештење : да ли су овакви посгупци власти правилни или не, и смаграли се , да су одредбе из кривичног закона, које смо поменули, изгубиле своју важност појавом закона о шумама.» — На ово пигање одговарамо : По закону о шумама , извиђају се и суде само оне кривице, које се учине у шумама државним, опшгинским, манастирским, црквеним и приватним, или забранима: црквеним, манастирским и приватним, дакле на онцм просторима, о којима овај закон говори. Како се ни под шумом ни забраном не могу разумети она дрва, која су засађена по њивауа или ливадама, нојединачно, на била она родна или не, то се, наравно, за сечу ових неће судити по закону о шумама, али неће ни ио §. 3 7 5. т. 5., већ по чл. 8, закона о унапређењу воћарства, који за ове случајеве прописује специјалну казну, докле се кривица јавља у оном облику и размери, како се тамо предвиђа, иначе но §. 291 кривич. закона. Овим законом, дакле, замењене су одредбе тач. 5. а законом о шумама одредбе т. 3. §. 3 75 кривичнога закопа. После појаве чл. 8. зак. о унанређењу воћарства, нема места даљој примени ни тач. 4. §. 3 3 9. за сечу и кварење дрва поред пута, пошто је казна у чл. 8. већа од ове. Што се тиче тачке 6. §. 395 кр. зак. она би се могла примењиваги само по томе , што је законодавац вршио у 1902 години ревизију овога §-а и мењао тачке 4, 7, 8 и додао 13-ту, а 6-ту оставио опако, како је и раније гла-