Policijski glasnik

СТРАНА 4

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 1 и 2

им податке о њиховим поданицима, који би се на свагда прогонили из Србије ; ђ, Да, у име и по одобрењу Министарства, издаје полицијским властимаупутства и наредбе како у погледу проналаска криваца, тако и у погледу прибирања података о кретању криминалитета; е, Да по наређењу Министарства отвара повремене курсеве при одељењу ради обучавања полицијских чиновника у систему Бертилоновом, и ж. Да се стара о уређивању службеног органа Министарства, по упутствима Министарства. Чл. 9. Чиновник и службеници, који буду одређени на рад у антропометријско-полицијско одељење, у погледу рада, надзора и дисциплине, зависиће од шеФа одељења у оном истом смислу, у коме и особље по осталим полицијским надлештвима зависи од својих непосредних старешина. II. 0 курсу при антропометријско-подицијском одељењу. Чл. 10. Чим буде створена могућност за отварање антропометријско -полицијских одељења и у оним местима, о којима је реч у чл. 1-ом закона, при одељењу у Београду отвориће се нарочити куроеви за практичну и теоријску обуку чиновника у антропометријском мерењу, описивању и идентификовању криваца. Чл. 11. Право на посећивање овог курса имаће сви полициски писари. Од пријављених кандидата потребан број изабраће Министар унутрашњих дела ирема њиховим квалификацијама. Чл. 12. По свршеној обуци и положеном испиту пред комисијом, састављеном из шеФа одељења и још 2 полициска чиновника, слушаоцима ће се издати сведоџбе, с којима ће имати првенствено право на службу у антропометријско-полицијским одељењима. III 0 уређивању и растурању службеног диста. Чл. 13. Лисг »Полицијски Гласник®, до сада приватна, својина, постаје службени орган Министарства, по споразуму са његовим власником. Чл. 14. Задатак је »Полицијског Гласника" да потпомаже личну и имовну безбедност у земљи с једне, и да утиче на стручно образовање полицијских и општинских чиновника и службеника с друге стране. Чл. 15. »Полицијски Гласник® излазиће једанпут, а према потреби и више пута недељно, на једном или на више табака, и доносиће: а, Све указе и расписе но струци полицијској ; б, Све службене објаве кривичне природе, како полицијских тако и судских власти у земљи ; в, Потернице и ФотограФије крива.ца који се траже, како наших тако и интернационалних, као и свих оних личности, чија је идентичност непозната. У недосгатку овог материјала, лист ће се попуњавати стручним чланцима из наше и стране књижевности, објашњењима појединих законских прописа од стране виших административних власти нли струч-

них лица, поукама и обавештењима за поједине полицијске и општинске радње и, најзад, поучно-забавном лектиром. Чл. 16. Свима полицијским властима у земљи ставља се у дужност, да своје службене објаве и расписе за проналазак криваца, као и извештаје о њиховом проналаску, шаљу непосредно уредништву „Полицијског Гласника" ради бржег објављивања. Чл. 17. НаПолицијски Гласник« претплаћиваће се и у будуће : а, Полицијске и општинске канцеларије; б, Полицијски и општински чиновници, и в, Механске и каФанске радње. Чл. 18. Сиромашним сеоским механџијама слаће се лист бесплатно на предлог дотичног среског начелника, а по решењу Министра. Чл. 19. Цен а је листу : а. За државна и општинска надлештва по 20 динара на годину, и б. За све друге по 12 дин. на годину. Чл. 20. Претплату на »Полицијски Гланик® скупљаће полицијске влас-ти под надзором старешине надлештва, и то : за прво полгође најдаље до краја јануара, а за друго до краја јула дотичне године, и слати непосредно благајници Министарства унутрашњих дела. Чл. 21. За непокупљену претплату одговараће, на нрвом месту, лице коме је њено скупљање специјално у дужност стављено, а на другом сам старешина надлештва. Чл. 22. Новац добивен од претплате употребљаваће се: а, на трошкове око оснивања, штампања и издавања листа, рачунајући у ове и илате уреднику, администратору, експедитору и коректору, које ће постављати Министар унутрашњих дела ; б, на образовање и издржавање агггропометријско-полицијских одељења како у Београду тако и у унутрашњости ; в, на унапређење полицијске струке путем издавања стручних и поучних криминалних дела. и г, на исплату трошкова, које би полицијске власти у унутрашњости учиниле по наредби антропометријско-полицијског одељења, око ФотограФисања појединих криваца, или предмета кривичних дела, или непознатих лешева. Чл. 23. Правила ова важе од 1. јануара 1905. год. и њима се замењују сви досадањи расписи о „Полицијском Гласнику. с< ПБр. 19622. 31. децембра 1904. год. у Београду. Министар унутрашњих дела Стој. М. ПротиЋ с. р.

Р А С П И С И Свима о^ружиим наче<лствима и Управи града Веограда Господин Министар правде, својим писмом од 24. о. м-ца Бр. 811. јавио ми је: •— »Услед сукоба, који се појавио између Министра унутр. дела и Министра војног, о питању: која, је власт, иолицијска или во)на, на.длежна за, извиђање и суђење

истуиа, ко]е учине вОЈници кад су на одсуству? ја сам по тражењу г. Министра војног, умолио Касациони суд, да на основу тач. 2. § 16. свога устројства даде своје мишљење о томе питању. Касациони суд, у општој својој седници од 13. јануара тек. год. Бр. 12554, донео је, и саопштио ми је ову своју одлуку: Изложено питање јасно ,је регулисано чл. 69. уредбе о војној дисциплини од 3. марта 1896 год., (збор. 1Л. стр. 193), на коју се одредбу г. Министар војни позива, и то другим одељком тога члана, који гласи: »Ако је иступ расправљен и казна изречена, а међутим су војници већ на служби, грађанске власти достављају пресуде војним властима које их извршују. По нахођењу Касационог суда, изрази: »Ако је истуи расирављен и казна изречена и грађанске власти достављају иресуде воЈним властима к , одређено показују, да је, у случају, ако би војник, налазећи се на одсуству или на отпусту, учинио иступ, за извиђање и изрицање пресуде надлежна грађанско - полицијска власт за све време, докле би се тај војник на одсуству налазио. Што се тиче извршења саме пресуде-, закон је изречно предвидео, да дотична грађанска власт не може своју пресуду сама, извршити, кад год је осуђени војни обвезник веТх на вОЈНОЈ дужности, али ни чл. 69., нити које друго наређење ове уредбе, не предвиђа, шта ће бити, ако је пресуда о иступној кривици изречена, а војник још није отишао на војну дужност пошто му одсуство или отпуст још траје. Ну по мишљењу Касационог суда, из наведених израза: Ђ ако је истуи расирављен и казна изречена., а међутим воЈници су веА на служби к , — аргументом се со1гагго излази закључак: да су грађанске власти надлежне саме извршити своју пресуду, ако би се кажњени војник на одсуству — ван службе — налазио, као што то прописује §. 24. полиц. уредбе, коју одредбу није ни било потребе уредбом о војној дисциплини мењати, јер се тада не крњи начело, изражено у чл. 69., по коме војник због истуцних кривица не може бити задржан изван његове команде преко одобреног му времена. »Према овоме Касациони је Суд мишљења: Ђ да, је иолицијска власт надлежна, како за извиђање и суђење истуиа, коЈе учине воЈници кад су на одсуству, тако и за извргиење своје иресуде, све дотле, док се њеним радом не би воЈник ометао и сиречавао у извршењу свОЈих војних дужности, а то ]е, за све време, док би се вОЈник на одсуству — ван војне дужности — налазио«. У саопштењу овога, препоручујем начелству — управи — да се с подручним му властима у будуће управља по овом тумачењу Касационог суда. ПБр. 1993. 27. јануара. 1905. год. у Београду. Министар упутрашњих дела, Стој. М. ПротиЋ с. р.