Policijski glasnik

СТРАНА 6

11ОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ I и 2

звати закон о поари и крађи, закон против хајдука у извесна два окружја, закон иротив иаљења у црноречком окружју, а ако има још који овима подобан. Но то нису закони 'постојали, који до века трајати имају, иа да их Европа с основом варварским називати може. То су закони при појединачној се потреби ванредно издани и магновењем предупређењу зла, подобни законима у обсадном стању прописанима, какви се сваки час у целој Европи налазе. И ови закони, кад нрестане њина потреба, укидају се, и администрација долази у стање нормално. Речени закони, код нас издани, извесну су полицу принели, и заиста мање је хајдука, мање паљења, мање ггоара и крађе, него што је свега тога било пре изданија речених закона. Совјет је проучио уверење, да у следству закона о поари и крађи знаменито су се ова злочинства умањила. Но рећи ће ко, да у том много високчајше помиловање доприноси; али ако би се и ово унело, то онда с једне стране сведочи, да опет закон није престрог, кад се помиловање допушта, с друге пак да к добру приноси, почем би без њега много више злочинстава догађало се. Совету није познато да спреми изображенији свет законе наше варварскима назива: напротив познато му је да се безбедност животна и путовања по нашој земљи у Европи над свима земљама преузноси, и налази, да ће ово бити право мерило, по коме наше стање морално оцењивати ваља. Ако се зна да је когод законе наше варварским назвао: то Савет претпоставља с властима нанхим извршитељима, да су оне такву љагу на нашу земљу сходним начином оповргне, или ако то нису учиниле, да ће оне у добром разумевању дужности своје незадржамо то учинити. Материјала за ово има препуно куд год се у Европи погледи, где се ванредни закони за ванредна опстојетељства прописују, пак још с највећом штедњом помиловања извршују, Совет нсзнајући за такву љагу од изображеног страног света нашем правленију нанешену, ограничава се решителним својим отвршењем, да он тог потварања никако не признаје, и да таквог изображеног странца можда не само његово отачество упућује. По овоМе част има Совет у душној понизности вашој светлости предложити да се одмах и невремено к сочинењу кривичног законика и по делу кривично судског поступка не приступа, но да се овај посао одложи донде докле грађански законик и по грађанске парнице судски поступак у нашем народу њиме своје не утврди и осим тога докле се права потреба криминални ови књига не покаже, међутим пак да се судови по постојећим за криминале прописима владају. ® ..... На овај акт Совета кнез је одговорио тек 23 јануара 1856. својим актом нод № 1144. у коме између осталог вели »из многогодишње занимање које са кривичпим делима, и нарочито вниманије, које сам при предлогу исти обрћао, да ли су ми противна убеђења (советским), које ме и сада при закључењу моме од 1 јуна прошле године №617 укрепљују. <( Позвао је Совет да понова расмотри његов предза добро нађе, да одреди коми-

сију ради сасгављања про.јекта. У исто време послао је Совету један табеларнп преглед кривичних дела ио њиховој врсти за 1844, 1845, 1852, 1853 и 1854 годину, да би комисија у свој пројект унела оне случајеве, који су се обично код нас показивали. После овакве изјаве кнежеве Совет није више затезао, нити је давао противразлоге већ је актом својим од 11 Фебруара 1856 № 112 известио кнеза, да је одредио комисију, које ће сасгавити и Совету иоднети пројекат кривичног законика, и да ће у своје време пристуггати и „к сочиненију судског поступка. к У комисију за израду нројекта казненог законика били су ушли: СтеФан Магазиновић као председник, а Рајко Лешјанин, први секретар Совета, ЈеФрем Грујић, други секретар Совета, Филип Христић члан врховног Касационог Суда и Ђорђе Ценић, који је у почетку из комисије истугшо и на своју дужност у Врховни Суд вратио се, као чланови комисије. Комисија је за годину дана израдила пројект, предала га Совету и овај га актом од 27 априла 1857 год. ,\« 585 упутио с још неким другим пројектима »попечитељству правосуђа. !< У исто време поиечитељству је било незгодно да пројект угледа и своје мишљење о њему да поднесе Совету. Попечитељство није ностуиило по предњем налогу Совета, те је овај био нринуђен да другим актом од 17 децембра 1856 г. № 1649 понова тражи од попечитељства, да му врати пројект заједно са својим мишљењем, ако је с прегледањем готово, а ако није, да наведе узроке зашго му није било могуће до сада то учинити. Поиечитељство је после овога 4 ®ебруара 1858 год. актом Л» 5723 вратило Совету израђени нројек каиненог законика заједно са пројектом закона којим ће се исти обнародовати и осталим пројектима са извештајем да их није могло нрегледати, те не може послати ни своје мишљење о њима, невидећи за разлог оклевању, што се бавимо преустројсгвом врховног и Касационог Суда и састављен неких других законских пројеката (измена у поступку судском за грађанске парнице и преуређењу стецишног судскогпостуика). Комисијски пројект казненог законика садржао је у себи: I. Увод §§ 1 —13. Ту се одређује шта је »нрестунлење«; деоба њихова и која се лигЈа по овом закону имају судити. II. Прв а или обшта част. Ту се излаже општи део казненог законика у осам глава: о казнама (1. смртна казна 2. робија, 3. заточење, 4. лишење звања, 5. затвор, 6. новчана казна, 7. телесна казна, 8. одузимање појединих нредмета, 9. забрана самосталног упражњавања извесног заната или занимања, и 10. протеривање из земље или из једног места у друго. Шиба и метање на точак по претходаном одобрењу Совета изостављено је. Вечна робија и вечно заточење сведени су на двадесетгодишњу робију однооно заточење. Телесна казна усвојена је по изузетку и ограничења по 50 удараца); о иокушају; о саучасницима; помоћницима и јатацима; о извињавајућим и олакшавајућим околно-

стима; о отежавајућим околностима; о стицају злочиних и кривичних ирестунлења; о новрату; о застарелости злочиних и кривичних преотуилења. III. Част друга §§ 82- -345. Овде ое говори о нојединим врстама »злочиних и кривичних преступлења (( нонаособ и о њиховом кажњењу. Овај се део дели на двадесет и три главе, иочињући од девете до тридесет ирве закључно. IV. Част тре&а. §§ 346—450 садржи »полицајна престунлења«. Дели се на четрнаест глава и 104 §§. V. Закон којим ће се снровести и обиародовати казнени законик. Уз овај пројект дошли су и други закони, који се нас непооредно не тичу, те их и не номињемо. Овај комисијски пројект био је и оштампан и само је требао да добије одобрење кнежево, то да буде обнародован и да добије обавезну силу. Али је 1858 год. с одласком кнеза А. Карађорђевића из Србије и доласком кнеза Милоша цео посао застао. По доласку кнеза Милоша питање о казненом законику покренуо је сам Совет јеш септембра месеца исте 1858 го., и ако је раније, кад је А. Карађорђевић предложио да се изради казнени законик, био томе противан. Пред Советом су гада била два пројекта; један који је комисија израдила, и други, који је израдио неки Сима Станисављевић, адвокат београдски. Совет одреди комисију, којој је био председник Лазар Арсенијевић, ачланови:А. Ј. Ненадовић, Ф. Христић, Ј. Филииовић, Сава Илић и још неколико опособних лица са задатком да обадва пројекта прегледа и Совет поднесе мишлење давши јој и то право, да може оба пројекта преиначавати и нов начинити. Комисија је брзо свршила свој носао и Совету послала своје мишљење 3 октобра 1858 год. У свом извештају комисија вели, да је за основу узела пројект раније комисије са, неким изменама и допунама; изменила је терминологију појединих кривичних дела и увела као нову судеку казну: губитак грађанеке части. Даље извештава, да је прегледала и уредила »прву или обшту част казненог законика", а, да се није упуштала у прегледање и израђивање »особене части«, него ће то урадити тек пошто се оншти део обнародује, да би народ и судије имали времена да се упознају с најважнијим општим делом. ГГредложила је да се при обнародовању оиштег дела дода, да ће исти почети важити доцније, пошто се изда и специјални део. Совет, пошто је примио овај извештај држао је више седница и уевојио иројект комисије »с неким месним изменама". Свршив тај посао, одмах је 20 априла 1859 год. Ј\» 662 иослао извештај кнезу у коме пре свега излаже неопходну нотребу, да се за нашу земљу изради казнени законик. „Између свију интереса", каже Совет у извештају, »које човек може имати у држави, најзнатнији оу му сигурност живота, личности, части, имања и слобода његова. То су услови људског опстанка у држави, то га највише и веже за дру-