Policijski glasnik

К^ОЈ 10 и 11

110Ј1ИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 81

карактер. Две су главне ствари на које ће конгрес обратити пажњу приликом расправе овог питање: а)г.мако /?е се саречити злоуаотребе? и б) требали ирестуие, квјц имају карактер иолџтичке ирироде, одузети од иороте? 2. Секција казнених завода. а. Морална класи.фикација осуђепи.ка и њене иоследице. Услед огромне важности, која се да,нас придаје класиФицирању осуђеника нрема њиховим моралним особинама, а које се класиФицирање у већини случајева оставља увиђавности казнене администрације, показала се потреба за утврђењем принципа на којима ово класиФицирање треба да почива. б. Могу ли се нагонити на рад иритвореници и оитужени, ако су раније 6ивали. осуђивани? Како у интересу дисциилине тако и у интересу самих осуђеника, веома је важно да се спречи беспосличење по затворима. Принцип овај, међутим, у противречености је са већим делом законодавства, које не допушта принудни рад притвореника чак и у оним случајевима кад су они већ били осуђивани. Мигаљења правника и чиновника казнених завода, која ће се на конгресу чути о овом питању, допринеће много, о томе нема спора, да се оно правилно и корисно реши. в. У којим случајима, на којој основи и ирема којим иринцииима. има места давању накнаде осуђеницима или њиховим иородицама за несре&не случајеве који би их на раду за десили и за. будуАи сло&одап рад онесиособили ? Несрећни случајеви, који се дешавају осуђеницима за време рада, проистичу, у главноме, или услед природне силе, или услед какве иогрешке чиновника казненог завода, или услед непажње саме жртве. или најзад услед комбиновања више разних узрока. Према њиховим последицама, које се могу односити на нривремену или сталну, специјалну или општу неспособност за рад, а чеото пута и на сам живот, и штета по будући слободни живот осуђеника и његове породице већа је или мања. Треба ли у овим случајевима, осуђенику или његовој породици дати накнаду; на који начин. т. ј. да ли путем закона или путем милости, која ће власт бити надлежна да ову накнаду одреди и каквом Ке се процедуром она утврдити? — ето то су главна питања којима ће се конгрес занимати да би одговорио на ностављено питање. г. Је ли иотребно аодизати сиеција.лне за.воде за иијанице и лиц а са огра.ниченом одговорношј$у ? Ако је аотребно, онда на ко)им иринцииима треба да су организовани ? Ни сами психијатри нису сагласни у питању- о издвајању осуђеника са ограниченом одговорношћу, а и већина казнених законика не садржи специјалне одредбе, које би се односиле на ове личности. Међутим, одлични специјалисти на нољу с.удске пспхијитрије, као и знатан

број пројектованих закона, изражавају се у корист ових лица. Поред овога, констатовано је у многим земљама, да гшјанице представљају сталпу онасност за закони. ред другптва, као и да се у таквом стању врло лако одлучују на вршење кривичних дела. Са изложених разлога желети је дакле, да конгрес деФИнитивно расправи питање о овим двема категоријама личности, као и да, у случају повољног решења, утврди принципе на којима нови заводи треба да буду организовани. д. Према којим аринцииима и на којџ начин треба организовати рад осуђеника у иољима или на осталим Јавним и корисним иословима ван казнених завода? И ако је ово питање покренуто још на трећем међународном конгресу у Риму (1885), оно ни до данас није деФинитивно расправљено. Поред многих других користи, повољна расправа његова имаће знатног утицаја и на здравље осуђеника. (свршиће се)

ПОУКЕ И УПУТИ У сваком решењу морз се навести законски пропис, на основу кога је предмет расправљен. М. В., пенсионар овдашњи, обратио се надлежном Министру и молио за наређење: да му се изда, за извесно време, раније неиздата му периодска повишица илате. Министар га је одбио од овог тражења с тога, што се овим тражењем обра-ио после читавих девет година, и што су му године, за које тражи повишицу, урачунате у другој периодској повишици. По изјављеној жалби, Државни Савет наптао је: да решење Министрово не одговара закону са ових разлога: Према пропису чл. 27. Устава, сваки поступак власти мора бити заснован на закону, а противу незаконитих поступака власти сваки има право да се жали надлежној вишој власти. Овај основни принцип оскудевау ожалбеном Министровом решењу, јер у њему није изложен- ни један законски пропис, на основу кога је Министар, с погледом на разлоге у решењу изложене, нашао, да је тражење жачитељево неумесно. Ово саветско посматрање усвојио је и Мигтистар.

Случај из нл. 158. закока о општинама. С. В., нредседнпк општине д..., узет је на одговор: 1.): што по наређењу ореске власти није извршио оправку моота; 21|за немарљивост у врпгењу дужности око изврпгења извесних иредмета; и 3.) што извесна сумњива лица није држао под полицијским надзором. Под 29. новембром 1904. године ореска власт изрекла је три пресуде којима је предеедник С. В. каж.њен, и то : за кривицу под 1.) на губитак плате за I 0, а по друге две са по 15 дана плате.

Ио изјављеној жалби, Државни Савет, одлуком № 1242 од 25. Фебруара 1905. године, ноништио је све три пресуде, налазећи, да је надзорна власт ногрешила, што није сва три дела заједно иследила и једном пресудом обухватила, и ако их је једновремено ислеђивала, већ је за свако дело изрекла засебну пресуду, услед чега је прекорачила највећу меру казне, коју ггредвиђа чл. 158. закона о општинама.

Порески одбор нијв надлежан да цени уредност трговачких књига. Фирма А. А., поднела је београдском пореском одељењу уз пријаву за разрез порезе у 1903. години, веран препис биланса радње из књиге п Пописпикакоји је гготврђен трговачким судом. Порески одбор , налазећи да је поднесени извод неисправан, није га при оцени приноса радње ни узимао у обзир, већ је одлучио : да Фирму А. А. треба задужити за разрез пореза са 20.000 дин. годишње чистог приноса, на коју јој је с^му био разрезан порез и за 1902. год. Према овом нахођењу пореског одбора, пореско одељење, решењем, заснованим на прописима чл. 85. и 91. закона о непосредном порезу, одбило је ггоменуту Фирму од тражења: да јој се порез распореди према поднесеном билансу. По изјављеној жалби, Пореска Управа одобрила је решење пореског одељења, налазећи: »да је, по чл. 50. закона о непосредном порезу, биианс само тако меродаван доказ о чиотом приносу, ако је састављен по уредно вођеним трговачким књигама, гнто се приложеним уз жалбу билансом не угврђује®. Државни Савет, решењем од 9. септембра 1904. год. Бр. 6824., поништио је решење Пореске Управе из ових разлога. Кад је жалилачка Фирма уз иријаву поднела судом оверен биланс из књига, које су судом потврђене, Пореска Управа према пропису чл. 50. загсона о непосредпом порезу, имала је само да оцени : хоће ли се поднесени биланс узети за истинит, или ће његову истинитоот подносилац и клетвом доказивати. Не стоји разлог Пореске Управе да ое из поднесеног биланса не види, да је састављен из уредно вођених књига. Закон о непосредном порезу не предвиђа какве треба да су трговачке књиге, ни како да се оне вод.е, с тога у том погледу важе одредбе трговачког закона (§ 11.). Према овоме, порески одбор није могао важност поднесеног биланса уништити простим наводом, да је неисправан, не наводећи за. то ни разлоге ни доказе. Сем овога, решење Пореске Управе не одговара закону и с тога, што жалилачкој Фирми од нађеног приноса нису одбијени трошкови радње, предвиђени у чл. 49. тач. а, б, в, и г закона о непосредном порезу. 0 надлежности за извиђање кријумчарских кривица по закону о државној трошарини. У радњи г. М. А., трговца из Ариља, пађеиа је извесгта количигта. кријумчарске