Policijski glasnik

БРОЈ 15

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 131

се утврђује сведоцбама сведока П. Г1. и Л. II. ондашњих наредника, онда, према иропису последњег одељка чл. 2. закона о устројству војске, није дужан нлаћати војницу. Један случај нз чл. 85. закона о општинама. Андреја С. Д., достављајуКи суду своје општине: да преко његовог имања иавесна лица имају право службености пута, молио је одбор општински, да му дозволи: да на истом имању подигне кућу, а он ће нов пут, за ову службеносг, начинити кроз свој празан плац, на северној страни пута. Одбор општински донео је одлуку, којом је ову мобу уважио, па ту своју одлуку саопштио и среској власти, која ју је, на основу чл. 85. закона о општинама, примила к знању. Противу тог решења среске власти изјавио је жалбу П. Ц., наводећи, да је среска власт била дужна, да поменуту одлуку општинског одбора задржи од извршења, јер се њоме расправља нитање о праву службености, које се има расправити само путем редовног грађанског спора. Државни Савет, одлуком од 29. децембра 1904. год. Лг 9792, одбацио је жалбу као неумесну. пошто се интересовани противу одлуке одбора општинског није жалио надзорној власти, те ова, према чл. 152. закона о општинама, није ни могла ову одлуку , којом могу бити повређени интереси само поједи«аца, задржати од извршења, већ ју је правилно, по чл. 85. закона о општинама примила к знању.

Један случај умесне примене 1 466. грађанског судског лоступка. По решењу првостепеног ваљевског суда од 16. октобра 1903. год. № 24496., начелство округа ваљевског узело је у попис покретност Ж. М., која је нађена у његовој магази у Ваљеву, а за обезбеду 1900.35 динара дуга Андреји Р. из Гвозденовића. После извршеног пописа, отац дужников, С. М., поднео је акт начелству, у коме је изјавио : да је магаза, у којој је нађена узабрањена покретност, његова својина, а не његовог сина, па је молио начелство да, у смислу § 466. грађан. судског постунка, упути повериоца на парницу, те да путем ове докаже, да су те нописате ствари искључива својина његовог дужника. Како је поверилац Андреја, поводом ове изјаве појављеног сопственика, навео: да је сва пописата имовина својина његовог дужннка Ж., јер је на његово име и Фирма радње у којој је попис извршен, — начелство је, у смислу § 466. грађан. суд. поступка, упутило иојављеног сопственика на парнпцу, наводећи: да ничим није доказао својину узабрањених ствари, јер нису нађене у његовој државипи, већ у државни дужника Ж. Ово решење начелства одобрио је Министар унутрашњих дела решењем својим од 14. јануара 1904. год. ПЛ1 1241., у коме је, у прилог умесности решења начелства, навео још и то: „што се из огласа о за-

једничкој радњи између дужника Ж. и оца му, даалитеља С., види, да је радња у Ваљеву, у којој је попис покретности извршен, заједничка својина жалитеља С. и сина му Ж., дужника; и што сс из огласа види, да је жалитељ опуномоћио дужника Ж., да се можо за Фирму задужити, а тиме је условљена и његова - жалитељева материјална одговорност за дуговање свога ортака и сина. Државни Савет, по изјављеној жалби, одлуком од20. августа 1904. год. Бр. 6096., одобрио је решење Министра Унутрашњих дела. м В. ПОУЧНО-ЗАБАВНИ ДЕО «1« 3 Е Т I Живот Младена Маринковића Баће протицао је мирно, ко тиха река кроз питоме равни. Вредан, иодузетник, стално при послу, отимајући се од невоље, он је за неколико година, без икаква кагштала, једино својим вреднпм рукама, које ннкад нису биле празне, саставио мало крова над главом и сачувао се од иропасти. А кад се подигао, он је поступно нодизао и своју кућу, коју је морао, можда за навек, напустити. — Радњу је водио сам. И ако је било доста послова, он је стигао да их све сам посвршава. Једно слушче, које га је помагало, било му је довољно и у радњи и у кући. А Баћа је свуда стигао : и у подрум да наточи и госте да услужи и себи ручак да сиреми и кавану у ред да доведе, па п госте да. разговори и развесели. Тако је време грабило дане и низало их у месеце и године, а Баћа је животарио као поштен човек. Њега је несрећан случај одвојио од куће и породице и отерао у овет. Баћа је морао побећи из свог родног места и оставити и кућу и жену и децу. Али јс веома радосан и захвалан, што га је како сам вели мајка Србија примила раширених руку. Младен је родом из Мартоноша у Бачкој; иаор је, али из доста добре куће и добар Србин. Због тога је уираво и награбусио. Био о неким благим данима у Сегедину, седео с друштвом у кавани и мало се веселио. Ту су били и неки оФицири, Мађари или Јевреји, тек грдили су Србе и говорили гласно противу Србије. Баћа не могаде отрпити то, него им добаци увреду за увреду. Некакав оФицир.скочи и иолети на Баћу, а овај ти га дохвати, отме му сабљу, згужва га под себе и стане оном сабљом ОФицира пљоштимице удгГрати. Подиже се гужва; неко удари столицом у лампу. Завлада мрак. Баћа, држећи у мраку своју жртву, пљесиу га по лицу још два три пута и пљуну га, на се изгуби. Те исте ноћи зажди кући. Тамо се крио пеколико дана како је знао и умео. Али кад сазнаде да ће га премлатити па да ће га и на суд узимати — њега не-

стаде из Мартоноша. Оставио је жену и ћерчицу од десег и сина од шест година и прилично имањце. Али то је одавно било, кад је он пребегао у Србију. Жена је остала да ради земљу у селу, а он је у прво време иатио се и кубурио, док није најпосле и њему срећа пружила руку те га извукла из беде. С почетка је веома натезао. Није имао умешности. Али поступно пође на боље. И кад поче, врата од његове каванице у Фпшеклнји, отвараху се целога дапа, кавана вазда пуна гостију. Сељаци, ситничари, препродавци. нижисталеж, свраћали су к њему и сваки је био добро услужен и задовољен. Баћа је увек раоположен. Није цурило, али је капало. Чим је што стекао, он је шиљао жени или је она сама долазила у Београд са својом ћерчицом, поседила десетак петпаест дана, па се вратила у Мартонош да и даље ради. II Младен је био човек отворена лица и о,творена срца. И гостима се свидела његова отвореност: вазда отворон ко јеванђелије. Сваки свој доживљај он је поверавао гоотима и сваки, ко је њему свртао, знао је ко је, шта је и зашто је амо пребегао. Дапас прича како је послао жепи педесет Форината да купи два бравчета за посек; други пут као догађај јавља да је поправцо кров од шиндре и купио још једпу краву у кући. А највећа му је брига била да удоми своју кћер, која је већ стпгла за удају. Жена његова прегледала је сва места у околини да нађе згодног младожењу, кога ће у кућу довести: Кревур, Сирит, Ђалу и обе Кањиже. Муж јој је сам говорио и писао да зета треба довести у кућу, ма био п сиромашак, само некаје честит Србин и вредан. Срећа има осмех и за сиротане: прошле године до1>е суђени час Младеновој кћери да се уда. Младену одмах јавише за прилику. Жена га писмом извештава да је крава Белка отелила, да је виноград добро понео, да су и кукурузи добро, да им је цркло једно псето и да се намерио младожења за њихову Марицу. Из Кањиже је, човек оскудан, алимлад, здрав, добар и вредан и Марица хоће да пође за њега. Баћа весео, задовољан, све подскакује, каву преслађује, полиће препуњаваи олужећи госте, радосно им прича поједине доживљаје и планове своје. Жао му је што не може, што управо не сме да присуствује сватовима своје Марице; али се нада да ће га младепцк ускоро после сватова обрадовати посетом и тада ће бити весеља и радости. Он истина никада није видео какав изгледа његов будући зет Сава, не зна за њега, али прича својим гостима као да га одавно познаје како је добар и вредан и како је велики Србин... Жена је знала кога је изабрала. Баћа пошље стотинарку за сватове и свој родитељски благослов. III Сватови били и прошли. Младожења ушао у кућу. Младен је тога дана частио