Policijski glasnik

СТРАНА 162

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 19

Да би пак и ови извештаји могли одговорити циљу, коме су намењени, нека се у будуће за изврншоце кривичних дела означава: а) име и презиме; б) занимање; в) место рођења и становања; г) доба отарости и имовно стаље; д) владање пре извршеног дела; ђ) раније осуде и навике; е) породични односи и, ж) стање здравља. Сви ови извештаји морају бити потпуно тачни и по могућотву поткрепљени службеним подацима о ранијим осудама. 5. Што се тиче самоубистава и покушаја самоубистава, код њих нека се об-

рати пажња на узроке, средства, начине, доба старости, стање здравља и занимање самоубица. 6. Да би се тачно знало, је ли, и са колико успеха, власт трагала по раније извршеним кривичним делима, нека се у месечне извештаје унесе нарочита рубрика и у истој редовно јавља: а) колико има непронађених кривичних дела; б) колико их је пронађено у току прошлог месеца; в) колико је криваца спроведено суду на осуду, и г) по колико је предмета истрага прекинута и са којих разлога?

СТРУЧНИ ДЕО 0 ПРАВУ СВОЈИНЕ И ПРАВНИМ ОДНОШАЈИМА НА ВОДАМА У СРБИЈИ. (нАСТАВАк) III. 18. — -Прв.вна природа вода у Србији. По закону о водама (од 26. децембра, 1878. год.) све се воде у Србији деле на Јавне и ириватне. Ту су деобу вод§, усвојила и сва данашња законодавства, с том разликом, што већина од њих узима за основу те деобе поделу или разликовање вода на иловне и неиговне, те, по томе, иловне су воде јавна, а неиловне су ариватна добр а 1 ). Та се подела вода помиње и у Аустријском Царевинском Закону о водама од 30. маја, 1869. год., као и у иосебним законима о водама, који су ради допуне и ближега опредељења прописа тога општег закона издани за ноједине земље, које су у саставу Аустријске Монархије, од којих посебице помињемо онај за Чешку (БагкЈевлуавзег^еве!;?; од 28. Августа, 1870. год.). Но, у свим тим посебним законима, та је подела вода само формална, без икаквих правних последица. По Астријском, посебице пак по Чешком закону о водама израђен је и наш закон о водама, нарочито су наређења у II. и III. одељку његовом, скорО у целини, преведена из Чешкога закона. Али, како је наш закон дао иравни знача.) деоби вода на иловне и неиловне, и тиме у начелу одступио од свога изворника, па то одступање није више имао у виду у својим потоњим наређењима, то управо и јесте узрок многим

') Тако : у Пруској: » јавна је природа пловних река само дотле, док се може по љима пловити« (№е1)егсПпј*, ЛУазаеггесћ! ип<1 'УУазаегроНге!, II. изд. 1889, I и II., стр. 59). Даље, у Француској, по чл. 538. грађ. зак. » аловне и салавне реке сматрају се као делови јавне домене*-. То се исто вели и у чл. 34. закона од 8. априла 1898. год. о режиму вода, с тим још, да су те реке јавно добро од онога места, где започиње иловидба лађа и сплавова па до њихног ушћа, а тако исто и рукави њихни, који су испод почетног места за пловидбу и отоке њихне. А односно неиловиих вода постоји сиор, те једни тврде да су оне ириватпе, а други да нису. У теорији преовлађује мишљење, које поткрепљује и судска. ирактика да те воде нису ни јавна ни приватна добра, него оишта или свачија (1еа сћозев соттипез) а према чл. 714: »Има ствари, које ником не ирииадају и које сваки може употребити. Нолицијски закони регулишу како ће се оне уживати*. Затим, у Италији, чл. 427. Грађ. Зак. ј ... реке и иотоци.. су састојци јавне домене.*; у Шпанији, чл. 407. Грађ. Зак. »Јавној домени припадају: 1. реке и њихова природна корита и -г. д.; у Португалији, чл. 380. Грађ. зак. Принадају јавним добрима пловни и сплавни водени токови и њихова корита, и т. д. У Баварској, у закону о користовању воде и т. д. од 28, V. 1852. и 15. IV. 1873., чл. 2. »Као јавне реке сматрају се оне, које и докле служе аловидби лађа и везаних салавова*.

7. Распис овај саопштава ое свима окружним начелотвима и Управи града Београда ради знања и извршења. За свако непотпуно извешКе по струци нолицијској одговараће ми у будуће лично начелник окружни, односно управник Београда, а за сваки неблаговремено поднети извештај казнићу најстроже одговорно лице. ПБр. 10618. 29. априла 1905. год. у Београду. Министар унутрагињих дела, Стој. М. ПротиЋ с. р.

нејасностима у њему, па следствено и многим озбиљним тешкоћама у примени овога закона на поједине случајеве 2 ). 19. — А.) Јавне воде. — У јавне воде спадају: 1) све реке и речице које теку кроз унутрашњост наше земље, кроз Србију, а могу по њима да илове лађе и сплавови (чл. 1.). Које су, пак, реке у нас пловне, треба да реши законодавна власт на предлог Владе (§. 2.), али таквог решења још нема. По томе, да ли је која река или речица пловна, има да се реши као фактичко питање, према томе, да ли и одакле по њој плове лађе и сплавови. 2) иоловина од иограничних река, које теку поред наше државне обаие, тј. поред наше државне територије, а по опредељењима Међународнога Права (чл. 3.). — Реке, које теку између територија двеју или више суседних држава, називају се међународним рекама. По Међународном Праву, територијално суверенсгво сваке суседне државе на тим рекама простире се, по ширини реке, не до иоловине те ширине, но до талвега (Гћа1\^е§), т. ј. до оне линије, коју уздуж речнога тока оцртава матичин ток (1е соигз с1и сћепа1), а по дужини реке, на онај део речнога тока од талвега, који облива државну територију. Нашу државну територију додирују ове пограничне реке: Дунав, Сава и Дрина. Територијално суверенство Србије простире се дакле, на ове реке до талвега сваке од њих. (За Дрину види чл. 36. Берлинскога Уговора од 1113. Јула 1878. год.: л Ба поиуеПе Ггоп^еге зиИ; 1е 1гасе ас1ие1 еп гетоп1;ап1; 1е Ша1\уе§ с1е 1а Бгта с1ерша аоп сопПиеп4 ауес 1а 8ата к . Реч ШаГме^ је у српском тексту преведена погрешно са коритом). И 3) речице и иотоци, који нису иловни (чл. 4.). 20. — Б.) Приватне воде. — По члану 5. закона о водама приватне су воде: 1) извори, 2) вода која се од кише скупља, 3) ирикуиљена вода у бунарима, рибњацима или у другим справама (н. пр. у цистернама ), и 4) оток од ових вода, докле тече кроз сопствену земљу. Приватне су воде или за творене [стојеће воде) или отичу [текуће воде). А сад да разгледамо посебице иравне одношаје на једним и на другим водама. IV. 21. — Правни одношаји на јавним водама. —- А.) Пловне воде. — Оне су у своЈини државе (§. 248. Грађ. зак.), али су у оиштоЈ уиотреби (111 изо рићНсо), којој границе одређују законски прописи и наредбе управних власти (чл. 6. и 14,), Та општа употреба пловних вода потискује својину државе

2 ) Тако Др. В. С. Вељковић, у свом чланку: »Иеколико речи о закону о водама*, у Праву за 1891. год.