Policijski glasnik

БРОЈ 19

ПОЛИЦИЈ СКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 163

на њима у позадност, али се ово јавља тиме, што »нова острва у брдопловним рекама ирииадају држави (правитељству)" по §. 262. Грађ. зак. по ираву ирираштаја своје ствари. (осем на Дунаву и Сави), а тако исто и иресушени део њиховог корита, у колико променом корита »суседни господари (т. ј. сопственици прибрежних земаља) нису оштећени (захватом њихових земаља у ново корито), јер. ови имају права да ту штету накнаде из пресушеног дела корита по §. 264. Грађ. зак., а после се с остатком онако поступа као и с новоиосталим острвом, то јест по §-у 262. Пловне су реке и речице, по другом ставу чл. 1., „само од оног места, где иловидба лађом или сплавовима отиочети може" — ]авно добро, дакле и у својини државе, и то својство јавног добра, следствено и тај правни одношај, задржавају и онда, кад се на ком нижем месту не би могло пловити, дакле, све до ушћа. Из овога би се могло, сасвим логички, закључити: да неиловни делови пловних река и речица нису јавно добро; али, како се по чл. 4. и неиловне воде (потоци и речице) смзтрају за јавно добро, то се и они имају сматрати као јавно добро. Према томе, ни други став (алинеа) члана 1., ни члан 2. не би имали разлога да опстоје, али баш то, што су они већ ту, доводи нас на мисао: да је и наш законодавац дао иравни значаЈ деоби вода на иловне и неаловне. А та се мисао доиста и утврђује прво тиме, што араво уиотребе и користовања водом нгуе Једно исто и код аловних и код неиловних вода, као што ћемо то ниже јасније видетд, а друго тиме, што за нов а острва и иресушене делове корита у неиловним деловима иловних река вреди оно исто, што вреди и за нова острва и нресушене делове корита у неиловним рекама (§. §. 262 и 264. Грађ. зак.). А поврх тога у закону се за иловне реке вели категорички да Јесу јавно добро, а за неиловне воде само да се сматраЈу за јавно добро. 22. — Општа употреба ('П.зиз риТзИсИБ). Она се састоји: 1. у ираву иловидбе по пловним водама. По њима је слободно сваком иловити лађом или силавом , саображавајући при томе иравилима , која буду за иловидбу издана (чл. 6.). Но на тим водама нико не сме, без доиуштења власти, направити ћуир 1ју или држати скелу и иревоз као занимање упражњавати (чл. 7.). И 2. у обичној оиштој уиотреби воде, а без нарочитих сирава шш градња. — У пловним водама може, по чл. 14., свако, без икаквих нарочитих справа, а неискључујући слично или равно ираво другоме, воду захватати за пиће, кухињу или прање, стоку иојити, куиати се и ирати (рубље и т. п.); као и узимати одатле иесак, шљунак, камен, земљу и лед, у колико се тиме не мењају своЈства воде 1 ) нити има оиасности за ток воде и њене обале г ) нити се коме појединоме вређа ираво или штета наноси 3 ). А све то може се чинити саобразно иолицијским наредбама и на местима, где то власт није забранила. Ништа, међутим, не смета да држава или општина наплаћује, у корист своје благајне, какву таксу за вађење песка или леда, за захитање воде у већим количинама за продају (н. пр. у сакама). Ова обична употреба гхловних вода не обухвата и право на риболов у њима, јер, по закону о риболову од 27. јуна 1898. год., оно припада држави. 23. — Писмено одобреље за сваку другу употребу воде. — За сваку другу употребу пловних вода, која не спада под појам обичне употребе, као и за иодизање или иреиначавање

') Види тач. 7. §-а 329., тач. 2. §-а 335. крив. зак. 2 ) и 4 ) Види: §. 267. грађ. зак. и тач. 3. и 5. §-а 395. крив. зак. 3 ) Види тач. 1., 2. и др. §-а .395. крив. зак.

градња или сирава, које су потребне, за ту другу употребу какве пловне воде, а нарочито за иодизање и измену ових грађевина: воденица, ваљавница, барутана, стружница, ®абрика и т. д., 4 ) које би имале утицаја на својства воде увођењем стра.них материја (н. пр. нечистоће, отпадака, остатака, боја и т. д.) или на ток, висину или иад воде, или би обале њене у оиасност доводиле, све једно у осталом да ли је та друга употреба намењена иољоиривредним или занатским сврхама, — за све то потребно је иредходно одобрење (повдастица) надлежне власти, т. ј. окружног начелства (чл. 15., 16. и 29.). 24. — Одобрење за ту другу употребу нловних вода надлежна власт даје наиисмено. У њему мора бити тачно назначено: место, количина и. начин употребљавања воде (чл. 17), као и допуштена наЈвећа односно најнижа висина воде (чл. 29). При одређивању количине воде, која се буде давала за употребу и потрошак, власт треба да се обзире, с једне стране, на иотребу молитеља, а с друге стране, на остатак воде, колико је, према променљивости стања воде, иотребно за даљу досад упражњавану употребу исте. Нарочито се не сме појединоме толика количина воде дати: да оиштине и села буду с тим изложена оскудцци воде да случај иожара или за њихове домаКе иотребе (чл. 19.). 25. •— А при давању нових т. ј. иотоњих одобрењ а или повластица, власт мора, најпре и свега, обезбедВтн ирава оних грађевина, које веК иостоје, па тек тада, по могућствуз^задовољити нова иотраживања. (чл. 19. и 20. „отежавања и стешњавања, а нарочито тач. 3. чл. 31. „ без штете за већ иостојеће грађевине и без оиасности за Јавне интересе®). 26. — Одобрење (повластица) се може, према приликама, које цени надлежна власт, дати на свагда или само на неко ограничено време , н. пр. за известан број година, па и с правом да се оно може оиозвати (чл. 17.) Осем овог последњег случаја, кад је задржано право опозивања датог одобрења, повластичар задобива ираво на дотичну, оиредељену уиотребу пловне воде, које иотоњим одобрењима, која се буду другима дала, не може бити ни у чем оштеИено. Само у оиштем интересу може се путем ексироириЈације и давањем накнаде поништити (види последњу алинеју чл. 15.). 27. — Задобивено право на подизање које од напред споменутих грађевина, ако није било ограничено само на личност молитељеву, прелази на свагдашњег соиственнка те грађевине или тога места, за коју је или за које је добивено одобрење за ту другу употребу јавне воде (чл. 25.) Тада, дакле. то право употребе има природу реалног ирава, јер је везано за грађевину или за место (онако исто као и местно механско право). 28. — Одобрене грађевине на јавној води власници истих морају тако наиравити и одржавати да оне, нре свега, остављају колико је год могуће слободан ток води и леду, а затим да риболову и другом употребљавању воде не чине никаква излишн а отежавања и да не буде никакво бескорисно расииање воде. У противном случају, ако онај, кога се тиче, докаже, да се противно томе ради, може захтевати да надлежна иолицијска власт нареди, дотичном власнику грађевине да иоирави што треба, па ако овај то не би у остављеном му року урадио, да власт нареди да се та поправка изврши о трошку неиослушнога власника (чл. 20). За накнаду штете, која је дотле била причињена тужитељу, овај се има обратити редовном грађанском суду. Исто тако, ако би која од ових одобрених грађевина причињавала усиор иоилаву или друге какве штете, полицијска ће власт, било сама било на захтев интересованога, наредити