Policijski glasnik

ВРОЈ 47

РеиШо1еу , генерални адвокат при касационом суду у Паризу указује такође на недовољност криминалних зиања која се у школи добијају, и износи како један новопостављени нолицијски чиновникније знао шта да ради са првом скитницом која му је доведена, већ се за обавештења морао обратити жандарму. Има много младих и школованих људи, који ступају у службу а не знају најобичније послове, веК су оотављени на милост практиканта. Што се тиче младих адвоката, говорник је видео многе, који су својим одбранама пре штетили но користили клијентима. Са ових разлога проФесијонална настава неопходно је иотребна. Адвокат Оетп налази разлог више за претходно проФесијонално образовање будућих адвоката и криминалних чиновника у великој одговорности, којој су и једни и други изложени самом природом својих проФесија. Мисли, да овом наставом треба да руководе спремни и искусни практичари, пошто су проФесори и иначе преоптерећени пословима. РоИепгп, ироФесор кривичног права на париском Факултету мисли да ирво треба бити начисто са изразима: ,и рофесијонално образовање ". Ако неко мисли да под овим изразима треба разумети просто редиговање штампаних бланкета, које чиновници имају да испуњују, онда је извесно да се ово може постићи обичном дневном праксом, и да с тога проФесори овде не би имали шта да раде. Али, ако се ови изрази узму у оном смислу у коме их је конгрес поставио, т. ј. у смислу познавања казнене науке, онда је опет несумњиво, да нову наставу морају изводити, на првом месту, проФесори права, па тек онда стручни практичари. Захваљујући проФесору Сагсоп-у, све је припремљено да се још у току ове год. на париском правном Факултету заведу предавања о којима је реч. Она ће обухватити: 1. КриминалогиЈу и науку о назненим завооима; 2. судско изучавање злочина и сиецијалних арестуиа; 3. кривични аостуаак и 4. аотребна знања из судске медицине и асихијатрије. Поред овога, ученици ће бити дужни да израђују и практичне задатке. Развег , адвокат тражи да већи део практичних предавања буде поверен специјалистима, и да се на науку о казненим заводима обрати већа пажња. Адвокат Бапе1 не увиђа тако прешну потребу за ироФесијонално образовање криминалних чиновника и адвоката. Никакав курс није у стању да замени праксу и савете, које старији чиновници дају млађим колегама. Ово мишљење дели у неколико и председник суда Ло«дие4, и тражи да кандидати за криминалне чиновнике буду дужни, у циљу праксе, провести извесно време, од 1—.3 месеца, при првостепеним судовима или истражним властима. СаггапА, проФесор кривичног права на лијонском Факултету истиче неопходност проФесијоналне наставеза криминалне чиновнике и адвокате, али у исто доба додаје да је лрло тешко организовати њену практичну страну. Он је, помоћу Лагасањевом, завео на Факултету нарочите

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

конФеренције, и мисли да је то све што се може учинити. Еи1гаћаи1:, помоћник државног тужиоца предлаже стварање нарочитих криминалистичких школа, потпуно независних од Факултета, а по угледу на школе бележничке које су основане маја месеца тек. год.. Наставу у новим школама изводали би проФесори, адвокати, лекари и чиновници, а сведоџбе које би се ученицима издавале по свршеној школи, служиле би као услов за ступање у криминалну службу. А КгуИге држи да би требало што пре отворити нарочите теориске и практичне кримипалне курсеве. у свима местима где има универзитета. На овим курсевима изучавало би се кривично право, наука о казненим заводима, судска медицина и кривични поступак. После говора председника конгреса Сагдопа, и објашњења поводом Формулисаних предлога поједипих чланова, конгрес је изразио жељу: 1. Да се на аравним факултетима организују нарочита иредавања за теоријска и арактична изучавања криминалних наука у оиште, и 2. Да сведоџба о овОЈ саецијалној настави, издате од стране ирофесора, буду узета у обзир ириликом аостављања и авансовања чиновника. Истог дана кад је ова одлука донета, извесан број проФесора кривичног права упутили су министру пресвете акт ове садржине: »Потписати проФесори кривичног права на Француским универзитетима, скупљени у Паризу приликом ирвог народног конгреса међународног друштва за кривично право, имајући у виду да кривично право није само правна већ у иото доба и друштвена наука; да место које му је резервисано програмом наставе не одговара његовој важности ; да проФесори немају могућности да излаже у своме скупу опште и специјалне теорије кривичног права, поступка, криминалогије и науке о казненим заводима, и да је, најзад, неопходно потребно да будући криминални чиновници и адвокати буду добро упознати са овим знањима, — изражују жељу: да се у реорганизацији програма правног Факултета, која је на дневном реду, унесе и нарочити семестар за специјално изучаван.е криминалних наука". * * * Одлуком универзитетског савета од 16 јуна тек. год., на правном Факултету у Паризу отворен је у овој школској години нарочити курс за изучавање криминалогије. науке о казненим заводима, кривичног права, поступка и судске медицине. Предавања на курсу трају два семестра, а држе их проФес.ори права и медицине. Има и практичних предавањ<> и конФеренција, којима руководе судскн и административни чиновници. Као редовни слушаоци курса примају се само они правници, који су положили Факултетски испит. За странце, који уче или су учили правне науке ван Француске, потребно је још и специјално одобрење универзитетске власти. • ——

СТРАН А 445 ПОУКЕИ УПУТИ

Један слунај из нл. 80. закона о уређењу дирекције српских државних железница. Радисав А., чиновник железничке дирекције, молио је Министра грађевина, да му призна за указне године са правом на пенсију, по закону о уређењу железничке дирекције и закону о пенсији државних чиновника грађанског реда, 4 године, 4 месеца и 13 дана, које је време провео као неуказни чиновник у служби српских државних железница од 7. августа 1884. године са прекидом до 14. Фебруара 1880. године. Решењем од 20. Фебруара 1904. год. № 3551., Министар га је одбио од тражења из разлога: што по чл. 90. закона о уређењу дирекције српских државних железница, који је ступио у живот 31. марта 1892 године, само оним железничким службеницимамогу бити урачунате године привремене службе у указне, који указни постану, и које је овај закон затекао у служби железничкој; а не и онима, који су пре ступања у живот били привремени железнички службеници, па ову службу напустили, као што је то случај са молиоцем Радисавом, који је 1890. године дао оставку на железничку службу, па примљен понова 5. новембра 1897 године, — дакле после 5 година од дана када је закон ступио у живот. По изјављеној жалби, Државни Савет нашао је, да је решење Министрово, из разлога у њему изнетих, саобразно закону, па је с тога, одлуком од 20. августа 1904. године, Бр. 6087, на основу чл. 26. свога пословника, одбацио жалбу као неумесну. Порезници Пореских одељења имају права на станарину и ако не раде у Пореском Одељењу (чл. 20. закона о Пореској управи, Пореским одборима и порезницима). Указом од 15. Фебруара 1903 год., М. Ц. постављен је за порезника Београдског Пореског Одељења. Чим се јавио на дужност, буде наредбом Министра Финансија упућен привремено на рад у Пореску Управу при Министарсгву Финансија, и тамо је радио до 1. априла 1904. год., када је опет враћен у београдско пореско одељење. Кад се М. Ц. обратио молбом пореском оделењу, да му исплати квартирину за време од 15. Фебруара 1903. год. до 1. августа 1904 год. — Београдско Пореско Одељење одбило га је , решењем својим од 13 октобра 1904. год. ПорБр. 14152., од овог тражења, налазећи, да по објашњењу Главне Контроле од 12. августа 1903. год. Бр. 16128. којемује Пореска Управа доставила, право на станарину имају само они порезници, који стално раде у Београдском Пореском Одељењу и његовим квартовним пореским одсецима, а не и они, који раде у Пореској Управи, или при ма ком другом надлештву. Противу овога решења, М. Ц. се жалио Минисгру Финансија, који га је, ре-