Policijski glasnik

СТРАПА 44

ПОЛИЦИЈОКИ ГЛАСПИК

БРО.Т 5

По чл. 110. овог закона, начелства окружна изгубила су судско - полицијску власт у корист општинских власти, а овим је прећутно укинут и последњи став ^ 3. Полицијске Уредбе. * * * Изложено стање Полицијске Уредбе остало је неизмењено све до државног удара од 9. маја 1894. год. Највишим наредбама од 9. и 15. маја исте год., а после суспендовања Устава, укинути су Закон о уређењу окр. и срезова, и сви они чланови Закона о истражним судијама, који су се односили на иступе. Самим овим прећутно су враћене у живот и све оне одредбе Полицијске Уредбе, које су биле укинуте Уставом од 1888. год. и овим двама законима. Законом о онштинама од 5. јуна 1903. год., надлежност општинских судова за извиђање и пресуђење иступних дела из ТП части Казненог Законика, сведена је само на оне иступе, за које је закон доносио казну до 10 дана затвора. Ну, од свију до сада побројаних измена и допуна Полицијске Уредбе, најважније и најсавременије су, нема спора, оне од 17. јануара 1904. год. Овим никако не велимо, да су ове измене и допуне без замерака. Напротив, изјављујемо одмах, да су оне с Формалне стране у многоме погрешне и непотпуне. При свем овом њихова вредност неоспорна је, и стара Полицијска Уредба јавља се као иодмлађена са овим изменама и допунама. Оно, пак, што је у и.има најважније, то су потпуно саиремене одредбе о жалбама суду и иследним сведоцима , које искључују сваку, иоле озбиљнију злоупотребу. За жаљење је само, што се ове одредб«, према тумачењу Касационог (Јуда, не односе на све иступе који се у недостатку специјалних поступака извиђају но Полицијској Уредби, већ само на оне из III части Казненог Законика. 5 ) Замена последњег одељка §. 49. Нолицијске Уредбе, била је, међутим, излишна, јер је цео овај §, као што ћемо доцније видети, био већ раније прећутно укинут. Тако исто и допуна § 4 а о надлежности општинских судова, који се налазе у местима где има окружне или среске власти, услед своје неодређености може пре штетити но користити. Законом о изменама и допунама у закону о општинама од 3. децембра 1904. год. (чл. 94. б), надлежност онштинских судова за извиђање и пресу1)ење иступа, понова је проширена на сва иступна дела из III части Казненог Законика. И најзад: Законом о уређењу округа и срезова од 19. марта 1905. год. (чл. 22), дато је право окружнимначелницима да, изузетно од § 13. Полицијске Уредбе, могу лично, без два члана начелсгва, извиђати и пресуђивати иступе из III части Казненог Законика у свима случајима кад путују по округу службеним послом.

5 ) Одлука Касационог Суда у овој отвари донета је свега са једним гласом већине.

Било је неопходно потребно, да изложимо све ове мене кроз које је ТТолицијска Уредба до данас прошла, да би гато боље могли разумети специјално претресање и објашњење појединих њених одредаба. § 1»Полицијски преступак је свако оно дело за које полицијски законик виновнику казну одређује. Овај казнителни закон за полицијске преступнике издаје се под данашњим заједно са овом уредбом." Примедба: »Друга тачка § 1 не вреди, јер сад постоји казнителни законик од 19. марта 1860., а не онај, о коме ова тачка говори. — По казнителном законику иолицијски казнимо дело зове се истуи, а џе преступак, као што је овде означено, и сад је казнимо само оно, што овај законик означује за казнимо, а не шта је по полицијском законику било казнимо.« Целом овом §, а не само његовом другом одељку (као што се у примедби вели). имало је места само дотле, док је био у важности Казнителни Закон за нолицијске престунке, који је одређивао казну за иолицијске арестуике. Данагпњим Казненим Закоником унипгген је, као што смо видели, овај закон за нолицијске престуике , а с њим прећутно и овај §, који у своме првом делу садржи деФиницију иолици]ског ирестуика. Пошто данас нема полицијских пресгупака, већ само истуиа, који су деФинисани самим Казненим .Законом, то је и овај без вредности, што се, у осталом, види и из саме непотпуне и неодређене примедбе, којом је он пропраћен. (наставиће се) Д. Ђ. Алимпић. ПДЕЉЕЊЕ ЗА ПРИЈАВЉИВАЊЕ СТАНПВНИШТВА (нАСТАВАк) ('а овим регнстарним листовима расноређују се по истом правилу и два друга Формулара за ове случајеве: Кад се од власти тражи неко лице које још није добило регистарни лист, испуни се о том тражењу један за то одређени Формулар, који се између ових регистарних листова оставити и то на место, где би имао бити ностављен регистарни лист дотичног лица; и Ако се неки од ових регистарних листова извуче из реда и пошаље ма ком полицијском одељењу на употребу, остани се на. његово место један ДЈзуги испуњени Формулар у виду реверса из кога се види по коме је он актом тражен и коме је послат. Сем послова око иописивања и уређивања ових листова, у одељењу се врше и други послови. Оно издаје публици писмене извепггаје о адресама појединих људи. За свако такво тражење адресе плаћа молилац по 25 Фенига. Овимплаћањем хтело се, да се стане на пут злоупотребама многих лица, која су пређе без потребе, из задовољства, тражила адресе појединих грађана.

Кад неко зажели да сазна за чију адресу, добије на попуњење мали Формулар, у који забележи све познате му податке о дотичном лицу. По тим иодацима чиновник тражи регистарни лист тога лица и по уснеху тражења саопштава резултат молиоцу. Тражење траје кратко време, у обичним приликама не добија се извенттај пре једног часа, јер се тражење у групама вргаи и раздаје нублици. Ово давање обавештења о адресама дају они бесплатно свим властима и полицијским органима кад год им је потребно. Колика је та служба разграната видеће се у неколико из статистичких података, које ћу мало доцније изнети. Одељење је даље надлежно да издаје званична уверења о времену становања појединих лица што је нарочито потребно при жеНидби; за тим о томе, да ли је неко у извесном времену био у Берлину или ие, да ли има деце или не и т. д. Таква уверења, потписује обичпо шоф одељења, а у случају да се од њих има учинити употреба на сграни, нотписује их управник нолиције. Контролисање грађана, да ли правилно и на време испуњавају дужност пријављивања, не врши се у Берлину по неким нарочито одређеним мерама. За ово контролисање у нрвом реду упућене су старешине квартова са њиховим органима. Они ову контролу врше највише канцеларијски, а иовремене — опште коптроле по квартовима скоро никад. Свагда се контролигае, да ли су лица, која су у кварт дошла ради молбе или жалбе пријављепа или не. Тако исто и кад се неко лице одјављује, контролише се, да ли се оно пре тога било пријавило. Сољење из стана у стан контролишо се на особити начин — помоћу малог регистарног листа. Чим је неко нослао објавне листе у кварт, испише се на малом регисгарном листу нови стан, у ко.ји дотични мисли да се усели. Ако тај нови стан није у истоме кварту — гааље се у централно одељење и мали регистарни лист са објавном листом. Тај нови стан не исписује се у велики регистарни лист са одјавном листом, већ се испод. досадашњег новуче једна коса црта, као знак, да се дотично лице не налази више у томе стану. После тога ношаљо се мали регистарни лист кварту у који дотично дице има, да се досели. У кварту се води рачуна о року запријавл.ивање. Чим рок ирође, а он не доноси пријавне листе, кварт погаал>е овог органа, да ее извести, да ли се лице доселило и зашто се није пријавило. За таква задоцнења у пријављивању кварт доставља дотична лица. Тек кад то лице пошаље нове пријаве и кад се оие пошљу у централно одељење уџисује се у велики регистарни лист нов стан. Догоди се случај, ,да које лице неверно напише уСтан у који треба да се .досел-и. Када се то. утврди кварт ирати одељењу мали регистарни лист са таквим извештајем записаним на заленљеном парчету хартије. Из одељења враћа се лист нрвоме кварту ради тачног констатовања нове адресе, ако већ у то време, са друге које