Policijski glasnik

ВРОЛ 5

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСИИК

СТРАНА 45

стране није дошла његова нова нријавна листа. Ако је у том међувремену потребно знати адресу таквог лица или на захтев приватног лица или које власти, пошто нема записаног стана у великом регистарном листу, одељење тражи извештај од кварта по нарочито зато спремљеним Формуларима. Кварт у коме је лице последњи пут становало, дужан је, да се о адреси његовој извести или из својих књига, или лично преко евојих органа. Да ли је потреба адресе хитна или не, види се по боји Формулара. Хитна питања пишу се на црвеној хартији. Контрола над уредним пријављивањем и одјављивањем лица, која су са стране дошла, видели смо, да се врше ,,одјавним листама® — но ради потпунијег вршења те контроле — полиција употребљава и међусобну нарочиту кореспонденцију. Ова централа добија веома много питања и извештаја од других одељења за пријаву становништва о лицима која су се тамо доселила или која су се одјавила за Берлин. Такви су случајеви различни, од којих ћемо неке поменути. Деси се случај да се неко одјавио у Берлину за друго неко место, но он није тамо отишао веК на сасвим треће место. У том случају била би дужност те полиције, да одмах достави берлинској полицији, како се то лице доселило код њих а не како стоји у његовој одјавној листи. Мрема таквом извештају одељење поправља велики регистарни лист, а кварт -- мали лист и квартовну књигу. Ови извештаји шаљу се на Формуларима налик на дописне карте, које се тако и шаљу - поштом некувертиране. Таквим истим путем пита се и за податке о некој личности, за кога се држи да их није верно саопштио полицији. Отсели ли се из Берлина лице, које је познато као анархиста; којеје било раније много кажњавано ; или женска, која је била под санитетским надзором и т. д. полиција извештава одмах поверљиво надлежну нолицију нарочитим Формуларом. У Берлину питања и извештаје такве врстс врши ноглавито, нарочито одељење у централи (У-то одељење), а питање о исправности одјавних листа и попис подобно врше органи квартова. У осталим мањим полицијама сви се ти послови врше по квартовима, гди се примају листе. (наставиће се) В. Лазаревић.

ПОУКЕ И УПУТИ

Један случај из нл. 61,62 и 63, закона о пословном реду у Државном Савету, који се односи на питање о обновљењу административног спора. По решењу смедеревског првостепеног суда од 10. октобра 1903. године Бр. 20900., којим је стављена забрана на покретпоот дужпика И... Т..-»., из В , а

за обезбеду дуга II. I'., као стараоцу масе пок. М. Р., бив. из II власт среза јасеничког пописала је извесну нокретност и стоку дужникову и предала на чување одређеном стараоцу. Приликом пописа, С. Т.., син дужника II. Т., изјавио је, да је сва стока на имању дужника Н., па и поиисата, његова, својина по куиовини и ио приплођењу, за доказ чега је поднео сточне пасоше (у 13. комада), па је молио, да се пописа ослободи, или, у противном, да се иостуни по ^ 466. грађанског судског поступка. Пуномоћник поверитељке II. Р. није признао право својине појављеном господару С. Т. за то, што су пасоши издати ире годину дана, те су ностали невредећи. Среска власт, нашавши, да је, према овоме, појављени господар. С. I'., слабији у праву. решењем Бр. 17414|903. год., упутила га јс на спор, да право својине докаже. То решење среске власти одобрило је и начелство округа смсдеревског и Министар унутрашњи.ч дела решењем ИБр. 30.992. Пу, по жалби С. Т., Државни Савет, примедбама својим од 12. марта 1904. год. Бр. 1909. ггоништио је то решсње Министрово из ових разлога: кад жалитељ поднесеним уредним сточним гтасошима (у 13 комада) . који се равнају јавним исправама, доказује својину стоке, на ко.ју је стављена за дуг његова оца, и кад је та стока нађена у његовој државини, на његовом имању, што му не спорс пи стараоци поверилачке масе, опда је полицијска власт требала по измени и допуни § 466. грађаиског судског поступка од 1898. године, да~унути на парницу поверилачку масу, то да она докажс, да поднесени сточни пасоши не важе према жалитељу као доказ о својини услед протеклог рока. У расправу овог питања полицијска власт као ненадлежна није могла улазита и побијати доказну важност сточним пасошима нротеклим роком, противно ^ 4. и 8. закона о заштити сточних зараза, кад се овде жалитељ не појављује као продавац, већ као сопственик узабрањене стоке, доказујући сточпим ггасошима основ своје савесне државине, према прописима $ 200, 201 и 203 грађанског закона«. Министар унутрашњих дела, усвајајући савстске примедбо, поништио је решење начелства, а ово решење начелника среза јасеничког Бр. 17404;, и преиоручило му, да по саветским примедбама поступи. Усвајајући прпмедбе саветске, среска власт је понова расмотрила овај предмет, и нашла: да ј'е пописана стока, према изјави појављеног госнодара — жалиоца С. Т., његова својина ио куповини и приплођењу, ну да му нуномоћник поверилачке масе није признао ираво својине ни по пасошима ни по државини, пошто он (жалитељ) нема у селу В. никаквог свог имања, нити је пак од дуншика II. узео какво имање под закуп, о чему је, за доказ. поднео уверење суда општине в... од 21. октобра 1904. године Бр. 1318. С тога среска власт, узимајући, да је

Државни Савет нримедбама овојим Бр. 1909 признао државину појављеном сопствеиику — жалитељу С., доиела је решење Бр. 3250., којим наређује, да се сва нописата стока одузме од стараоцаи преда појављеном сопственику, а новерилачка маса упути на парницу за доказивање својине. Ово решење одобрило је начелство окружно , но Министар унутрашњих дела, по жалби II. Р., као стараоца поверилачке масе, ноништио је решење начелства, а по томе и решење среске власти, из ових разлога: »ИзсаветскихпримедабаБр. 1909. вици се, да се пописана стока има сматрати као нађена у државини ново-иојављеног господара — жалитеља С. Т., јер му то нису спорили стараоци новерилачке масе, и да се он има сматрати за савесног држаоца на основу сточних пасоша, пошто се овде не јавља као продавац, већ као сопственик пописане стоке, доказујући сгочним пасошима основ своје савесне државине, нрема нрописима § 200., 201. и 203. грађанског закона. Па како је поверилачка маса и накнадно оспорила жалитељу С. државину пописане стоке, а из уверења суда општине в ... од 21. октобра 1904. год. .\« 1318. види се, да С. нема у 15 никаквог свог непокретног имања, што значи, да је иописана стока нађена на имању дужниковом — а то сведочи и извршен попис — онда остаје само онај други разлог, по основу сточних пасоша, као доказа о савесној државини ('. Т., на основу кога је поверилачку масу требало упутити на нарницу само у погледу оне стоке, која је сноменута у сточним пасошима, а за осталу стоку, од које нојављени господар С. нема сточне пасоше да упути њега на парницу, за доказивање своЈине.« Среска власт, према овим иримедбама, понова је раемотрила овај нредмет, и нашла: 1.) да се новерилачка маса има унутитД на спор за доказ ирава о својини оне стоке, која је пописата, а на коју по пасошима полаже право жалитељ С. Т.; 2.) да се појављени госиодар — жалитељ С. Т. — има упутити на спор за оиу стоку, која је поиисата, а није означена у пасошима, поднетим од стране његове. С тога је, на основу § 466. грађанског с.удског постунка, решењем од 4. маја 1905. године Бр. 10086. упутила стараоца поверилачке масе, II. Р., из II..., да нутем спора докаже, да је поиисата стока, која је по сточним насошима предата жалитељу С. евојина њеног дужника II., а појављеног господара — жалитеља С. Т., да путем снора докаже нраво овојине за ону пописату стоку, која није означена у сточним пасошима. Ово решење одобрило је и иачелство окружно и Министар унутрашњих дела својим решењем од 27. јула 1905. годпне ПБр. 18712. Државни Савет, по изјављеној жалби од стране С. Т., одлуком својом од 10. јануара 1906. год. Бр. 106. поништио је решење Министрово из ових разлога: >,Ио жалби жалитеља С. Т., против^ решења Министра унутрашњих дела од