Policijski glasnik

ВРОЈ 13

ИОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАГТА 107

за полициоког писара треће кл. среза ваљевског. Косту Стојановића. практиканта управе вароши Веограда, правника; за полициског писара треће кл. среза прокупачког, Александра Савића, правника; за полициског писара треће кл. среза таковског, Милорада Јовановића, практиканта начелства округа чачанског; за полициског писара треће кл. среза лесковачког, Атанасија Павловића, практиканта истог среза; за нолициског писара треће кл. среза добричког, Драгослава Урошевића, номоћника бољевачког иореског одељења; за полициског писара треће класе начелства округа пожаревачког, Милутина Бресјанца, практиканта истог начелства; за полициског писара треће класе начелства округа рудничког, Драгомира Савића, помоћника бсоградског пореског одељења, и за полициског писара треће кл. среза подгорског, Војислава Новаковића, пореског помоћника у оставци. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 19. марта 1906. г. у Београду. Указом Његовога Величаиства Краља Иетра I., иа предлог Министра унутрашњих дела, а по саслушању Мипистарског Савета, решсно је: да се Светолик Караулић, начелник прве класе ереза параћинског, на основу $ 70. закона о чиновницима грађанског реда, .— стави у пенсију која му по годинама службе припада. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 19. марта 190(5. г. у Београду. Указом Његовога Величанства Краља Иетра I., на нредлог Министра унутрашњих дела, а но саслушању Министарског Саве-та, решено је да се: Михаило Антонијевић, полициски писар друге класе среза јабланичког: Владимир Ј.овановић, полициски писар треће класе среза јабланичког: Димитрије Ииколић, иолициски писар треће класе среза тамнавског, и Радисав Крупежевић, нолициски писар треће класе начелства округа крагујевачког, па основу § 76. закона о чиновницима 1'рађанског реда, — отиусте из државне службе. Из капцеларије Министарства унутрашњихдела, 19. марта 1906. г. у Београду.

Указом Његовога Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела, а на основу члана 34. закона о пословном реду у Државнбм Савету, одобрена су решења Државног Савета, од 17. Фебруара 1906. год. Бр. 1901 и Бр. 1902, донета на основу тач. 9. члана 144. Устава земаљског, која гласе: Да се Лазар Воркапић, шумар дирекције српеких државних железница, родом из Катановца у Аустро-Угарској и тамошњн поданик, по молби св дој прими

у орпско поданство, изузетно од §. 44. грађ. закона, пошто је поднео уредан отпуст из свог досадањег поданства, заједно са својом женом Анђелнјом и сином Бранком, као и малолетним синовима Радивојем и Живојином, које је добио у времену тражења отпуста из аустро-угарског поданства. Да се Д-р медиц. Светислав Николајевић, родом из Беча и аустро-угарски поданик, по молби својој прими у српско подансгво изузетно од § 4ч грађ. закона, пошто је поднео уредан отпуст из свог досадањег поданства. Из канцеларије Министарства унутр-ашњих дела, 16. марта 1906. г. у Београду.

СТРУЧНИ ДЕО -»-1Т А Ј н А ПОДИЦИЈА (из Тасиног Диевии^а) (НАСТЛВАК) 2'г). Ниједан се поглавар неће данас из своје дрн;аве кренути у стране земље, док се напред не изашаље у ревизију читава маса агената тајне полцције. Када је преклане цар Виљем ишао у Италију у посету талијанском краљу, поред десет чланова криминалне полиције, било је тамо изаслато и четрдесет агената берлинске тајне полиције: дп уз иначе удвојену пажњу талијанске полиције, мотре на немачке анархисте. Тако је исто слата талијанска полиција, када јс краљ Емануило иутовао у Берлин и Париз; и руска, када је руски цар ишао у Копенхаген у госте своме тасту, краљу Христијану, и када је после враћао посету своме пријатељу — Францускоме гредседнику. И опет слата је. авангарда париске та.јне полиције, када је лаНе иредседник Лубе ишао у посету талијанскоме, а ове годиие шпанскоме краљу. Прошле године долазио је енглески краљ Едуард у Париз. Сумњало се у велико, да ће бити атентата. Ради тога париска нолиција развила је нарочиту пажњу. Комесар тајне полиције Паоли, старац од 65 год., који већ 25 година дочекује стране владаоце у Паризу, показао је особиту вештину и делатност. Краљ енглески, познати' 5опошап(, воли друштва. Јоги као престолопаследник чепње је долазио у Француску престоницу да се забавља. И сада је јурио са свечаности на свечаност, на баикете, на реви трупа, на трке у Лоншану, на позоришне представе, у оперу и т. д. Паолови агенти у Фраку и пуној елеганцији јављали су се свуда по салонима, где је долазио и краљ Едуардо. . Осим својих агената Паоли је сада, за ову прилику, најмио и друге сигурне људе из публике. Чисто невероватно, али . са тврди, да је тих дапа било у слулши иариске иолиције на— 10.000 лица.

Као носачи, пекари, продавци новина, слика, — полицијски агенти улазили су у масу света на булеварима и мували се свуда онуда, куда је нролазио краљ Едуардо, у пратњи председника Лубеа, или додељених му на службу генерала. Суме, што се троше по неки пут на чување страних владалаца — страховите су. Само их касе великих држава могу исплатити. Када се је пре неке десетине година руски цар спремао у посету краљици енглеској Викторији — било је јављено лондонској полиццји: да су руске нихилисте и ирски револуционари решили — да цара убију. Ради тога била су, па захтев лондонске полиције, похапшена нека лица као завереници: Тинан у Паризу, америкаци Кернеј и Хајне у Амстердаму и Ивори у Глазгову. После се видело, да су та лица просто осумњичена, али за трагање њихово и за осталу полицијску припрему око чувања царевог, утрошено је том приликом &а неколико дана не мање него 20.000 фунти стерлинга (550.000 динара). Разуме се, да је тај издатак лако нрегорети, када буџет лопдонске полиције износи —• 34,000.000 динара! Од ове суме готово неограничену цифру имао је на расположење Мелвиљ, члан лондонске тајие иолиције, омиљена личност на енглеском двору, коме је била нарочита дужност, да чува свога краља и остале суверепе-, који овоме у посету долазе... 26. Поменусмо скупо чување суверених владалаца — али зар мање кошта одржавање републике Није ни ту само борба нротиву анархиота. Позор на претенденте у републици није ни у колико мањи, па, ако хоћете да рачунате, ни јевтинији од оне пажње и надзора над претендентима у монархијама. Принц Орлеански има обичај, да чешће пугује по Француској. Под Фирмом: да држи научна предавања о изучавању колонија и т. д. — он у ствари иде по народу да агитира за се. Свако његово кретење прате агенти полиције и. пред сваки његов полазак у унутрашњост Француске, министар полиције шифром наређује окружним пре®ектима: — Дука Орлеански кренуо се јутрос за ваше крајеве. Обратите иажњу на свако његово кретање. И јављајте ми овим путем сваки његов говор и пријем у народу... Или узмите шта кошта данас она огорчена борба између владе и клерикалаца, најјачих приврженика монархије у Француској. Треба баш ових дана пратити борбу француских херцега и аристократа: Бурбона, Токвиља, Ларошфукоа, П1.еваљера и других монархиста противу закона о одвајању цркве од државе. После тога монархисте рију и подривају и у самој војсци. У марту прошле године тајна полиција открила је официрску заверу у сред