Policijski glasnik

СТРАНА 108

ПОЛИЦИЈОКИ ГЛАСИИК

ВРОЈ 1-3

Иариза. Радило се је на томе, да се прогласи — Монархија. У тај план био је умешан и некакав Ј. Хаусман, трговачки агенат, заступник извесних келнских Фирама. То је, после се сазнало, био тајниагенат —■ немачке владе, која. је, разуме се, радила за свој рачун, да изазовс забуну и нереде у Француској и тиме је за сваку спољну акцију ослаби. 27. На једном месту напред ми смо поменули, да тајна полиција чини велике услуге својој влади у пословима саољне аолитике. а тако исто и у плановима војних генералштаба. У Паризу, Лондону и у Бечу, Берлину и Петрограду — свуда се туда вештим начином, да се не оиази. освивају друштва и отварају нарочити салони за аабаву и лектиру. Тајне кабинета више иута крију се у паборима женских сукан.а —• рекао је, мислим, песник Шилер. И каква лепа отмена дама, домаћица ових салонау служби тајне полиције, са довољним новчаним средствима, стављеним јој на расположење, чинила је и чини велике услуге својој влади. На ове забаве позивају се: дипломате, официри, банкери, иовинари, сенатори, посланици и сви други домаћи или страни политичари од важности. Дају се ручкови, концерти, отварају се игре, коцка се, пије се, весели се. И чим се само добије згодан моменат, купује се што треба од веселог, а можда и заљубљеног госта. Управник Париза, Лсаин, има у својој служби неколико оваких салона. И они су му указали великих услуга. На за,бавама у овим салонима ухваћен је многи и многи траг неиријатеља републике. Ту су махом похватани конци планова генерала Буланжеа и н>егових сурадника противу ондашњег председника. Ови вешто удешени салони номогли су, да се Француском пријатељу цару Александру и, после, цару Ииколи уклони с пута многа сметња и непријатност. Више пута бивало је, да је највећа ћуталнца у друштву лепа пола, а угрејан уз то вином, избрбљао многе и многе државне тајне. Није у полицијским круговима остала непозната ствар, да се је претендент. принц Орлеански, док се нијо оженио. чешће кретао у кругу дама, које су биле на служби — тајној полицији. Управник Беча фон Јаден држао је тако исто више оваквих салона. Он их је имао за све сталеже бечкога друштва. А данашњи председник бечке полиције, Хабрда , није их умалио, него и умножио. Један. само пример. Једна је од бечких ленотица из виших кругова и грофица Р. Живећи раскошно све но друштвима дошла је била пре неколико годипа на ивицу пропасти са својим иметком. Познавајући њене чари, умиљатост и снособност — галангни управник Беча онако обилазно, поиздаље, мало по мало,

па је умами себи у службу. И у салонима ленеблондине састајали су се чешће многи аустријски, руски. талијански, Француски аристократи и дипломате. На њене забаве одлазио је, не знајући за њену службу, и сам царевић Рцдолф, па и наш краљ Милан. Бели се, да је у тим салонима аустријски престолонаследник исказао много што шта, што је после дало повода старом оцу. да са сином у конфликт долази. На оваквим састанцима дошло је до оног Фаталног познанства са познатом лепотицом Маријом Бечером , чију је љубав после РудолФ својом главом илатио. У овим салонима хватан је и иаш краљ Милан за многе и многе планове Хајмерлове и Калнокијеве. Такве салоне имао је у Берлину и управиик Биндхајм. Разуме се, не знајући за то, долазили су тамо, покрај разиих других важних нолитичара, и Бебел и многи други политички људи. Ту су нарочито удешапани иолитички разговори. У дебати су учествовали, разуме се и социјалисте. И онда није чудо било. што је после за многу њихову тајну знао и цар Виљем. Оно пи немачки социјалисти нису седели скрштених руку. Цар је желео да све зна о њима, али и они, имајући своје л^уде у чиновничким, па чак и војиичким редовима, сазнавали су тако исто многе државне тајне. И данас често у социјалистичком ,, Уог\уаг4в-г/ (< можете читати објављене наредбе, које „строго поверљиво« потчињеним командантима и шефовима издају министар војни и министар полиције. 1 ) На Ље (1ап8ап1;, који су давани у берлинским салонима, долазили су да се забаве и Енглези, Руси и Францу.зи. И да се обавести само о по каквој намери њихових војних и дииломатских кругова — министар генерал Бронсарт — Шелендорф, трошио је, веле, на иоједине оваке вечери по хил»аде марака. Такви салони отворени су у Лондону још много раније. На њих је трошила енглеска влада огромне суме из својих диспозиционих Фондова. Зна се, на прилику, да се је још у почетку прошлога века на једној оваквој забави, унапред сазнало за онај тилзитски уговор између Француске и Русије. И тајна полиција удесила је, преко својих људи, те је енглеска влада имала у рукама сву поверљиву радњу Наполеонову и његових ратних нротивника, па је тим путем добила чак и когшју самога уговора. А то помињемо са тога, што је за те послове полицијских агената плаћено не мање него — 40.000 Фунти штерлинга. Колико се тамо и данг.с много нолаже иа послове тајне полиције, навешћемо за доказ томе само то, да краљ Едуард лично и непосредно одржава везу са шефом одељења тајних агената. (наотавиће се) ') Познати ооцијалистички посланик Бебел хоће чак да тера са тим и шалу. — Молио бих господу Министре, рекао је једном у иарламенту, када издају своје поверљиве наредбе, да их прво штампају у својим ^огМешасће АИдет. У.еИипд-у, па тек онда да изађу у Уог\»аг[а-у!

НОВ ИЗБОРНИ ЗАКОН ЗА ОПШТИНЕ у првој примени. (СВРШЕТАК) Овај члан 39-ти има још једну јаку иразнину, која је како изгледа, преви1,ена у хитњи. Законодавац је леио нредвидео ово: «11редседник и чланови оиситинског суда. не могу бити бирани за аредседника бирачког одбора «. Ова лица не могу, пак, бити ни чланови бирачког одбора по томе, што се друга два. члана бирачког одбора бирају само из реда општинских одбориика. Али опа лица могу бити представници појединих листа, јер им то ни једним чланом закона није забрањено, а ови представници по овом изборном закону улазе у састав бирачког одбора са пеким смањеним правима. Требало је изрично рећи: да та лица не могу бити ни иредставници појединих листа, гезр. получланови бирачког одбора. ■Запгго ? — Са истих разлога, са којих им је законодавац забранио, да у опште буду прави чланови бирачког одбора. Ја знам кметова, који по селу прете како ће они чути сваку куглицу где надие. Чл. 53. д. ових измена најважнији је за питање о слободи избора. Он говори о поднашању кандидатских листа и поступку општинскпх судова при нријему тих листа. У томе члану наређује се ово: »Оиштински Ке суд аредлагачима, који му листу аоднесу. издати реверс о иримљеној листи и у року од 24 часа од аријема решити: је ли листа уредиа ИЛИ не, и у арвом случају ; а у другом случају донеће решење о одбијању листе ... нигде није речено, шта ће бити за општински суд мерило о томе, која је листа уредна, а која не. Да лп се за уредност кандидатске листе траже само услови из чл. 53. в. тога закона, или оп. суд може одбити листу и са других такође законс.ких разлога, који се тичу пасивне бирачке слособиости поједицих кандидата. Многи општински судови н. пр. одбијали су поједине листе зато, што ,је било сродства међу појединим кандидатима једне листе (чл. 71. зак. о општинама), или што је неки кандидат раније решењем надзорне власти уклоњен са извесне дужности у општини, а још није прошло две године од тада (чл. 150. пом. закона). Те одбачаје, пак, махом су лоништавали првостепени судови, што је са свим правилно, јер су то све законски недостаци, који се могу отклонити погито се извесна листа изабере и уведе у дужност. За то би у чл. 53. д. требало изрично рећи, да су неуредне листе само оне, које нису испуииле услове из чл. 53. в. тога закона, а у томе члану изиети су оеновни услови за исправност једне кандидатске листе. Члан 101. зак. о општинама. који је из старе редакције, са свим је недотупаван и њега је требало сада изменити. По томе члану предсадник и кметови, ако приликом редовних избора не буду понова изабрани, смењују се са дужности у року од 1*ри дана (наравно од дана избора) и на њихова места одбор бира из