Policijski glasnik
НКЈЈ 18
ПОЛИЦИЈСКИ ГЈ1АСНИК
за полициског пиоара треће клаое среза моравског, округа нишког, Крсту Нетровића, иолициског писара исте класе начелства округа нишког, по нотреби службе; ва полициског писара треће класе начелства округа нишког, Филшта Животића, полициског писара исте класе среза деспотовачког, ио потреби службе : за полициског писара треће класе среза нишког, Тихомира Мијатовића, полициског писара исте класе начелства округа нишког, по потреби службе ; за полициског писара треће класе среза алексиначког, Радосава Недића, полициског писара исте класе среза кључког, по потреби службе; за полициског писара треће класе среза пољаничког, Михајла Т. Кичића, бившег полициског практиканта ; за полициског писара треће класе начелства округа моравског, Андру Весовића, полицискогписара исте класесреза темнићског, по потреби службе ; за полициског писара друге класе среза бањског, Драгољуба Кошутића, рачуновођу књажевачког ирвостепеног суда, по молби ; за полициског писара треће класе среза грочанског, Милутина Ж. Јоковића. полициског писара исте класе среза жичког, но потреби службе ; за полициског писара треће класе среза жичког, Танасија Танасијевића, полициског писара исте класе начелства округа ужичког, по потреби службе ; за полициског писара треће класе среза кључког, Живка Миливојевића, полициског писара исте класе начелства округа крагујевачког, по потреби службе ; за полициског писара прве класе ,среза орашког, са платом коју је и до сада имао, Ристу Протића, иисара исте класе среза пољаничког, по потреби службе. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 26. априла 1906. г. у Београду.
Указом Његовога Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела, а ио саслушању Министарског Савета, решено је, да се: Војимир Димић, писар прве класе среза копаоничког, и Петар Марић, писар прве класе среза брзопаланачког, на основу § 70. закона о чиновницима грађанског реда, ставе у пенсију, која им по годинама службе припада. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 26. априла 1906. г. у Београду.
Указом Његовога Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела, а по саслушању Министарског Савета, решено је, да се: Ђорђе Костић, полицијски писар прве класе среза беличког; Тодор Тодоровић, полицијски писар прве класе среза нишког; Адам Адамовић, полицијски писар прве класе среза грочанског;
Витомир ДениК, полицијски писар друге класе среза рамског; Ђорђе Јотић, полицијеки писар друге класе среза пчињског; Живко Павловић , полицијски писар друге класе среза расинског; Периша Бешевић , полицијски нисар друге класе среза орашког; Милорад Ивановић, полицијеки писар треће класе среза моравског, округа нишког; Михаило Алексић, полицијски писар треће класе среза кључког; Димитрије Стаменовић, полицијски писар треће класе среза таковског; Мијајло Заставниковић, полицијски иисар треће класе среза златиборског; Драгољуб Поповић, полицијски писар треће класе среза звишког, и Спира РадивојевиК, полицијски писар треће класе среза беличког, на основу § 76. закона о чиновницима грађанскога реда, — отпусте из државне службе. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 26. априла 1906. г. у Београду.
Указом Његовога Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела, а на основу члана 34. закона о пословном реду у Државном Савету, одобрено је решење Државнбг Савета од 28. марта 1906. године Бр. 2769, донето на основу тач. 9. члана 144. Устава, које гласи : »да се Филип Ковачевић, учитељ из Ужица, родом из Боке Котореке и црногорски поданик, но молби својој ирими у српско поданство, изузетно од § 44. граћанског закона, заједно са својом женом Маром и малолетном децом : Милошем, Сретеном, Зорком, Косом и Олгом, пошто је поднео уредан отпуст из црногорског поданства". Из канцеларије Министарства унутрашњих дела. 18. априла 1906. г. у Београду.
Указом Његовога Величанства Краља Петра I., на иредлог Министра унутрашњих дела, а на основу члана 34. закона о пословном реду у Државиом Савету, одобрено је решење Државног Савета, од II. априла 1906. год. Бр. 3031, донето на основу тач. 9.члана 144. Устава које гласи: да се Јован Михаиловић, дијурниста у Врању, родом из Велеса у Турској и турски подаиик, по молби својој прими у српско подапство заједно са евојом женом Настом и малолетном децом Наталијом и Костом, — изузетно од § 44. грађанског закона. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 20. априла 1906. г. у Београду.
Р А С П И С Свима охфуЈ^иим начеиствима и општиии града Београда. И ранијвх, а и последњих избора народних посланика, догађале су се не-
правилности у томе што бирачки спискови нису били састављени строго по закону о изборима народних посланика, с обзиром још и на наређења закона о општинама, која одређују : ко може бити члан једне општине и ирава и дужности чланова општине. Ио извештајима, који су прибављени у своје време о томе : зашто је било неправилности при изради бирачких спискова, дошло се до уверења да су много пута узроци лежали у неисправности органа, чији је задатак био да ове списскове сређују, али је, несумњиво, знатан број нетачних спискова био само због тога, што дотични органи нису били добро упознати са законом о изборима народних посланика. Да би се избегле оне неправилности, које долазе с простог незнаља и неразумевања, јер је намерне злоупотребе лакше сузбити па евентуално и казнити, ја сам нашао за потребно, да у смислу наређења чл. 22, изборног закона скренем пажњу општинских судова на законске одредбе, које говоре о саставу ових спискова а и на још неке, чије ће ближе познавање бити од користи општинским часницима, као и онима, који ће имати да суделују у избору посланика ма у коме својству и Функцији. Ио чл. 20. и 21. закона о избору народних посланика, свака општина мора имати по један неазбучни и два азбучна бирачка списка. Азбучни спискови праве се на основу неазбучног. По ставу трећем чл. 20. у неазбучни бирачки списак, који се прави на основу пореских књига, уписују се сви чланови дотичне оиштине , које није изузео чл. 10. и 12. овога закона. По члану, иак, 10. овога закона и чл. 84. Устава земаљског, први од услова да неко има ираво бирања посланика јесте тај, да је рођени или прирођени Србин, или друкчије речено да је српско држављанство стекао путем рођења или редовнога преласка у српско поданство у смислу Височајше уредбе од 2. маја 1844. г. ВБр. 639 ; оне од 20 јануара 1860 г. ВВр. 171 и § 44. грађанскога закона. Према томе, који год није сриски иоданик у смислу поменутих законских наређења, он не може ући у неазбучни бирачки спасак, без обзира на то, што је пореска личност једне општине, а по себи се разуме, кад га у овоме списку нема, да не може ући ни у азбучни бирачки сиисак, као год што у бирачке спискове не могу ући ни она лица, која нису чланови дотичне оиштине у смислу чл. 15., 16., 17. и 18. закона о оиштинама, ]ер се ио чл. 20. става треАег изборног закона у бирачке сиискове уиисују само чланови дотичне оиштине. Изузетак од овога носледњег чини се само у случајевима чл. 55. закона о изборима народних посланика. Иза ове пажње, која се има поклонити изради спискова у томе, да страни поданици не уђу у бирачке спискове, треба нарочиту пажњу обратити и на наређења чл. 12. изборног закона, да у списак не