Policijski glasnik

СТРАНА 150

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ПРОЈ 18

уђе којв од лица, коме је одузето право бирања посланика, као год што треба пазити и на то, да ое учине ове исиравке, којима има места у смислу чл. 26., 27., 28., 29., 30., 31. и 32. овог закона. Кад се, дакле, поклони нарочита пажња, да у бирачке снискове не уђу страни поданици и лица којима је одузето право бирања, а с друге се, онет, стране учини све што треба, да уђу у спискове сви они, који на то имају права, онда бирачки спискови не могу бити повод изборним неисправностима. Овако уредно и на време (чл. 101. и чл. 23. изборнога закона) састављене бирачке спискове, општински судови треба да закључују онако, како је нрописано чл. 22. номенутога закона и означено на Формуларима под I 1 и 2 стр. 60 и 0! закона, па да их на време шаљу на потврду првостепеним судовима у смислу чл. 23. истог закона. Потврђене спискове треба одмах ставити на углед грађанству у смислу чл. 24. и то обзнанити у смислу чл. 25., чл. 102. и 103. изборног закона. После учињених исправака, ако ових буде било, има да се изврши коначио закључивање спискова у смислу чл. 32. и 105. овога закона. После ове дужности општинских власти бко састављања бирачких спискова долази и онда да у смислу чл. 58., 60. и 108. става трећег изборног закона, на начин тамо прописан. одреде ио једнога одборника који ће ући у састав бирачког одбора, и заменика, који би заступао одборника ако би овај био спречен. Даље, поред дужности, да на време траже, сређују и чувају изборни материјал, да на време а у смислу чл. 56. (варошке општине) обзнане место где ће се гласати и зграду у којој ће се гласати, и општински судови и полицијске власти дужне су да назе, да не повреде наређења чл. 3. изборног закона, који говори о позиву бирача од стране власти, и то за све време које предвиђа чл. 99. овог закона. Не треба заборавити, да се на време изврше и наређења чл. 57., јер се зна, да су многа дворишта општинских судова незаграђена. Као што сам и напред нагласио, ја ове напомене чиним општинским судовима у тој тежњи, да не би из непознавања закона и ненамерно учинили грешке и пропустили неке дужности, те тако довели и правилност избора у питање и себе до одговорности, и позивам начелство да им ово одмах достави. Ако би и преко овога била потребна каква обавештења, начелетво ће их и само дати у границама закона и своје надлежности, или тражити накнадне упуте од мене. Што се тиче повреда законских које би свесно и намерно биле учињене, за њих су прописане законске казне, и ја ћу се постарати, да за сваку такву кривицу по-

тражим код надлежних судова законску заштиту, у границама моје надлежности. ПБр. 8.674 22. априла 1906. год. Београд. Минисгар унутрашњих делн, Стој. М. Проти1Г с. р.

СТРУЧНИ ДЕО ТДЈНД додИЦИЈА (из Тасиног Диевни^а) (СВРШЕТАКЈ

Неколико пута бивало је случајева, да се је по појединим странИм иосланствима у Београду, сутра-дан причало, шта се је прошлога дана десило у краљевом двору; каква је распра била између краља и краљице ; како је који министар, добро или рђаво примљен; шта је краљ казао овоме или ономе великану, генералу и т. д. 1 ) Било је случајева, да се чак наиољу знало, шта је у тајној министарској седници решавано. Краљ се на. то јако љутио, али како је то изашло — у траг се није могло ући. Једном је у београдском граду у канцеларији армиског генерала, Краља Милана, држана иоверљива седница о неким војним пограничпим питањима. За послове, свршене на тој седници, знало је само четири, пет лица, све је држано у етрогој тајности, али већ сутра, дан један од страних носланика, биће баш барон X., посетив министра спољних послова, нашао је разлога, да се распита о постојању донете поверљиве одлуке. То је, иаравно, изазвало запрепашћење у двору и мииистарском савету; али се при свем трагању није могло ухватити, ко је тајну одао. Разуме се, странци добро плаћају. И са тога добијају што зажеле. Запоједине поверљиве извештаје из краљева двора давали су по хиљаде динара. Један само извештај у српско-бугарском рату плаћен је 4000 динара. Још узмите оно њихово интересовање за оне догађаје и прилике, које су се низале у данима српско-турских ратова, или у припреми српско-бугарског рата; у доба брачне распре Краља и Краљице Наталије, абдикације Краља Милана; у сиреми женидбе Краља Александра; у сазнању догађаја двадесет деветог маја, о пословима комита; или баш последњих дана у ствари српско-бугарске уније и т. д.

Ј ) Та, проливеност на српском двору, која се је сигурно прочула и далеко ван граница, дала је, ваљда, повода и царско-руском министру Плевеу, да се у јесен 1900. год. за ову ствар заинтересује. И за те послове био је један део мисије познатога генерала Грабоа, шеФа руске тајне полиције, са којим сам имао службених веза по нарочитом налогу Краља Александра. Него о томе свему у засебној књизи мота Дневпика.

У свима овим приликама биле су тачно о свему упозиате и страле мисије. А у неким случајима понеке од њих преко својих људи и суделовале су. Оно, истина, више пута томе им иде на руку и наша — наивност. Ми смо детињасто поверљиви. Праве добричине. У другим земљама у поелове шиФара министарства спољних послова, у послове генералштаба, државног књиговодства и у опште у поверљиве одсеке, пуштају се само домородци са скроз исправном и савесном прошлошћу, а у нас за важне мисије и поверљиве послове. узимају се људи не само са стране, више пута сумњивих особина, него чак и опи. који нису ни српски поданици.'*) 46. — Краљ се јутрос страшно л.утио када сам му казао рапорте — рече ми једнога дана управник Иеограда, вратив се из двора. — Зашто ? — У квартовним рапортима нема, да је војни капетан Милогневић прексиноћ у једном друштву, у »Позоришној каФани," по десети иут тражио, да му се свира руска химна. — То доиста није јављено ни с кој-е стране... — Јест... Али је јуче гроф К. био код краља, на му онако у разговору поменуо и тај случај. Ми пе знамо, а К. зна. — Зпа, молим вас, јер он има своју тајну полицију. Ја сам вам то увек доказивао... — Него да извидите ту ствар. — Сад ћу одмах... И испитамо цео догађај. Доиста, онако је било, како је гроФ К. казао. Свирана је руска химна. И то 710 ноколико пута, али у пркос неким странцима, трговачким агентима, који су узастопце, једно за другим, захтевали \Уасћ1; аш Кћеш... Члан Барошког кварта није ништа сазнао, али цео догађај агенти посланика грофа К. тачно су рапортирали своме шефу. И, наровно, то је било јако наљутило Краља Милана, који је и ииаче мрзио све што је — руско... ->7. Једне године, једнога вечера, палаје једна доста незгодна реч извеснога министра. За њу сазна један страни посланик« И првом приликом саоншти је Краљу Милану, кога то јако изненади. Краљ се заинтересује за ту ствар. И народи, да се на сваки начин извиди.

2 ) Колико со је краљ осећао иеоигуран у људима, нека послулш н овај прнмер. Биће у 1886. сод. Краљ Милан имао је да се увери 0 неким тајним поеловима доле на Дунаву. За ту мисију избере једнога, по пореклу Немца, иначе доброг ОФицира у нашој војсци. Саопштив му задатак, КраљМиланје у њему полагао овако наду : Господине капетане... Не заповедам вам као ваш крал>, да то вешто и сигурно изведете, него замислите да вам ово говори немачки Цар Виљем и да он од ва.с овај посао захтева!!!