Policijski glasnik

ВРОЈ 18

Како је то било ? Онде, где је данао она велика зграда за водовод и општинску инжињерију, ире неколико година, у добу када се ово догађало, била је једиа омања кућица, која је пред собом имала велику, пространу башту. Ту кућу држао је онда под кирију иеки Тома, звани »ХоФлиФерант.« У Томином стану била је девојка ванредне лепоте и велике интелигенције. •''вала се Јелена, ]>одом из Бечкерека. Била је из добре куће, али је несретно превари некакав хусарски капетан. И она немогући поднети срам, — тумарне у свет. Тако је дошла у Београд. И ту.западне господи за око. И министри су људи. И не један пут бивало је, да су на чају и уз свирку клавира код ње остајали и два министра — оба позната бонвивана... На томе месту међу собом водили су и разне разговоре. Ту је, разуме се, несмотрено нала и она реч, која је после Краљу Милану достављена. Леиа Јелена, дакле, и њен газда Тома били су у служби — странога посланства. То ми је, не сасвим отворено, али онако прећутно признала и сама Јелена, када сам је, посло кратког времена, противу њене воље, али по захтеву њене породице, морао упутити њеноме стрицу, онда градском капетану у једном од важнијих места у доњој Угарској. 48. Пре неколико годчна посланик Т. по налогу своје владе обратио се нашем министарству, да му се изда некакав Стеван Бошњак, за кога је у ноти стајало, да је учинио бајаги некакав злочин у Босни, па отуда побегао. Министар унутрашњих дела прими ноту и нареди званично тражење. После пет, шест дана долази барон Т. у министарство и жали се мипистру, како се у Орбији неће искрено да ради. — Како, молим вас? — пита га министар. — Па ето како. Ономад сам предао моју ноту за Стевана Бошњака.. — На ми смо одмах наредели потеру. — Јест... Јест... Званично, — осмехну се барон, али сте приватно поступали друкчије. Моја је нота у вашем министарству заведена под № 4850 и истина по њој дали сте ваш распис, али кратким путем послали сте човека у Гроцку. Тамо је Стеван био у царинској служби. ГГоручили сте му, да се одмах оданде уклони тамо негде, у књажевачки округ, да га распис не нађе. Мииистар се нашао у невољи. Како да се брани. Посланик барон Т. имао је дакле своје поверљиве људе и у самоме нашем министаротву. А већ је позната ствар, да суседна влада добро плаћа своје агенте ио Србији, да пазе на све Бошњаке и Херцеговце. Да је пак њена потајна радња развијена у нас у великом размеру, може да нам послужи као доказ она исповест по-

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

знатога Емила Касумовића, која је лане изашла најавност: прво у »1)ем(с/ге8 Уо1кШаИ^-у, па онда одатле преводена у једном београдском листу. Осем тога, са истога места, пре неке године нуђено је С. Ј., сараднику једних београдских новина, 30 дуката месечно, само да не доноси у свом листу чланке о Босни и Херцеговини. Као што нам је позната и ружна појава, да је једно бе"оградско уредништво примало редовни месечни хонорар из — посланства једне суседне државе. А да опет за једним суседима не желе да изостану ни други -— доказ нам је појава њиховога листа усред — српске престонице. 49. У Београду ћете, као оно тамо на западу, чешће наићи на »добре л,уде с< приватијере, или бајаги трговачке агенте, који ништа не раде, немају капитала ни иначе доходака, али лепо живе. За чудо, што се оваки људи много интересују за све наше прилике, па и много симпатишу официрима ,чиновницима из мииистарства и т. д. Друже се са њима, зову их к себи, у своје домове, да се забаве и т. д. И како еу одани земљи, у којој су , чешће се распитују о приликама у двору, о раду у министарству, о војним набавкама, о војној спреми. о распореду, о војним симпатијама, о стању државне касе, о њеној готовини и т. д. У полицијским круговима познат је случај, да је један страни војни аташе потпуковник II.. на извесну кућу у Београду трошио месечно хиљаду динара. У тој кући приређивано је сваке недеље соаре, на које су долазшш наши начелници министарства, секретари, књижевници, Официри итд. У томе друштву водила се је реч о свима нашим дпевним догађајима, претресана су сва другитвена питања онога времена, чула се је многа и многа поверљива ствар. И дотично страно посланство није имало ни најмање разлога зажалити на новац, који је на ове »српске вечери« издавала. Тако исто није надлежним круговима остао непознат и случај: да је једнога дана на писаћем столу једног страног министра виђен оригиналан рапорт једног нашег војног команданта. Као што је тако исто познато, да је за време српскобугарског рата једна страна гвожђарска Фирма К. и нома., која је била под запггитом једног страног посланотва, грофа Б., држала у својој радњи једнога помоћника под лажним именом; а пооле се је искљувило, да тај кал®а није био нико други, до главом генералштабни бугарски капетан — II , који је бајаги ради експедиције еспапа свога принципала, свакога дана излазио на београдску станицу, али у ствари ту редовно бележио: колико се возова са колико војника и материјала на границу испраћа. 50. Страни генералштабни официри, разуме се под лажним именом и разним

СТРАНА 151

изговорима, чешће путују по Србији, те кришом бележе и крокирају, што им за њихове нослове треба. Када им се свиди, они се гурају у масу и увлаче се међу ниже редове, само да приђу ближе касарнама и војницима. Познат је случај, да је један страни официр Ј. Ј. више од године дана као иекар провео у Србији. Са кориом у руци крстарио је по београдским улицама. А из Београда ишао још и у Крагујевац, Ваљево, Ииш и Зајечар — све као вредан продавалац земичака и переца... На крушевачким мапеврима, иоред званичних представника, страних војних аташеа, било је и њихових војних агената, који су се увлачили у војску, мешали се међу наше војнике и сазнавали оно, на што су упућени били. Један од ових агената казивао је после у поверљивом рапорту не само број војника на маневрама, њихове разговоре и расположење у логору, њихово снабдевање храном и муницијом, него је знао још испричати и колико је пушака и војног одела по војним магацинима у резерви остало Пре неколико година један страни војни аташе, ауковник Д., иутовао је по Србији. Тако је дошао и у ужички округ. У пратњи окр. начелника Ј., заједно у колима, возили су се друмом између Косјерића и Ужица. Када је било у близини негде око Беле Цркве начелник заповеди кочијашу, да тера друмом, који се туна одвајао у десну страну. — Немо'јте, молим вас, господине начелниче, тим путем — рекао је пуковник Д.... —тамо иматеречицу, а на њој немате моста. па ћемо се намучити са нрелазом. И онда се крену левим нутем. Када је начелник после испратио свога госта преко Љубовије у Босну, вратио се нарочито на место да се увери. И било је доиота онако. Страни војни аташе знао је дакле и за речицу , и да на њој моста нема и да је прелазак туда отежан. 51. Међу агентима страних мисија у Србији, увек је споразум и слога, да се нашкоди српском имену и орпским интересима. У томе се они узајамно помажу и допуњују. Сетимо се погибије оне четице Срба,' која је у мају преклањске године онако храбро и славно изгинула на Четирцу, на домашају српске границе. Србе је уходио један агенат суседне нам државе. Кадаје похватао спрему, број људи и времс преласка, рапортирао је о томе из Врање своме посланику, а овај брже боље известио је о томе свога колегу, посланика друге нам суеедне државе. И несретни Срби били су дочекани, опкољени и уништени — да им се ни трага не зна. Али је и паша дипломати добро наградио учињену му услугу од стране агента пријатељског му колеге....