Policijski glasnik

СТРАИА 410

И0ЛИЦИЈ01Ш ГЛАСНИК

БРОЈ 50

мак. Уверен Траило да је пиштољ празан, затвори му чанак, па га ради пробе кресива запне, и скреше у правцу према Живку. Огањ саотави, пигатож пукне, и погоди Живка под десним оком, услед чега он падне и одмах испусти душу. Пресуда од 11. августа 1828 год. № 13. »Сматрајући дакле Суд Народни Траилово над Живком произведено убијство, као с нехотјенијем учињено, и да се је оно само случајем нешчастија тако догодило, који случај Траила од ем<-ртног наказанија избавља. Ништа мање, Траилу пушке у руке узимати никако није било потребно, нити пак ону на сокак износити, запињати је и окресавати; но премда је он тако све чинио, дужан је био око себе добро размотрити и видити на коју страну пушку обрће. Но како он ии најмање позорствовати нијехотјео — Рјешава: да Траило за погреб Живанов и цјелогодње подушје плати 100гроша; а потом кромје досад претрпљеног апса, да се казни по тјелу оа 50 штапа, и отпусти кући." 4. Убијство у обрани живота Мурат Кадријћ циганин из Тврдојевца, у обрани од боја који му ја животу претио. удари ножем Јаднара Бајировића, који умре послс 15 дана. Лресуд а од 15. маја 1829. год. № 32. „Сматрајући горе описано убијство од стране Мурата Кадријћа, као једно средство к обраненију живота својег, 'Суд Народни не находи истога Мурата толико крива, а сљедователно и казни достојна; но да не би се примером овим и други на подобно убијство покушавао, зато и Рјешено је: да се исти Мурат Кадријћ са 50 штаиа по тјелу казии, а потом да ое иопод затвора ослободи, и отпусти са запрешченијем враћати се више у Тврдојевац, да не би озлобљено сродство погибшег Јашара њега тамо такође живота лишило; већ да се исти Мурат из средине крвожедника његових изсели, и ва другом месту пребиваније своје оснује." 5. Убијетво у обрани својине Синовац неког Арсенија Урошевића из Церовца нахије Смедеревске, погинуо у похари. Књаз Милош одобрио равнање сродника са убијцом, и налаже да се оштећеном врати похараних 20(1 гроша чаршијских „а дјете што је погинуло, може да је праведно мздовоздајаније примило« (акат Књажевске Канцеларпје од 14. јуна 1822. год. № 1172). 6. Прекорачена нужна обрана ПРВИ ПРИМЕР Завадили се синови суседа и умешају родитељи. Пеја Цвејић из Црвене Јабуке навали на Јоксима Милијановића, свали га отме му пигатољ и удари га. Јоксим га дохвати за руку, и ножићем га удари међу плећа и смртно иовреди. Пије било сведока очевидаца, и зато је Народни Суд по казивању Аксентија сина убијеног, пресудио дело ог.им разлогом »Судимо да

би Јоксим смертију као самовољни убилац кажњен бити морао; но кад расмотримо и његово показивање, из којег се види да је у опасности био, врло малу казн заслужио би. А не ослањајући се сасвим ни на једно ни на друго показивање, по средњој мери Јоксима казнити судимо т. ј. да чрез једну годину дана у окову буде, а потом да се отпусти. 0 (Рјешеиије од 6. новембра 1822. год, Р№ 297. други ПРИМЕР Гаврило Симеуповић из Кусатка нахије Смедеревске, у обрани од злостављања, повреди старијег брата Пантелију секиром ио глави, од чега он умре после неколико дана. Пресуда од 30. ј&нуара 1849. гбд. № 26. »Сматрајући дакле Суд Пародњи важност преступленија братоубијце Гаврила, находи га као и сваког убијцу смерти повина бити. Но расматрајући начин догодившег се убијства погинувшег Пантелију неоправдајући, находи га у том крива што је он први повод кавзи дао у том, што је брату свом Гаврилу вјеру и закон опсовавши истог први за перчин доватио, и по други пут за Гаврилом трчао и ухватио га, које кривицу Гаврила по нечесову и оиравдава. Друго пак, што се из истог јасно видити може, као што и Гаврило извињавајући се показује, да он није с тим намјеренијем брата свог Пантелију у главу сикиром ударио да га убије, но само да би се од њега одбранити и иобећи могао; јербо, кад би намјереније имао брата свог убити, не би од њега бјежао. Зато, опраштајући му смертну казн, Рјешава : да Гаврило Симеуновић, до будушче Ђурђевске Скупштине, под апсом оковостављеп задержи се, а потот.1 кроз 300 момака шест пута доле а шест пута горе, шибом казни се; и по претрпленију назначене му казни, кући својој да се отпусти.« 2 ) (свршиће се) О КРИВОКЛЕТСТВУ и оста«лим ^ривичним двхДима ове врсте. (с обзиром на нрописе Гл. XXVII. Казн. Зак. Крал.. Србијо од 29. марта 1860. год. §§ 266 до 276 закл>., II на нрописе ГХ. Одел.ка Ка.чи. Зак. за царство Нсмачко од 15. маја 1871. годнне §§ 153 до 163 закључно). пише 1И. С. ЂуричиЋ, члан касационога суда (ллстлнлк) 6) По нем. казн. зак. (§ 155. други од.) као и по другом одељку тач. 2. § 267. машег казн. зак. предвиђа се као други услов за квалиФиковани деликт: да је оптужени и осуђен на извеену, законом одређену казну. Разлика је између ова

2 ) ^ другом је ранијем случају, млађи прат у ирекораченој обрани ударио старијег брата ножем више слепог ока, од чега је умро. Народпи је суд консгатопао «:зверско нападенијо погнбшег^ као повод догађаја; па је под 10. априла 1 828. год. ,№ 7. рјеишо: да се оптужени (( невољним братоубицом у очајанију и фурији оној учинивши се у , казни шибом кроз 300 момака три пута горе доле.

два закона нарочито у томе, што се по немачком закону не тражи узрочност између лашнс сведоџбе или вештачког мнења, с једне стране, а по овом нашем закону, то се тражи. Из досадањег нашег разлагања да се видети, да је немачки закон бољи од нашега. Овде утврђујемо и то, да се у нашем казненом закону код ове квалиФикације деликта ништа не говори о лажним исказима вештака, већ само сведока, и по томе се ни одредба другог одсека т. 2. § 267. ни § а 268. казн. зак. не одпоси и на. лажне исказе вештака, шго је такође сасвим гхогрешно. Ну, мимо изнетога, пропис нашега § 268. к. зак. у огтште је погрешан и њему у опгите нема места. 67 ) 7) Законом одређена казна, на коју оитужени мора бити осу^еп, као услов за пооштравање казне кривоклетиика, сведока пли вештака, (по нагпем закону само сведока) по нем. закону јесте: мииимум више од пет година лишења слободе, а по нашем смртна казна. Ну, ако се оптужени налази у реалном стицају кажњивих дела, на једном пресудом буде осуђен на казну, која је законом предвиђена као услов за квалиФиковање деликта кривоклетства, а кривоклетник је сведочио само по једном, можда мање важном, од кажњивих дела који су у с.тицају, онда природно наступа питање: стоји ли овде квалиФиковани деликт? По нашем закону морала би се испитивати узрочност између лажне сведоџбе и пресуде, што је, наравно, веома тешко, а по нем. зак. то се не тражи и узима се да и у овоме случају стојп овај деликт, погнто закон у томе не прави разлику, да ли се у каквој кривичиој ствари извиђају једно или више кажњивих дела. 68 ) 8) О ублажавању деликта (§§ 157. и 158. нем. казн, зак. и §§ 271. и 273. нашег казн. зак.). Противно пооштравању, ублажавање деликта може бити код сведочких и вештачких исказа и по грађанском и по кривичном поступку, а тако исто и код парничарских исказа у грађанским сиоровима и у опште при полагању лажне дужносне заклетве, само ако стоје услови, који су за то законом прописани. Ово нарочито ублажавање двојако је: Прва околност за ублажавање стоји у особеноме правном односу учиииоца са субјектом или објектом предмета, по коме је лажну сведоџбу или вештачко мнење дао (по наш. зак. само сведоџбу). Како се у овом случају учинилац находи у тешкоме иоложају, то се овакав његов положај сматра као схање нужде у ширем смислу. 69 ) Друга околпост састоји се у извосноме иоступку учиниоца, после свршенога деликта. А.) О првој ублажавајућој околности.

67 ) Види о овоме Ценићев коментар код §§ 267. и 26 8. казн. зак. где се излаже и историја ових погрешних прописа. 68 ) Тако Олсхаузен код § 1 Г>4. п. 19 а). Биндинг с. *34. под. 3); противно Хелшнер II 423. 69 ) Меркен с. 4 06.