Policijski glasnik

ВРОЈ 3

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАОНИК

ОТРАНА 19

До извесности долази судија дакле загледајући у основе, које мора одобравати како искуство тако и ум, атако исто мора он савесно истраживати сваки онај основ, који би противно говорио, и кад је п[»и таквом најбрижљивијем истраживаљу отклоњена могућност свакој сумњи, онда је судија дошао и до извесности. 2. Може да наступи случај да судија није нотпуно уверен у истинитоцт какв.е чињенице, т.ј. није Дошао до извесности, јер поотоје неки основи, који стварају сумњу, али је иимк више основа, који потврђују истинитост чињенице. То стање се зове вероватноКа , јер судији. који није дошао до извесности, ипак та чињеница изгледа истинита, — она је вероватна. Кад требада. се заснује виност за учиниоца кривичног дела, онда ово стање вероватноће ствара код судије иодозрење према учиниоцу. 3. Најзад може да наступи олучај, да су основи, који говоре за ионикоји говоренротив истинитости какве чињенице, потнуно једнаки, т.ј. стоје у равнотежи или чак да су ови други јачи од оних првих, и у таквом олучају кажемо, да се судија налази у сумњи, та је чињеннца за њега сумњива. Сами изразн: извесност. уверење, вероватноћа, подозрење, оумња, који одговарају овим постепеностима, ноказују да је код сваке поотепености у питању већа или мања мера вероватноће. Кривични Посгупак мора водити рачуна о свима постепеностима истине или вероватноће. Тако, за доношење кондемнаторне пресуде потребан је судији највећи степен вероватноће, т.ј. извесност. Све оне чињенице, на којима судија хоће да заснује своју пресуду, морају бити извесне, т.ј. њима се мора нотпуно доказивати виност оптуженог. Међутим за друге циљеве Кривични се Поступак задовољава и ма1вим степеном вероватноће, тако п. пр. притвор окривљеног може иследник наредити ако нротиву њега ностоје основи аодозрења и ако за то има осталих законских уолова (§ § 125 и 131 кр. пост.); тако исто суд може наредити започињање специјалне истраге, т.ј. ставити оптуженог под суд, ако противу њега има довољно основа иодозрења — т. з. § 161 ; или иоледник ће моћи по § 73 кр. п. извршити претрес сгана само ако има довољно основ а за то, да се у чијој кући налази скривено лице или прикривене ствари. У сва ова три случаја, дакле, не тражи се извесност, па да се могу предузети ове радње, већ је довољно да постоји иодозрење или вероватноћа.. Најзад има радња, за чије се предузимање тражи још мањи степен вероватноће, т.ј. довољна је проста сумњ а, ла да се оне могу предузети, тако н. пр. претрес у јавним локалима може се по § 74 извршити кад год се сумња, да тамо има скривених лица или предмета и т. д. § 3. Теорија принудних законских доказа и слободног судијског уверења. Тек оценом доказних срестава постиже се цил> доказа истина, а прикупљање доказа даје само грађу, из које се има да изведе закључак о иотинитости или неистинитости чињеница, које су предмет доказа. Основицу судске нресуде образују важне чињенице, из којих се јасно види, које је кривично дело извршено и ко га је извршио. Од истинитбсти ових Фактичкихпитања зависи, дакле, сама иресуда и она мора бити заоноваиа на потпуном уверењу судија о извесности тих важних чињеница или Фактичких питања. 111то се нак тиче начина, на који судија може доћи до уверења о извесности чињеница, које оу важне за решење кривичне ствари, и која правила нри томе треба да вреде, то законодавац, уређујући ово питање, може да узме два пута: или може сам да иостави иравила, којих се судија има да придржава, кад хоће да донесе одлуку о из-

весности какве чињенице; или може судију при томе да уиути на његово слободно уверење, које добива из савесног испитивања доказних срестава изнетих за и против'). У првом случају говори се о теорији зачонских доказа, а у другом о теорији слободног судијског уверења. I. Под теоријом законских доказа разуме се окуп закоиских прописа, по којима судија има да оцењује извесност свих важних чињеница. Ова законска на]»ећења тачно прописују, којима се доказним срествима судија сме поолужити, какве услове свако доказно срество мора да испуни, па да се на њему заснује пресуда, као и облик у коме се само могу употребити. Ова теорија може опет бити двојака: иозитивна и негативна. а) Под иозитивном *); доказном теоријом разумемо таква у самом закону одређена правила, која налажу судији, да мора и иротив свога уверењ а узети за доказане или за недоказане извесне чии.едице (кривицу или некривицу), ако су ое, или ако се нису стекле по закону одређене иретиоставке. Ова теорија, дакле, судију безусловно обвезује, да сматра да је доказ о делу и виности потнуно дат, ако су се само исиуниле квалитативне и квантитативне иретпоставке, које законик тражи за то; и обратно, да доказ није дат, ако се те претпостаВке нису иопуниле. Овде се не води рачуна о томе, д.а ли се са иоходом, који закон тражи, слаже и лично уверење судије или не. За добивање истинитости на овај начин довољно је, да судија тачно примени законска доказна правила. Тако н. пр. ако законодавац каже, да као доказно срество могу послужити и сведоцбе сведока, ако даље одреди ове услове, које сведоџба мора имати, па да се помоћу ње прибави доказ и најзад да најмање две такве сведоџбе дају потпун доказ о виности оптуженог, то еудија, по позитивној доказаној теорији, мора узети, да је оитужени, противу кога овакве две сведоџбе сведока војују, крив, па макар он лично био уверен и о противном. И. обратНо, судија мора узети, да оптужеии није крив, ако противу њега не војују две, већ само једна сведоџба, јер у овом случају нису испуњене иретпоставке, ко.је закон тражи за доказ о виности, па макар судија био потпуно увереи и само сведоџбом једног сведока. б) Под негативном доказаном теоријом разумемо међутим таква у самом закону одре^ена правила, која за брнњују судији, да узме коју чињеницу за доказану, ако не постоји извесан минимум или извеоан диапЧит и (]иа1е доказа, ко.ји се по закону захтева, али која, ако овај и постоји, остављају судији, да по свом уверењу узме или не узме ту чињеницу као истиниту или доказну. По овој теорији, дакле, судија не сме да ооуди, ако нема онаквих и онолико доказа, каквих и колико закон најмање тражи за осуду, а ако ове претпоставке постоје, онда оставља уверењу судије, да узме или не узме кривицу оптуженог за доказану. Ова теорија према томе не иокључује потпуно слободно уверење еудије, јер овај није дужан никад да изрече осуду противу свог личног уверења. Тако, ако узмемо горњи пример оудија, по овој теорији, неће моћи узети, да је кривица оптуженог пОтпуно доказана, ако противу њега војује само једна сведоџба, јер да се узме да је ова чињеница, кривица, доказана, треба да постоји минимум доказа по закону, а тај минимум су сведоџбе два способна сведока. Али ако овај минимум и постоји, т. ј. противу оптуженог има две па и више сведоџаба, то у том олучају судија није обвезан да узме кривицу за доказану, већ се то оставља његовом личном уверењу, па ако су те две сведоџбе доволше да га лично увере, он ће сматрати да је потпун доказ прибављен, у противном, и поред две сведоџбе, узеће ствар за недоказану. (наставиће се) д.р Бош. В. Маркови-ћ 1 1 Ви1(, Соштеп1;аг гаг 81гаГргосе880Г(1пип§, II, 58. 2 ) ОдогеИса, Кагпепо ргосеаиа1по ргауо 428 ; \УаШгег, сИе Веоћ18т11е11 I, 77 и дате; Исти, у АгсШу Лез Сгг» Кеие Ро1§е за 1857, 224 ; МШегтагег, (1>е ћ,ећге уот Веуе18 82 и дате; Ви1Г, СошеШаг хиг 81гаГргосе880гс1пип§ 11 58; ХЈИтапп, ^е'4'ћисћ Јеа (1еи1зсћ. 81гаГргосеаагесћ1 322.