Policijski glasnik

БРОЈ 5

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 37

добра воља и енергија њених чиновника у служби, већ је за њ од далеко замашније вредности организација рада и начиВ на који се полицијски апарат ангазкује у вршењу тога посла. Код полиције игра велику улогу пут, којим 011,ч нрибира потребан материјал и податке о кримИналистици, а толико је исто важно и то, како она тај материјал сређује и у колико се њиме у конкретним случајима може да служи. Начин, дакле, прибирања материјала и његово распоређивање чине главни Део онога, што ми лод организ.аЦијом разумемо, нарочито на овоме чисто криминалпом пољу. Код полиција још не развијених и лошије организованих так^ога систематског сређивања и прикуп1.а,ња материјала за криминалистику и нема, већ КоД њих случај игра главпу улогу у свима моментима, у којима би се иначе имао да очекује позитиван резултат од добре организације. Друге, мало боље уређене и организовапе полиције и ако се донекле старају, да прикупе и среде потребан материјал, ипак највише полажу и на способност и дугу праксу својих чиновника, да они лично сазнаду о овом или оном догађају, од кога се има да очекује позитиван успех. Најсавршеиија је пак, подицијска организација, као што је то н. пр. случај у немачким полицијама, кад се од н.е и њених прикупљених дата Мбже у конкретном случају свагда да очекује, да ће дати довољно материјала за брз и поуздан успех у решавању; каквог криминалног проблема. Код ње је, дакле, пракса и искуство полицијских чиновника добро дошло, али не и главни услов за постигнуће успеха у служби, док је то код других неминовна потреба, за коју се међутим не може рећи, да је вечито поуздана. Према нашем досадашњем раду у томе правцу, могло би се реКи, да смо Са организацијом јбш у првом стадијуму. Код нас се мало води рачуна о спомоћним средствима и користима, што би их дао систематски прикупљени н урећени материјал, већ се још и данас Највише полаже на вредноћу, енергију, знање, и иокуство појединих полицијских органа. Материјал, који имамо и који би се још могао корисно употребити, иесређен је, те се по њему ретко кад и може, да очекује каква корист и успех. Природно је, дакле, да нам је веома потребно радити у томе правцу, ако смо вољни, да најглавнија грана полицијског пословања буде с дана у дан савршенија и модернија, као штб се у осталом развија и онај део друш'Гва, са којиМ треба борбу водити. Немачка полиција у првоме реду, а и аустријска, старају се, да што потпуније органнзују средства, од којих очекују брзе и тачне помоћи у раду. Таквих спомоћних средстава има велики број— Већих и мањих. Постоје читава засебна одељења у полицијама, која искљ>учиво служе као изпор материјала. криминалццм чиновницима, каошто су: одељење за пријаву становништваса потерничком и страначком контролом, одељење за мерење кри-

ваца иконстатовање њихове идентичности, и т. д., а постоји још и већи број разних ситнијих организованих контрола и установа, које су не мање од истог практичног .значаја за полицију безбедности. Такве су установе и контроле: т. зв. албум криваца, са разним споредним спомоћним списковима, контрола покрађених ствари и друге. Овом приликом намера ми је, да у кратким потезима изиесем организацију баш ових ситнијих спомоћних контрода, као и њихову практичну вредност у полицијској служби, те да на тај начин, у колико је то могућно, скрећем пажњу и нашим полицијским властима, не би ли се из таквог начина. рада, кристализованог од тако многоструког теоријског излагања миогих страних умних радника, могао и у нас завести који од тих послова, као практичан и користан по службу. Корист од таквога рада неће видети само садашњост, већ ће се и будућим генерацијама обилио пружити могућност, да се њиме исто тако служе и извлаче конзеквенце, које никад не могу бити на уштрб службе. Прелазим одмах на излагање о најважнијој од тих споредиих спомоћних грана: о полицијском албуму, који је у разним полицијама више — мање различнб уређен, али код свих ипак далеко различитије, но што је иаш досадашњи. Појавом ФотограФије и њеном употребом у криминалистици учињена је неизмерна помоћ полицији у проналажењу и констатовању идентичности код многих и многих личности, ко.је су пред законом одговарале за каква кривична дела. Њена употреба постаје из дана у дан све већа и нространија и у толико кориснија, у колико се већим усавршавањем боље може да употреби на поменуте сврхе. Каква је и колика та корист од ње није потребно да овде нарочито истичем, већ је довољно, ако скренем пажњу на необичие услуге, које она чини и нашој полицији, од како је уведена. Због такве њене велике важности еве се полиције старају, да Фотографије криваца чувају и сређују, како би их у свако доба имали на домаку, као спомоћна средства, у вршењу њихове службе. (иаотавиће се) В. ЛазајЈевић.

ПОУКЕ И УПУТИ

За расправу питања о праву на службеност светлости, која ннје у тапији означена, надлежан је суд. Тодбр Г., трговац из Неготина, иисменом својим представио је иачелству округа крајинског, да му Дугаан Ц., сајџија из Неготина, зидањем двоспратне зграде на свом плацу затвара два прозора од тавана и један прозор на предсобљу његове куће, и тиме му одузима право службености на светлост, коју је имао на Душановом имању, -— па је молио, да се Душану забрани даљи рад, или, да му Душан осигура светлост.

Полицијским увиђајем, чињеним на, лицу места, утврђено је, да Душан заиста подизањем двоспратне зграде затвара поменуте прозоре, и да Тодор ни одакле нема светлости за своју зграду. Али начелство округа крајинског нашло је, да то иије довољно, да би могло обуставити рад на овој згради, тим пре, што тужилац Тодор није ничим, па ћи исказом сведока, доказао, да је стекао право службености светлошћу из авлије Душанове, било на основу застарелости уговора, или судске пресуде, донете на основу закона, нити је пак поднео каквих других доказа, чиме би утврдио своје право службености. Међутим, Душан је поднео тапију од свога имања, на коме зграду подиже, у којој није назначено, да Тодор има права службености, те према томе Тодор је и слабији у праву. На основу изложенога и'§§ 214., 340. и 342. грађанског закона и § 466. грађанског судског поступка, начелство је решењем својим од 2. јула 1905. године № 5633. одбило Тодора од свог тражења, и упутило га да пугем парнице код суда своје право докаже. Ово је решење одобрио Министар Унутрашњих Дела својим решењем од 19. августа 1905. године 1Ш 20814. По изјављеној жалби, Државни Савет нашао је, да је ожалбено решење Министрово, из разлога у њему изложених, правилно и на закону основано. С тога је одлуком својом од 12. децембра 1906. године .№ 8353. одбацио жалбу као неумесну.

Један слунај неумесне примене § 465, тан. 3. грађанског судског поступка. Извршитељ општине иожаревачке актом од 19. маја 1904. год. доставио је општинском суду, да М. С., ондашњи, дугује 45'92 динара за саграђени тротоар испред његове куће. Ну како је М. С., изјавио, да не дугује ову суму и да неће да је плати без пресуде, суд оиштински донесе решење 9. новембра 1906. године №6688., да се ова сума, на основу тач. 3. § 465. грађаиског судског поступка наплати егзекутивним путем. По изјављеној жалби, начелство округа пожаревачког решењем својим од 30. новембра 1906. године № 19026. задржало је од извршења ово решење општинског суда са ових разлога: Ниједним законом није прописано, да сопственици имања у вароши Пожаревцу морају правити калдрму о свом трошку, нити су дужии да сносе трошковз које би општина учинила поДизањем калдрме испред њихових имања. Напротив калдрмисање улица по варошима спада у дужност самих општина, по чл. 129. тачка 11. закона о општинама, те према томе овде и нема места примени тач. 3. § 465. грађанског судског поступка. Противу овога решења пуномоћник општиие пожаревачке изјавио је жалбу Државном Савету, наводећи: да по пропису тач. 3. § 465. грађанског судског поступка општина може оваква, потраживања наплаћивати егзекутивним путем,