Policijski glasnik

СТРАНА 62

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 8

6.) Забранити да се стока за продају коље ван одређенога времена и места и у опште пре него што се званитно утврди да је дозвољеним начином набављена. Контролу, пак, да се наређене мере доиста извршују треба осгавити нарочитим органима полицијске власти. Душ. Николић

ПОУКЕ И УПУТИ Полицијска еласт није надлежна да се улушта у оцену и раслраву спорних питања, на која наиђе при извршењу пресуде избраног суда. Стеван К., из Орашца, као пријемник права Ђурђије и Јелене, пунолетних кћери и наследница пок. Степана И., писменим актом од 17.априла 1902. године, лоднео је начелнику среза поцерског пресуду избраног суда од 17. јуна 1872. године, по којој је тражио, да му власт део задружног имања, досуђен деци пок. Степана, уступи као пријемнику права ломенутих наоледница Степанових, по извршној пресуди Апелационог суда од 28. децембра 1900. године Вр. 5192., а који део самовласно уисива деобничар Илија И., односно Њ (?гов син Ђорђе. Услед немогућности извршења поменуте пресуде, јер нису означене мере и границе спорног имања, среска власт решењем од 8. јуна 1902. године Бр. 5188., упутила је Стевана, да код надлежног суда тражи исправку или иоништај поменуте пресуде. Решење начелства округа подринског, којим је одобрено горње решење среске власти, поништио је Министар Унутрашњих Дела с тога, што се извршна пресуда. избраног суда мора извршити по § 462. грађанског судског поступка, те је среска власт била дужиа, да, ако наступи случај немогућности извршоња пресуде, иозове судије и помоћу њих исгу изврши. Среска власт је покушала да поступи по горњим нримедбама Министровим, али пошто су све судије помрли, а првостепени шабачки суд, као што се види из његовог писма од 8. октобра 1904. године Бр. 25044., огласио се за ненадлежног, да објашњава иресуду избраног суда, ■ налазећи да је, по § 335. а. грађанског судског поступка, надлежан да исправља и објашњава само своје пресуде, то је молилац Стеван решењем среске власти од 16. новембра 1904. године № 10603. упућен, да тражи састав другог избраног суда, ради поделе спорног имања са Ђорђем, пунолетним наследником пок. Илије. Како се деобничари нису сложили у саставу избраног суда, јер 'ЈЈорђе гшје хтео пристати ни на избрани суд, нити је хтео бирати избране судије, као што се виДи из акта Бр. 1938., — то је молилац Стеван актом својим од 29. марта 1905. године понова тражио од среске власти, да пресуду изврши помоћу стручних техничких лица, која ће о његовом трошку све спорно непокретно имање премерити и на два равна дела поделити, па да се Ђорђу, сину деобничара Илије,

понуди, коју хоће ноловину да прими, а друга половина. деобног имања њему уступи. Среска власт решењем својим од 15. јуна 1905. год. № 3059, а на основу § 493. грађанског судског поступка, одлучила је: да се целокупно спорно непокретно имање, означено у реФерату пресуде избраног суда под Бр. 14686] 1872. год. подели на два равна дела средством једног инжињера, и један део, који он хоће, уступи Ђорђу и малолетној деци Радована, сина поч. Илије, а други део тужиоцу Стевану; да се спорно имање земље зване »на Улици«, »код Гробља« и »Савско поље« одмах уступе тужиоцу Стевану, пошто је Ђорђе свој део отуђио; и да се, што се тиче иокретности, означене у пресуди избраног суда, изврши подела само у постојећим зградама, а за осталу покретност, као: живи мад и др., тужилац се упућује на парницу за, накнаду штете. Ово је решење донето са ових разлога: Поднета извршиа пресуда избраног суда у деоби имања између туженог Илије, односно његовог сина Ђорђа и тужиоца Стевана, као пријемника права наследница поч. Степана, по § 462. грађанског судског поступка. мора се извршити, а за извршење њено надлежиа је ово-среска извршна власт — ; § 463. истог закона. Што се тиче неопредељености у пресуди, односно деобног имања, које је после извршене деобе остало и даље у заједници деобничара поч. Илије и малолетне деце Степанове —• за ту исправку у пресуди, по § 335. а. грађанског Оудског поступка, био би надлежан једино онај суд, који је овај спор и судио, али како су ове судије давно помрле, —■ то се и ова исправка не може учинити, већ се пресуда има извршити онако, као што је у реФерату њином изложепо, т. ј. да се све имање и кретно и некретно подели на два равна дела, и један део да узме тужилац Стеван, пошто тужалац, ради правилније поделе спорног имања, пристаје, да се о његовом трошку средством стручног техничког лица премери и деоба по сили горње пресуде изврши. Ово решење среске власти одобрило је и начелство округа подринског решењем својим од 22. јула 1905. године № 11496., па и Министар Унутрашњих Дела својим решењем од 18. октобра 1905. године ГШ 26215., поред разлога, изнесених у решењу среске власти, још и зато, што је пресудом нрвостепеног суда од 30. септембра 1900. године Бр. 35261., која је одобрена напред поменутом пресудом Апелационог суда, доказано, да је постојала маса поч. Степана и да је самим тим, и што је имање овога пописано престао задружни однос између његових наследница и туженог Ђорђа, односно његовог поч. оца Илије —■ § 520. грађаноког закона. По изјављеној жалби од стране Ђорђа И., Државни Савет нашао је, да ожалбено решење Министра Унутрашњих Дела не одговара закону са ових разлога: По § 463. грађанског судског поступка за извршење пресуде надлежна је поли-

цијска власт. Али она може пресуду извршивати само у ономе обиму, како она гласи. У томе случају, ако је предмет извршења пресуде каква покретна ствар или неиокретно имање, власт поступапо § 491. и 493. номенутог поступак, и ствар, или имање, одузима од осуђеног и нредаје ономе, коме је досуђено. Из извршне пресуде избраног суда од 17. јула 1872. године види се, да су се делили Неша И.... са братом му Илијом, оцем жалиоца Ђорђа, и кћерима трећег му брата пок. Степана: Ђурђијом и Јеленом, које су свој део имања продале пок. Светозару К., чији син Стеван сада тражи извршење те пресуде. Том пресудом пресуђено је, да се како покретно, тако и непокретно Имање подели на равне делове, ну да део Ђур1 )ИЈе и Јелене остане у заједници са стрицем им Илијом. Од покретности зграда, и стоке, избрани суд одредио је засебни део Неши, а укупно одредио два дела, који да припадну Илији, Ђурђији и Јелени, побројавши све поименце; а од непокретног имања плац кућњи са баштом и око баште поделио је на три равна дела и означио белеге. Остало непокретно имање нити је у пресуди именовано, нити дељено, јер се из пресуде види да су парничари изјавили, да ће га они сами премерити и изделити. Из акта се даље види, да је се Неша сасвим оделио, да је по попису од 1. марта 1874. године Бр. 85. маса пок. Степаиа, оца Ђурђије и Јелене, образована и да је у попис ушао кућни плац и још девет комада земље, стока и покретност, али да је то све имање остало нри брату Стеиановом Илији, јер старатељски судија првостепеног шабачкогсуда решењем својим од 15. децембра 1889. годинвБр. 15723., којим је Ђурђију и Јелену огласио за пунолетне, упућује их, да свој део траже од Илије њиховог стрица. Најзад из уговора, потврђеног од судије за неспорна дела првостепеног шабачког суда 23. марта 1902. године №7523 , види се, да су Ђурђија и Јелена свој део имања, који се налази при стрицу им Илији, продале за 150 Д ц. Светозару К.; да је после тога Илија водио спор цротив Ђурђије, Јелене, и Стевана, сина купца пок. Светозара, тражећи, да се предњи уговор поништи зато, што Ђурђија и Јелена нису сопсгвенице тога имања, јер је имање недељено, и што јо пок. Степан имао сина Цветка, који је умро после оца, те њему Цветков део као задругару припада, али је од тога одбијен пресудом од 30. септембра 1900. године № 35260, са разлога, што је део иок. Степана, образовањем његове масе, одвојен, те је и задруга престала и та је пресуда одобрена пресудом Аиелационог суда од 28. децембра 1900. године № 5192., која је извршна. Према томе, предмет извршења пресуде избраног суда може бити само издвајање кућњег плаца, баште и око баште, коју је избрани суд белегама обележио — али, као што се из акта види, те су белеге поништене, — а не и остало непокретло