Policijski glasnik

БРОЈ 8

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 63

имање, јер је пресудом само утврђено, да се има изделити на, равне делове, али није означено ни које је поименце то имање, ни коме, колико, и с које странс нрипада. Изво^ење начелника среза поцерског у његовом решењу од 15. јуна 1905. године № 3059., да је заостала земља на <( Улици (( , код »Гробља« и у »Савском пољу«, онај део, који принада Ђурђији и Јелени зато, што је део пок. Илије по три тапије од 14. маја 1883. године № 2464., дродат за његове дугове, претпоставка је, јер ничим није утврђено, да ли је цео део Илијин од тих земаља продат, и нема ослонца у пресуди, те без пресуде и не може бити предмет извршења. Као што се види из акта № 3059., Стеван син пок. Светозара, као пријемник права Ђурђије и Јелене, наследница пок. Степана, тражи имање на основу поменуте пресуде избраног суда и списка пописа масе пок. Степана, а Ђорђе, син пок. Илије, томе се противи, те се начелник срески није могао ни упушати у оцену и расправу спорногпитањаи имања, изван пресуде, и у томе допуњавати преоуду о чему она не гласи, него је Стенана односно тога имања требало да упути на спор суду, који је, по чл. 146. Устава, једипо иадлежан да пресудом утврди, које ће имање и у коме простору и границама жалилац Ђорђе дужан битИ да уступи. Са наведенога, неисправно су и начелство округа подринског и Министар одобрили радњу среске власти, у колико је ова, као извршна власт, закорачила у надлежлост судску, те с тога је Државни Савет, на основу чл. 26. свог пословника, одлуком својом од 3. Фебруара 1907. године № 316. поништио ожалбено решење Министрово. Наллата механског акциса одсеком на годину може бити само ло слоразуму између општине и механџија и кафеџија, Суд и одбор. општине врдилске, на основу чл. 86. закона о општинама, донели су одлуку: да Периша Луковић, механџија из Врдила, на име механског акциса плаћа годишње по 50 динара. Незадово.љан овом одлуком Периша се жалио среској власти, наводећи, да .је према приходима од механе и сувише много оптерећен. Начелник срески, налазећи да је ова одлука на закону основана, одбацио му је жалбу као неумесну. Ио изјављеној жалби, Државни Савет поништио је ово решење надзорне власти са ових разлога: У тач. 5. закона о наплаћивању-акциса (измене и допуне од 23. јула 1898. године) јасно стоји, да општине могу наплаћивати акцис процентуално, према количини иотрошеног пића. Али сем овога, општине могу удесити наплату акциса и одсеком на годину и то ио сиоразуму са механџијом. У овом случају види се, да је општиноки одбор одлуком својом и без споразума натурио жалитељу, да на име ак-

циса плаћа годишње по 50 динара, Међу тим ово по поменутом законском пропису није могао учинити. Јер ако се до споразума за наплату акциса одсеком није могло доћи, онда је требало остати нри првом одељку поменутог законског прописа, т. ј. приступити наплати акцисапроцентуално према количини нотрошеног пића. Одлука Државног Савета од 3. Фебруара 1907. године- № 736. м. В.

СЛУЖБЕНЕ 0БЈАВЕ

Т Р А Ж Е С Е Зорка, кћи Спасе Крстића печењара овд. стара 1 4 година раота повисокОг — танког, у лицу црномањаота, 9. тек. месеца напуотила је кућу свога оца и до данао ое није вратида, нити ое нак зна куда је отумарада. Свима полицијским и општинским влаотима препоручује се да Зорку у своме реоиу потраже и пађену упуте Управи града Београда о позивом на акт Управе Бр. 5670. Милована сина Богдана Живковића, из Смољиица, а бив. шегрта код Раше Мидосављевића, опанчара из Пожаревца, тражи начелство округа пожаревачког због крађе. Милован је отар 1 4 година, оредњег раста, црномањаст, у обичном сељачком оделу и у опанцима, на глави има шубару. Иронађеног треба спровеоти поменутом начелству о позивом на акт Бр. 2016. Драги сии Ружице Рајић, из Великог Градишта, отумарао је пре извеспог времена из меота нребивања и до сада ое нијо вратио. Он је отар 12 година, омален, обрва и косе плаве, црних очију, више обрве има младеж. Обраћа ое пажња овима подицијоким и ошцтинским влаотима да га потраже и у олучају проналаска о томе известе начелотво округа пожаревачког о позивом на акт Бр. 2087.

Чедомира Петровића, бив. званичника, тражи начелник среза нооавоког округа ваљевоког због извеоног казнимог дела. О пронађеном треба извеотити поменутог начелника о позивом иа акт Бр. 407. Живојина Димитријевића, земљоделца из Јаловика, који је пре извесног времена отумарао из меота пребивања, тражи начелник среза посаво-тамнавског, ради издржавања подицијског надзора. Живојин је стар 27 година, оредњег раста, смеђе косе, округлих образа, очију црних, бркова малих и црних. Пронађеног треба опровести помеиутом начелнику о позивом на акт Бр. 1 77 6,

Косту Милошевића, зидара из Београда, тражи кварт врачарски, код кога има да издржи 12 дана затвора. Коста је стар 40 год., средњег раста, црних бркова, брија се, очију црних, на оеби има обично грађаноко одело затворене боје, а на глави шубару. Пронађеног треба упутити помепутом кварту о иозивом иа акт Бр. 1634з|906, • • —

П 0 Т Е Р Е Петар Анђелковић и Јован Н., родом из Вугарске, који оу од нре извесиог времена дошли у Свилајнац као баштовански радници, 12. ов. м-ца извршили оу опаону крађу слуги Т. .ТосиФовића, механџије из Свилајинца и однели ове ствари: 1 пар одела од шајка, 1 пар чизама, неко.шко мушких кошуља, један чаршав од јоргана, дијамапт за сечење стакла и једну поњаву за покривање. Петар је стар 23 год., оредњег раста, малих црних бркова, у лицу пдав; Јован је отар 40 година, оредњег раста, црномањаот, у једну ногу сакат и нарамљује при ходу. Обадвојица имају на себи сукнено одело. Нека све полицијске и општинске вдаоти пограже крадљивце и у сдучају проналаска стражарно их упуте начелнику среза ресавоког с позивом на акт Бр. 25 44.

Стојадин — Тина Вучковић, обућар, извршио је више утаја у Параћину, па је побегао 13. овог месеца. Стојадин је отар 26 година, у лицу плав, омаленог раста, на оеби има цивилио оако одело и иберцигер а на глави црн штофани шешир. Нека га ове полицијске и онштинске вдасти потраже и у случају проналаска стражарно опроведу начелнику среза параћинског о позивом на депешу Бр. 27 66.

Краљевски државни тужидац у Берлину III, краљ. државни тужидац у Миихену I и цар. и кр. земаљски суд у Бечу издали су иотернице за овом варалицом, која се зове Карл Ото Фрам. Ото је починио маоу превара по великим варошима у Немаукој и Ауотро-Угарокој, највише помоћу огдаоа у новинама, као : „Тражи се контоарист," (( тражи ое каоир," (( кауција потребиа" и т. д., па кад му се та лица јаве и кауције положе, он онда побегне из тог краја и јавља се у другом нод другим именом, као Валтер Пелц, Родф Фелов, Кард Нилерсдорфер Георг Шнајдер и т. д.

К а р л Несумњиио јо, да ,је Фрам јануара ове године био у Грацу, само му ое није могао пронаћи стан ни име под којим је био. Међутим ноћу између 7. и 8. јануара преноћио је у хотел „Шгајерхофу" у Грацу неки „Едуард Барух, банкарски чиновник из Београда," а идуће иоћи у хотел „Енгел," но овог