Policijski glasnik

СТРАНА 188

П ОЛИЦИЈ С КИ ГЛАСНИ К

БРОЈ 23

нове потцењене, њихов значај сведен на најмању меру, и остављене да се и о њима каже као и о појединцима: такав им је ксмет — срећа. Са овако непојмљивом резигнацијом о ксмету могли би се изразити и за установу општинских писара, чији значај у нас никада није процењен онако, како интереси друштва захтевају, боље рећи заповедају. 0 општинским се писарима до сада у опште мало говорило, а држава је за њих једва мрднула прстом. Кад одбијемо један покушај, што су га општински писари учинили сами за се, покретањем листа у Лесковцу; кад одбијемо последњи покушај исте врсте учињен ово дана, онда се може рећи, да се о оиштинским писарима, у толико водило рачуна, у колико су они били неоиходно потребни , у колико се без њих управо није могло. Нисмо намерни, да сада истражујемо узроке, зашто се о овоме реду људи овако мало водило рачуна до сада, нити у онште хоћемо да учинимо одговорним овога или онога чиниоца — државу, јавност и укупно наше друштво. На против. констатујући овако само један Факат о пропуштеној дужности према овој установи, ми ћемо прећи да говоримо о улози општинских писара у опште, као и о задатку њиховом у државноме животу... По своме положају, месту живљења, дужностима које врше, општиноки су писари први беочуг у ланцу, којим су спојени интереси општина, као самоуправно административних јединица, са срезовима и окрузима, као вишим државним јединицама, Они имају исти положај и у нашем правосуђу. Са овако повољних положаја, они су у могућности, да силно утичу на све гране нашега државног уређења, управо на укупан наш културни и политички живот. Они су у положају, да буду иионери за рационалније газдинство у нас; они су у положају да утичу на благонаравије нашега народа; они су у положају да га политички упућују овим или оним правцем; они су у положају да га васпитају у вршењу грађанских дужности према држави; они су у положају да га загревају и одушевљавају за сва племенита подузећа и патриотске аснирације нашега народа; они су, велимо, у згодном положају, да силно утичу на развој целокуннога нашега народног живота.

Од њих много пута зависи : да ли ће се живот нашега народа повести правилним или погрешним путем. Да нам се не би пребацило, како смо преценили значај оиштинских лисара, ми морамо одмах ближе да изнесемо и послове, који су им законима додељени, а да одмах обележимо ближе и улогу, коју они имају у држави. Изнећемо и оно што они морају да раде по законима, који им одређује извесне дужности, а и оно што могу по по своме згодном положају. Дакле: Донесен је рецимо нов Устав земаљски. Њега треба да оживи, њега треба да објасни народу општински писар. Његова оцена о Уставу, коју он да било на збору, било на слави, било на свадби или даћи, пресудна је за сељаке оне оиштине, у којој је писар. Ф Они ће чути наравно, оцене и других људи, али ће више веровати своме ћати, који је ту с њима и дан и ноћ , и у добру и у злу. и на слави и на свадби и на даћи. Донесени су закони о уређењу сточарства; о уништавању штетних биља и животиња; о унапређењу винодељства и воћарства; о земљорадничким задругама'; о риболову; о лову и т. слично. Све те законе треба да задахне животом општински писар; да он истакне важност намере законодавца и користи које ће правилна примена тих закона донеги. Нико други није у повољном положају да то учини као он, никоме се другоме неће веровати као њему. Он је ту да покреће мисао о подизању и одржању добрих путева; о подизању школа и цркава; угледних добара за поједине граие пољопривреде; о сузбијању пијанства и нереда, које је зло ухватило приличан корен код нас; он је ту, да саветује кад треба сејати, копати, жети, брати; он је ту да истакие значај тиколе, да издигне важност цркве, да саветује игијенски живот и предохрану од злихболести; он је ту да спречи растурање задруга и сузбије инокоштину; он је ту, да спречи неразумне и бескорисне парнице, које сатиру наш народ; он је, једном речи: и поп и учитељ, и лекар и адвокат, и економ и све, све, што може да крене живот народа у напред. (наставиНе се) Димитрије С. КалајџиЋ.

СУДСКЕ ИСТРАГЕ И ПОЛИЦИЈА 1?ао иарочита нау^а

(НАСТАВАк) * * * Присуство пенџета и гвоздених клинаца на ђоновима олакшавају знатно истраживање творца нађеног отиска. Нарочито се ови последњи — гвоздени клинци — јасно оцртавају у калупима отисака. Целокупна Бурдонова аФера почива на траговима обуће са клинцима. Марта 19. год. 1889. убијен је баштован Вурдон. Међу четворицом осумњичених налазио се и Алорто, чији отисци обуће одговараху потпуно отиску нађеном на лицу места, у коме су се јасно раснознавали 12 клинаца. Признавајући своју кривицу, осумњичени је у исто доба изјавио да је, услед великог узбуђења, био приморан да застане један тренутак на

месту извршеног злочина док су његови другови грабили излазу. То је био тренутак у коме је произведен нађени отисак. Понекад отисак показује више особености, које допуштају да се са позитивношћу одреди врста обуће од које је произишао. Ово онда, кад отисак у исто доба показује и изношеносг ђонова и присуство пенџета и гвоздене клинце. У овим случајевима апсолутно је немогуће преварити се. * * * Док нам отисак само једне ноге показује облик и особености обуће, дотле нам више отисака од обе ноге могу показати начин хода и многе друге веома карактеристичне особености личности, које су их произвеле. Тако је утврђено, да нога нриликом обичног хода оставља отиске са јасним контурама ђона и штикле, док су отисци у трчању карактеристични по томе, што је само предњи део стопале дубоко у земљи утиснут, а штикла се и

не познаје. Ово с тога, што се тежина тела приликом трчања поглавито ослан.а на предњу страну ноге, док пета готово и не додирује земљу. Противно овом, ако се трчи највећом брзином и дугачким корацима, штикле ће оставити дубоке отиске, док ће ђонови једва додиривати земљу. Дужина корачаји, т.ј. простор који раставља отисак двеју пета, у обичном ходу и код одраслих људи варира око 70 см. Ако се нађу кораци са дужином преко 90 см., може се готово са позитивношћу закључити, да су резултат трчања. На основу више отисака ногу може се, дакле, констатовати, да ли је лице, које их је произвело, ишло обичним ходом или је трчало или јурило. Али се, помоћу ових отисака, могу добити и друга корисна обавештења, као што су н. пр. она о полу и доба старости. Утврђено је, да су кораци људи много дужи од корака жена. Док дужина њихова код првих варира изме1)у 70—75 см.,