Policijski glasnik

БРОЈ 47 ПОЛИЦИЈСКИ

0 ОДГОБОРНОСТИ ЗА НАКНАДУ ШТЕТЕ. (НАСТАВАК) У нашем законику вели се да за штету одговара »господар од куће или од квартира.« И ако ово није јасно онако као у аустријском законику, у коме се вели да одговара онај »из чијег је стана бачено или просуто или са кога је ствар пала,« ипак је несумњиво, да је чгако и наш законодавац мислио. И по пропису нашег законика дакле не одговара сопственик куКе, из које је нешто бачено или просуто. већ кирајџија, из чијег је стана то учињено, без обзира на то да ли и сам сопственик куће у истој станује или не. Ако је пак из стана власника куће штетна радња учињена, онда он одговара, али не за то што је власник куће, већ за то што је ималац стана, из кога је нгго бачено или просуто. Ако је ималац стана издао неки део истога у аодкирију тако да подкирајџија исти део искључиво употребљава', онда за штету, која би се из овога дела стана учинила, одговара подкирајџија, јер његова је дужност да пази шта се у његовом делу стана ради. Станују ли више њих заједнички у једноме стану, онда је за одговорност њихову од важности, да ли је стан потпуно и тачно између њих подељен (тако да сваки има права искључиво употребљавати додељене му собе) или ие. У првом случају одговара сваки само за своје одељење, у другом пак одговарају сви заједнички (солидарно), јер се они сви у односу према оштећеноме као један кирајџија сматрају. Као што је већ споменуто, по нашем грађанском законику представља § 813 изузетак од правила, да за туђа дела нико није дужан одговарати. Али и по § 813. постоји одговорност због тога, !.што има кривице до онога, из чијег је стана нешто бачено или просуто. Та је кривица посредна, т. зв. си1ра т т8р1С1епс1о, т. ј. ималац стана одговара онда, ако му се може пребацити, да је био немарљив у вођењу потребног надзора над својим станом. Наравно да се претпоставља да је сваки ималац стана у могућности водити тај надзор. С тога, ако се од њега тражи накнада на основу § 813, а он тврди да је штета настала из таквих поступака, које и његов надзор није могао спречити, онда. нема у конкретном случају ни имаочеве си1ра т твршЈепсЈо, н ако ои то успе доказати, не може се онда накнада штете од њега захтевати. Према томе ималац стана одговараће, ако из његовог стана буде бачено или просуто, а те радње буду извршене од стране његових укућана: жене, деце, послуге, гостију, јер то су лица, чије понашање у своме стану он може и мора контролисати, али не би н. пр. одговарао, ако би се лопови увукли у стан, па одатле штогод бацили и просули и тиме коме штету нанели (Штубенраух, Коментар 2. стр. 680.) Сем тога по § 813. грађ. зак. поетоји одговорност онда, ако је из стана штогод иесмотрено бачено или просуто. Према томе ималац стана неће одговарати по овом закоиском пропису, ако се лицу, које је што год бацило или просуло, не може нч неиао/сња. у кривицу уписати. На пр. служавка је врло пажљиво прала прозоре, али услед изненадне олује проспе се суд с водом на улицу и укваси мимопролазнике. Пошто се служавци не може несмотреност пребацити, то се онда од имаоца стана не може накнада штете тражити. 42 ) Ово што је досада казано о § 813. важи аналого и за случајеве, предвиђене у § 814. грађ. зак., који гласи: »Ако је 42 ) Наравно да ималац стана има да докаже, да у конкретном случају није било несмотрености.

ГЛАСНИК СТРАНА 381

ствар каква гдегод намештена или обешепа, да лако пасги или друкче кога осакатити или оштетити може, онда сваки има права ту предстојећу опасност полицијској власти јавити, која ће извидети и уклонити. (< Деси ли се дакле оно, што се у овом законском пронису предвиђа — оштећење кога лица од падања неке оиасно обешене или намештоне ствари— онда оштећени може од имаоца зграде, са које је сгвар пала или на којој се налази. тражити пакнаду нод истим претпоставкама, које важе за иакнаду штете по § 813. зак. Дуншост је пак полицијске власти, да се, и без јављања од стране приватних лица, стара о отклањању опасности, о којима је говор у § 814. грађ. зак. III. § 5. Штета од животиње. 1. У нашем и у аустријском грађанском законику одговорност за штету од животиње регулисана је ио аринцииу кривице . 43 ) Тако наш § 815. гласи: »Удари ли животиња каква на човека или на добро чије, те штету нанесе, онда је онај под одговором који је такву животињу натерао или надражио или је сачувати прунебрегао.« 44 ) В. и § § 335, 336 н 180. казн. зак. Према томе, ако животиња кога оштети, а никоме се не може ни немарљивост у чувању исте пребацити, онда се таква штета за случзјну сматра и по § 808. грађ. зак. накнада штете не може се тражити. Али другачије стоји ствар, кад је у питању штета, чија се накнада тражи не по грађанском законику, већ по закону о чувању пољских имања. Тада је одговорност регулисанапо иринцииу каузалитета. Тако се у чл. 8. овога закона вели »Штету и трошкове накнађује увек онај, чија је стока, која ју је учинила.« Не пита се дакле има ли кривице сопственика стоке (зле намере или небрежења) што је стока у штети затечена, већ је довољно, да се она у штети ухвати. Баш и да је сопственик стоке исту најбрижљивије чувао, ипак он за штету, коју она учини, одговара, пошто је његова кривица ирелевантна за питање о накнади штете. По закону о чувању пољских имања суде се све штете, које се учине на њивама, ливадама, у виноградима, баштама, вотњацима, пашњацима, браницима, без обзира да ли се то тиче ограде, усева или земљоделских справа и тежачке спрежне стоке 2. У највише случајева одговорност за накнаду штете, причињене животињом, пашће на власника исте у моменту причињене штете, јер се понајчешће он о њој стара, било сам 43 ) На против француски соЈе сш1 регулисао је ову одговорност по аринциау наузалитета. В. Аг4. 1375. Исго тако и немачки грађански законик § 833. ;> Ако животиња човека убије или му повредн тело или здравље пли какву ствар оштети, онда је онај, који држи ту животињу, обвезан накнадити отуда насталу штету.« Мора се признати, да је правичније регулисати одговорност за штету од животиње по принципу каузалитета. Ко држи једну житотињу треба да одговара за сву штету, коју она другоме причини, па баш и кад ју је брижљипо чувао. Зар је право да један сиромашак, кога је туђа дивл>а животиња онаказила, не може од њеног газде накнаду тражити за то, што је газда чувао брижљиво животињу, па се опет десило да она изађе из кавеза? По прннципу каузалитета регулисана је одговорност за шгету од животиље и по нашем праву, кад је у питању накнада трошкова за лечење повреде задате дивљом или иначе опасном домаћом животињом (в. тач. 3, 4 и 3 § 335. казн. зак. и тач. 1. расписа мииистра унутрашњих дела од 19. јуна 1899. СБр. 6444. о наплати трошкова око лечења лица, повређених од бесних паса и других животиња). Исто тако и накнада штете од животиње по закону о чувању пол>ских имања (види ниже опширније). ") Ово наређење одговара § 1320. аустр. грађан. законика: »Ако кога ■ зкивотиња каква оштети, опда јо за то онај одговоран, који је животињу у штету нагерао, надражио или чувати препебрегао. Ако се ни за кога не може доказати кривица овакве врсте, онда се сматра да је оштећење случајно.*