Policijski glasnik

БРОЈ 50

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 407

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Учињена су нам ова питања: 1. Суд општине вароши Лешнице, актом овојим од 26. октобра ове год. Бр. 2121, пита: »Код ово општинског суда постоји тужба извесног лица за покрадени му пасуљ са пољског имања, а ова се општина рачуна као варошка — чл. 4. зак. о општинама и чл. 1. зак. о накнади штете. По истој тужби, суд је саслушао у кратко осумњиченога, и акта спровео среској власти на ислеђење, ценећи да се овде појављује дело кривице које се треба расправити по закону о накнади штете учињене злонамерном паљевином и намерним противзаконим поништајем ствари, измењен и доиуњен одредбама о крађи, јер је ово дело крађе људске хране, за чије је ислеђење иадлежна среска власт чл. 5. и 13. зак. о накнади штете а пресуду доноси првостепени суд чл. 17. истог закона, тим пре, што вредност украденог пасуља износи по процени вештачкој 5 динара. , Власт среска повратила је исту тужбу овоме суду са наређењем, да овај суд као надлежан по § 391. I алинеја кривич. законика, § 4. полиц. уредбе и чл. 94 6, зак. о општинама дело иследи и пресуду своју донесе. Моли се уредништво за објашњење по овоме: »Да ли треба овај суд да ово дело иследи и пресудом својом оконча, па ако треба, онда на основу којег законског прописа пресуду да оснује, да ли аналого § 391. став први као крађу стоке, земљоделског алата и осталих ствари, или ће по неком другом законском пропису који није овоме суду познат?® — На ово питање одговарамо: И општински суд и среска власт, помешали су две ствари, које немају ничега заједничког, на име помешали су питање о накнади штете сапитањем: ко је надлежан да извиђа кривицу, учињену крађом пасуља. По чл. 1. закона о накнади штете учињене злонамерном нал.евином и намерним противзаконим поништајем стнари, сваку штету, учињену паљевином, поништајем или крађом, плаћа она општина, на чијем је атару учињено кривично дело, ако се у року од месец дана не нађе кривац. Накнаду штете процењују одређени вештаци под руковођењем иследне државне власти , а пресуду о накнади доносе првостепени судови (чл. 5., 13. и 17. пом. закона). Ове су одредбе јасне и оие казују, да су само полицијске влаоти надлежне за извиђај око накнаде штете, кад год се ова тражи, без обзира на величину ове и без обзира на то, која је власт иначе надлежна да извиђа кривице, из којих је штета произашла. Саму истрагу за кривичну одговорност води она власт, која је за то надлежна ло закону. Тако, ако је дело крађе преступно или злочин, извиђај воде среске власти, а ако

је иступ, воде општински судови у смислу § 4. става првог и 4. полиц. уредбе. Према овоме, у овом конкретном случају среска власт је дужна да утврди величину тражене накнаде штете и да то пошље првостепеном суду на. пресуђење, а кривичну истрагу за проналазак кривца има да води општински суд, ако вредност покрађе не прелази двеста гроша чаршијских, и да пронађеног кринца осуди по § 391. кр. закона, а ако је вредност покрађе преко 200 гроша, онда је и за извиђај надлежна полицијска власт.

Суд општине сремачке, актом својим од 21. новембра ове год. Бр. 1909, пита: »Пресудом овог суда Бр. 1024 од 30. јуна ове године, осуђено је једно лице са 25 дана затвора за дело из § 375 а крив. закона. Кривица осуђеног застарева 9. октобра ове године, и он је за све то време, до тог тако рећи рока био у општинској служби, па у последњем тренутку напустио службу и тумарнуо незнано где, да би прошао 9. октобар, и тим пачином оеујетио казну. 5. октобра општински суд, по тачном извешћу свога члана, известио је среску власт о овоме, молећи је уједно, да она поступи по другом ставу § 396. кр. зак. Среска власт актом својим Бр. 1408 од 8. новембра ове год. препоручује суду, да ће суд лично бити одговоран, ако кривица осуђенога застари. Сад настаје питање: да ли је кривица осуђенога застарила и ко је за исту одговоран, кад је осуђени побегао из руку власти. Суд у осталом налази, да кривица није застарела, јер је по њој рађено те је тако прекидана застарелост.« — На ово питање одговарамо: Чим је 9. октобра протекло три месеца, од дана саопштења пресуде окривљеном, а он, међутим, до тога дана није ухапшен, пресуда је застарела по § 396. крив. закона. Она околност, што је он био у општинској служби скоро до у очи дана застарелости, не мења ни мало ствар, јер се под речима »иобегне из руку власти «, разуме само тај случај, кад је он већ стављен у лритвор, па из овога побегне. За застарелост пресуде одговорно је оно лиде, коме је пресуда дата на извршење. Ако се утврди, да је ово лице намерно пропустило да изврши ову пресуду, одговараће по § 128. кр. закона у вези са § 132. иотога закона, а ако се утврди да је застарелост наступила без намере, онда ће одговарати адмипистративно - дисциплински. III. Суд општине кртинске, актом својим од 18. октобра ове год. Бр. 1697, пита: 1. »Кад је једно лице осуђено пресудом општинског суда да плати повериоцу извесну суму дуга, и пресуда постала из-

вршном, па поверилац тражи извршење, да ли се за извршење иресуде може издати дужниково имање под закуп, пошто нема никакве покретности, а од непокретности имања нема довољно по § 471. грађ. суд. пост. као земљоделац, те се због тога не може продавати, и 2. Кад осуђено лице има да плаћа дуг, али у овој оппггини нема оиолико имања, колико му штити § 471. грађ. суд. пост. као земљоделцу, међутим са оним имањем, које има у другој општини има преко онога, што се поменутим законским наређењем тражи, да ли се онда може узети у попис онај вишак, било у овој или оној другој општини, те дасепресуда изврши?« — На ово питање одговарамо: 1. Закон штити земљоделцу извесно имање због тога, да овај може издржавати себе и породицу, и да не ладне на терет општини и држави. Кад би се то имање, које се не може продати, издавало под закуп за наплату приватних дугова, онда би била промашена намера и тежња законодавчева, јер би земљоделац ипак био лишен, истина само на други начин, онога, што му се хтело обезбедити. Због тога се не може издавати под закуп имање земљоделца који нема довољно наглавице, ма да, у осталом, то не би могло бити ни иначе, пошто закон такав начин наллате не предвиђа за приватна потраживања. 2. Закон тражи да земљорадник има онолико земље, колико је прописано § 471. грађ. суд. пост. Да ли је ова у једној општини или на више места, то не мења ствар. Према томе, кад год неко има више од тога. онда му се вишак може узети у у попис, пазећи, наравно, на наређења § 466. и става 6. тачке 4. а § 471. помен. закона.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ •*» Т Р А Ж Е С Е Костадина ТЈокића, бив. ооуђеника пожаревачког казненога завода, родом из оела Кукића, ореза трнавоког, тражи наче.шик ореза трнавског актом Бр. 73 59 ради издржавања једногодишљег нолицијског надзора. Коотадии је стар 19 година, средњег стаса, смеђе косе, округлих образа, ћооав. Пронађеног треба подвргнути издржавању падзора и о томе известити поменутог наче.шика. Драгослава Ресимића, музиканта из Чачка, тражи пачелство округа чачаноког актом Бр. 1 1.27 7, код кога има да одговара за прооту крађу. Пронађеног треба спровеоти поменутом начелотву.

СКРЕЋЕ СЕ ПАЖЊА У атару општине лозовичке, среза орашког, нађеи је^пре неколикко дапа један мангуп коњ, матор 15 година, длаке црне, у леву