Policijski glasnik

СТРАНА 108

НОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 14

местим допусте да им се узму отисци ирстију или мере главе. Тетовирани и особени знаци, веома драгоцени као средство контроле, исто су тако неспособни за истраживање криваца у слободи, пошто сг већином налазе на невидљпвим местид ч. Једини подаци, који су за истражит Ба овог рода довољни, јесу они које п;м' пружају живе слике. Тешко је замиолиш картон без живих слика, и њихово одсуство са овога може се правдатп само одсуством стручног персонала." Пошто је још истакао користи од брзог и лаког телеграФисања живих слика, Локар предлаже да будући интернационални картон идентиФикације буде комбинован из дактилоскопије. живих слика, тетовираних и особених знакова и кратких биограФских података, што другим речимазначи: предлаже комбинацију дактилоскопије и Бертилоновог система, без мерења. Један други, исто тако признати стручњак, г. Н. Миновић, судски лекар и шеФ одељења за идентиФикацију у Букурешту, вели ово: „Што се мене лично тиче, ја верујем да би картон са живим сликама и отисцима прстију, без мерења и ФОтограФије. био најбољи, најјевтинији и најкориснији«. Д-р Оловиц, проФесор научне полиције у Мадриду, пише Локару поводом дактилоскопије и бертилонажа, ово: „Пошто сам класиФицирао неколико хиљада дактилограма дошао сам до уверења, да је дактилоскопија најбоља метода идентиФикације за женске и малолетнике, као и у случајевима кад треба утврдити да ли извесна личност јесте или није она која одговара редигованом опису, али кад је реч о манипулисању са већом масом картона, дактилоскопија захтева нова усавршавања, којаће отклонити неке узроке заблуда и тешкоћа на које сам наишао у класификацији употребљујући методу Висетиха, која ми изгледа најбоља од свију за које знам. Ја мислим да је будућност у дактилоскоппји, комбинованој са најнепроменљивијим и најтачнијим саставннм деловима Бертилоновог система. к Поред ових стручњака, на које се г. Лазаревић позива, има и других који деле изложена мишљења. Већ поменути д-р Бершер, износећи своје мишљење о интернационалном картону, вели ово: »Ми, дакле, држимо, као д-р Локар, да интернационални описни картон не може бити искључиво дактилоскопски; он мора, у интересу што веће гарантије, бити много потпунији. Антропометрија, ФотограФија, а нарочито живе сдике, не смеју ни у ком случају изостати са једног оваквог картона.« И, најзад, до сада више пута помињати д-р Стокис предлаже, такође, да се интернационални картон комбинује из отисака прстију по методи Висетиховој, живих слика, описа особених знакова, кратких биограФСких података, а прама потреби и ФОтограФије

Кад се свему изложеном дода и већ поменута одлука конФеренције у Буенос — Аиресу, онда је, надамо се, за свакога јасно, да будућа метода идентиФикације не може и неће бити једнострана, већ, на против, таква комбинација данашњих метода, која ће пружати максимум гарантије противу могућнх заблуда, као и максимум практичне користи полицијским истраживањима. Онога дана, кад ово питањс буде дефинитивно решено, наше антропометријско одељење измениће само начин класифицирања картона, и у место да их класифицира по антропометријским мерама, као што је то до сада чинило, оно ће их класиФицирати по дактилограмима. До овог деФинитивног решења било би опасно ма шта мењати с обзиром на данашње разне системе класиФицирања дактнлограма и све већу тежњу стручњака да се ово питање реши на једном међународном конгресу, и да ово решење буде обвезно за сва одељења за идентификацију. 4 ) Д. Ђ. АлимпиЋ.

'*) Пошто смо већ свршили овај рад, приспела нам је иоследња (фебруарска) свеска Француског часописа Агсћ1уе8 сГ Ап1;ћгоро1о§Је сптте11е за ову год., у којој је публикован веома интересантан чланак Д-р Северина Икара (Марсељ) под насловом: а Нова метода нумерисања и класифицирања картона идентификације.» Да би се упростило попуњавање ових картона и отклониле данашње незгоде при њиховом класиФицирању код свију метода идентиФикације, као и да би се њихова интернационална размена учинила што лакшом, Икар предлаже да се описи означују и класиФицирају по цифрама. Овакви описи, по тврђењу пишчевом, има ли би још и ту добру особину, што би се могли лако, јевтино и успешно телеграФисати по целом свету, јер би били разумл>иви за све органе сигурности. Основна идеја нове Икарове методе ова је: У свакој методи идентиФиковања, ндентитет се утврђује упоређењем извесних, познатих особености на извесним деловима тела. У дактилоскопији, ови су делови тела врхови арстију, а њихове особености нацрти њихових иаииларних линија; у антропометрији, пак, делови тела јесу органи или места која се мере и исиитују, а особеноети су димензије, које показује ови мерени и испитивани делови тела. У Икаровој методи особености дактилограма и антропометријсках мера означене су циФрама, а тако исто и делови тела којима ове особености одговарају, и то увек истим редом и на исти начин. Један пример објасниће нам најбоље суштину нове методе. Претпоставимо један антропометријски картон са овим означењима: Стас: мали. Размак руку: велики. Полустас: велики. Дужина главе: средња. Ширина главе: велика. Дужина десног уха: мала. Дужина леве ноге: средња. Дужина левог средњег прста: мала. Дужина левог малог прста: мала. Дужина левог лакта: средња. Ако сада, по Икаровој методи, изразе за означене димензије: мала, средња и велика ?аменимо цифрама: 1, 2. и 3. онда ћемо добити број 13. 323. 312. 112, који представља нумерисан антроиометријски картон, и чија свака циФра означује у исто доба и и мерени део тела и димензију која му одговара. У исписаном броју прва циФра јесте 4, и она означује малу дименсију која се односи на стае, који се по реду први мери; четврта циФра 2 означује средњу димензију, која се односи на четврти, по реду мерени део тела, т. ј. на дужину главе, и т. д. На овај начин, помоћу броја од 11 циФара могућно је потпуно изразити антропометријски индивидуалитет сваког

ЛИЧНО МЕХАНСКО И ЛИЧНО КАФАНСКО ПРАВО,*

У 8. броју „Полицијског Гласника (( од ове године, у рубрици иоуке и обавештења — под Т тЦ уредциштно је, на 1. питање суда општине богог.инске одговорило : да лице, које има лично право за обављање каФанске радње може са тим истим правом обављати и механску радњу и обратно, са иичним правом за обављање механске радње, може обављати и каФанску радњу. Као разлог за овако обавештење уредништво је навело то, што се, по § 17. уредбе о механама и § 14. уредбе о каФанама, и лично право на механисање и лично право на кафанисање добпја »подједним истим погодбама (с и да се између ова два лична права, према распису Минисара Унутр.чшњих Дела од 12. јануара 1891. г. ПБр. 562, чинила разлика само за то, што су по тадањем закону о таксама била оптерећена неједнаком таксом, али од како су познијим изменама у закону о таксама (т. 73.) оба ова права и таксом изједначена, од тада између њих нема никакве разлике. Моје је скромно мишљење да овако обавештење уредништва не одговара закону. Разлоге за ово своје мишљење изложићу у овоме чланку. Пре свега налазим да је у распису од 12. јануара 1891. г. ПБр. 562. учињена у основи погрешка у тврђењу, да до закона о таксама од 3. априла 1881. год. није било никакве разлике између личних механских и каФанскпх права, те су се могле са правом једне врсте, радити и радње друге врсте, пошто је и такса за њих (5 талира) била једнака, и да је само закон о таксама учинио разлику између њих — неједнаком таком — па се, гамо за то , са правом једне врсте не може радити и радња друге врсте. Полазећи са ове основе и уредништво је дало обавештење суду општине боговинске да сада, кад су и законом о таксама оба

мереног лица, а по овом истом принципу могу се представити и особености отисака прстију. Код описног описа и живих слика, у место циФара Икар употребљује слова, чији скуп даје оиисну реч. У овој речи, особености су изражене словима, а описни делови тела редом које свако слово заузима у оиисној речи. За клаеиФицирање нумерисаних картона, по тврђењу пишчевом, неће у будуће бпти потребни нарочити репертоа.ри, већ само један регистар, у коме ће бити оштампани сви бројеви, који одговарају дактилоскопским Формулама идентитета (систем Висетихов), а на сваком нумерисаном картону мора бити означен и дактилоскопски и антрепометријски број. Овај интересантан Икаров предлог свакако ће изазвати дискусију међу стручњацима за идентификацију, и ми ћемо сматрати за дужност да о резултату исте известимо читаоце «Полицијског Гласника у . * И ако је обавештен>е, које је уредништво по овој ствари дало, и чију правилност г. Бобић спори, у складу са расписом министарства унутрашњих дела од 12. јануара 1891. год. — који до данас није изрично опозват — ипак пуштамо овај напис г. С. Ђ. Бобића да би се о овој ствари чуло и про.тивно мишљење, и путем дискусије деФинитивно расправило питање о комеје реч у овом напису. дСпорно^ обавештење писао је наш стални сарадник г. Димитрије Калајџић, нач. окр, у пенсији и он ће у нарочитом чланку одговорити г. Бобићу. Ур.