Policijski glasnik

СТРАНА 122

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 16

Тако н. пр. ако је у питању разбојништво, и оптужени признаје да је ствари узео од некога без употребе силе или претње, и тек пошто му буде припрећено или пошто буде употребљена сила, он призна и то, да је ствари одузео употребом силе, — онда се има сматрати да ће признање послужити као доказ само за крађу а не и за разбојништво. Да би признање било без доказне вредности, мора оно бити последица примене обећавања, претње, силе или других недопуштених срестава; мора се, дакле, из свих ислеђених околности видети, да «у оптуженог баш само та недопуштена срества покренула на признање. Недопуштена срества према признању морају, према томе, стајати у односу узрока и последиде. Колика треба да буде претња, сила, принуда или које друго срество и у чему се има састојати, не може се у напред одредити, јер су сва та срества релативне природе и различито дејствују на разна лица. Али, ако би оптужени исто признање, учињено услед употребе кога од недопуштеиих срестава, доцније, слободан од сваког незаконитог утицаја, поновио, то ће оно вредети као потпун доказ само тако, ако у себи садржи такве околности које се подударају са ислеђеним околностима, а које оптуженом не би могле бити познате, да није учинилац кривичног дела (други део § 226), као н. пр. кад оптужени тачно описује покрађене ствари, место на коме се налазе, начин извршења који се слаже с учиљеним увиђајем и т. д. Основ зашто закон у поновљеном признању тражи навођење таквих околности, које су само учиниоцу познате, лежи у томе што, кад је већ једаред употребљено које од недопуштених срестава према оптуженом, постоји оправдана бојазан, да се он не плаши поновне употребе тога срества, па услед тога опет да искаже онако исто признање као и прво. 3 ) Та бојазан. међутим, отпада, кад поново признање садржи околности, које су само учиниоцу дела познате. При поновном саслушању, разуме се, иследник или судија мора увек обавестити оптуженог, да је слободан сваког незаконитог утицаја. и да се ничег не плаши.

Само оно признање, које је испунило све до сад поменуте захтеве, може послужити као правни доказ за признате чињенице. И обратно. Признање, које није испунило ма који од поменутих захтева, без доказне је вредности. Уредно признање потпун је доказ за сваку околност или чињеницу, коју је оптЈ г жени признао. Према томе, признање је потпун доказ како за кривичну одговорност или виновништво оптуженог који признаје, тако исто и за постојање кривичног дела које оптужени признаје. З ј Ки1{, СогашеШаг II 76.

Докле је увек било ван спора то, да се признањем потпуно може доказати кривична одговорност оптуженог, Дотле је у старијој науци било заступано мишл^ење, да се постојање кривичног дела, које за собом оставља трагове као н. пр. убиство, разбојништво и др., не може доказати признањем већ само увиђајем. Ако се, према томе, увиђај не може извршити стога, што се не могу пронаћи трагови, што н. пр, није нађен леш, онда се, по том мишљењу, признањем не може доказати постојање дела. То је, међутим, нетачно. Јер и ако је увиђај доказно срество, оно није и једино , већ се исто тако и признањем може утврдити истина. Сем тога, има кривичних дела која и не остављају трагове (с1еНс1;а ^гавеипМз) и код којнх се стога увиђај не може ни извршити, па кад се код тих кривичних дела може њихово постојање доказати признањем и другим доказним срествима. онда нема разлога, да се не може доказати и у случају кад кривично дело оставља за собом трагове. Ово се има допустити тим пре, што злочинци често тако извршују кривично дело, да не остају никакви трагови, н. пр. жена баци своје дете свињама, те би се забраном, да се признањем доказује постојање дела, штитили вешти и препредени злочинци. Кад, дакле, увиђај нема никаквог преимућства над признањем, онда се има узети да се постојање кривичног дела може доказати и признањем. Само је у таквом случају дужност иследника и суда, да отклоне сваку сумњу од признања, што ће постићи на тај начин, ако нађу узрок са кога се не могу да примете трагови, које конкретно кривично дело по својој природи за собом оставља. И по нашем законику признање може послужити као доказ како за кривичну одговорност оптуженог, што се види из првог одељка § 225, тако и за постојање кривичног дела, што се јасно види из последњег одељка § 225. Јер се у последњем одељку § 225 изречно вели, да ће се признањем моћи доказати постојање дела и онда, кад се све околности или обележја кривичног дела, које оптужени признаје, не даду утврдити другим доказним срествима, већ кад су само нека од њих утврђена другим доказима и кад се признање слаже с тим тако утврђеним околностима или обележјима. Јасно је, дакле, да се постојање и убиства може доказати признањем и ако нема леша, само ако има других утврђених околности које ће поткрепити признање. Само у једном случају призгтање не може дати потпун доказ за постојање дела; то је случај, кад сем признања нема ниједне друге доказне околности, која би поткрепљавала признање (последња реченица у последњем одељку § 225). (наставиће се) Д-р. Бож, В. Марковић.

КРИМИНАЛИСТИЧНИ ИНОТИТУТИ од д -ра Ханса Гроса

(свршетак) Колико је правника тражило од стручњака мишљење о микроскопском изгледу крви, сперме, косе и безброј других важних ствари, па је отуда изводило ваздан закључака, а колико је мало правника све то видело својим очима. У обичном се животу каже, да не треба да говоримо о стварима, које нисмо видели; али код нас та изрека не важи, јер ми често говоримо са стручњаком о крвним зрнцима. и хемин - кристалима, и ако их никада

у животу нисмо впдели. Како би лако судија могао разумети стручњака, његова Фиксирана тврђења и оправдану сумњу појмити и умети ценити, да се само хтео потрудити, па да је ма и један пут све то својим очима видео. За то треба у лабораториуму пружити прилике свакоме криминалисти, да г .иди најразноврсније препарате, било оне које је послао који стручњак из кога конкретног случаја, било оне који су справљени за потребу школовања студената, те да би знао, шта је стручњак видео, шта се од њега може захтевати и о чему он говори у своме мишљењу. На сваки начин, да лабораториум у том

циљу мора имати и микроскопске апарате, да би се разгледања ових ствари могла вршити. 2. Субјективан. а) Лабораториумом се може пре свега користити директор института и његови људи, да би могли спремити и справити потребне објекте за музеум и наставу. б) За тим се лабораториумом могу служити његови ђаци, који хоће да се обуче сшрављању и примени извесних објеката, и који имају да изврше извесне радове, које им је ставио у задатак директор института.